Amy Winehouse: Inspiracija kao kletva i blagoslov

Vodila sam zanimljiv čat sa @Beogradoholikom na tviteru, u kojem smo diskutovali o tome koliko je i da li je Biljana Srbljanović u svom tekstu na Peščaniku, bila u pravu ili nije. Tiče se, naravno, poslednjeg teksta o pevačici Amy Winehouse, koja je gostovala u Beogradu, u sklopu evropske turneje.

Malo je reći da sam, na osnovu YouTube klipova Ive Tanacković, mogla da prisustvujem spektaklu virtuelno. Malo je reći i da je to bio performans. Iva je uradila fenomenalne snimke, da su se svetske medijske kuće otimale za njih, pa ništa manje ni domaći mediji. Na njima se vidi živa emocija, bol, raspadanje, tuga, sirovost i realnost života, depresija i gubljenje, odustajanje, ponovno dizanje, očaj i suze.

Šta je problem u svemu tome?

Priči možemo da priđemo sa dve strane. Amy Winehouse je komanka koja nam je uzela lovu za dop, a nije nam priredila svirku za koju smo platili, ili Amy Winehouse je talentovana umetnica koja ima problema sa svojom psihom i zavisnošću i nije se ustručavala da nam pokaže svoje emocije na bini. Da li u ovom pasusu osetite zrnce pristrasnosti? Dakle, vrhunska umetnica, složićete se.

Umetnost retko dolazi sama, često je praćena mentalnim poremećajima, koji umeju, a ne moraju nužno da budu uzrok za alkoholizam i narkomaniju. To su lice i naličje jedne medalje. Retko možete da naletite na talentovanog umetnika, a da ovaj u svom asortimanu moždanih ćelija već nema neki deo toliko osetljiv i rezervisan samo za ispoljavanje putem kreativnosti. Bila to njegova iskrivljena slika sveta, bile to emocije pretočene u stihove, boje na platnu, ili neki drugi vid izražavanja.

Nastanak genijalnih dela uslovljen je depresivnim i teškim raspoloženjem. Zašto? Jednostavno, čovek nastoji da se oslobodi teških i intenzivnih emocija putem vida kreativnog ispoljavanja, pa počne u zanosu da mlatara kistom ili se budi usred noći, iznenadno dobivši inspiraciju za stihove. Inspiracija? Čudesna reč koja povlači tone duševnog tereta za sobom. Intezitet osećaja je potka svake inspiracije. Bez nje ne možete da izatkate umetničko delo. Bez nje nijedno delo neće imati odjeka.

Postoje i tzv. "sušni periodi". Intezitet osećaja je umanjen do minimalnih razmera, a s tim u vezi pati i kreativnost/talenat i naravno, inspiracija. Šta se dešava u tom periodu? Nije teško naslutiti. Umetnik pada u jednu vrstu ravnodušnosti, osećaja zatupljenosti, "neosećanja" sebe ni sveta oko sebe. Drugim rečima, oseća se izduvano poput balona i isceđeno poput sunđera.

Prividan, tj. momentalan spas nalazi u opijatima. Opijat može da bude čak i neka nova ljubav. Ponovo oseća, ponovo živi, ponovo ima energije i ponovo stvara. Da bi mogao da funkcioniše treba mu osećaj "biti živ" - "osećati" i "osećati se". Zavisnost, naravno, uzima svoj danak, jer je ona jedini način za uspostavljanje veze sa samim sobom.

Tako reći, umetnici su u konstantnoj borbi za opstanak intenziteta tih emocija. Jer, emocije su pokretačka energija svake inspiracije. Nekad kletva, nekad blagoslov.

Back to Black

Grlom u jagode i guzu na sunce

Te večeri smo čoporativno seli da gledamo "Esmeraldu". Svi smo čekali taj fabulozan momenat kada će ona da progleda na oke svoje zelene.

Onda se začula detonacija. Dugo nisam spomenula ovu reč, čak mi je simpa. DETONACIJA. Let's groove. Pa, još jedna, a onda još jedna. Čekaj, a Hoze Armando? Baš su sad usred zbivanja, tj. čekali smo kad će da joj uvali jezik, jer kita se na TELEVISI ne uvaljuje.

Sirene. Prekid programa. Zvanično saopštenje. Srbija je napadnuta od strane NATO-pakta. Mislim, dobro, valja nam sad...Šta ću prvo? Ratno stanje. Čekaj da se malo prisetim kako se to radi u ratu. Dakle, jebeš sve sad, i novi komp i cipele, i begaj u podrum.

A, dole u podrumu, k'o u grčkim apartmanima, samo more fali. Imaš jedan dušečić, nekoliko ćebadi, "Čoveče, ne ljuti se", "Riziko", "Karte". Ekstrica. Čak sam ponela i walkman, o, jea.

Samo malo da se situacija smiri, vraćamo se gore, da vidimo da li su se smuvali Hoze Armando i Esmeralda.

Nije valjda, da moram u WC? Pa, gde ću sad, jbt.? Sranje, a nestalo i struje. Halo, pustite nam struju, samo par minuta da odem da šornem. E, jbg. Moraću da uzmem baterijsku lampicu.

Smorilo me u podrumu. Cela zgrada je izašla na krov. Gleda spektakl. Zanimljivije nego dole, sto puta. COOL, naši tuku avione. Kecaju ih samo tako.

Spavala sam obučena. Onako, ko u "Survajveru", ali ipak u svom krevetu. Ne mogu dole onaj podrum, nekako mi je bzvz. dosadno i izvan svih zbivanja si.

Ustala da odem po hleb. Na radnjama izlepljeni prozori s trakama, novi WINDOWS '99. Simpatičan naziv. Jebemo im kevu, nije da ne.

Neki papirići na podu, šta je? Jaooo!! Pazi, LETAK. Vidi, nacrtana meta - Target. Šta nam poručuju? Ma, smešni su.

Posle sam saznala da je Klinton - KLIĆA, hteo da nam pomogne da smaknemo predsednika Zlobu sa vlasti. Ljubi ga Monika u tu pametnu glavicu. Onu dole, je l'?

Za te papiriće, neko je provalio da su ozračeni i da ih se manemo. Ko može da izvali tu glupost? Bzvz. RTS je uvek bio i uvek će izveštavati apsolutno nepristrasno, aam, da, nisu li se izvinili pre neki dan za nešto? Ne znam za šta. 'Bem li ga.

Pravili smo često izlete po šumama. Skupljali lokatore i tu i tamo koji vrganj. Posle smo ih lepo spremali na žaru, gljive - ne lokatore. Nismo našli nijedan. Mislim, ja nisam. Ne mogu da oprostim sebi taj neuspeh.

Već sam zaboravila šta se zbilo s našim mladim meksičkim parom. Ali, sve više sam se osećala kao Esmeralda. Malo - malo, pa nije bilo struje, i moraš da tumaraš ko slepac kroz kuću/podrum/kraj. Nakon nekoliko dana, nestalo je i vode. Da vidiš to. Cisterne s vodom su svako malo stajale ispred zgrade, ono crevo se pomeralo, pa okupa malo narod. A, mi da crknemo. Eh, ti dani..

Ugojila sam se od "Dobro jutro" margarina. Baš mi je hleb s margarinom bio hajlajt. U početku da, posle smo prešli na roštiljanje i kotličarenje. Tad sam nabacila oko desetak kila. Samo smo jeli i zezali se, a uveče gledali vatromet i slušali zvuke TOMAHAVKA. Sve u svemu - ispunjen život.

Dešavalo se i to da te u'vati uzbuna, a ti si negde na livadi. Skidaš kile, trčiš, bereš cveće, jagode, štagod. A, onda, pravac grlom u te iste jagode, a s buljom na sunce. Legneš i čekaš da te promaši. Mašili su, kako da nisu. Slepci, kao ona jadna slepica iz meksičke serije.

I kako sve bajke imaju srećan kraj, Esmeralda i Hoze Armando su se venčali u crkvi device od Guadalupe, bio je vatromet, padale su bombe, a uveče su zasjala i dva satelita na nebu.

Šta ste mislili, da će ovo da bude patetika?

Deja Vu

Ne smeta mi što si levičar, a ja desničarka.
Ni što nisi kršten, nisam ni ja.
Ni to što si nerd i ambiciozan, možda malo više realan.
Ni to što voliš crni, a ja beli kremić.
Ni što si prokleti grobar, a ja navijam za Zvezdu.
Ni to što voliš da me provociraš da popizdim.
Ni to što me imitiraš i začikavaš.
Ni što ne voliš kad te zovem "bebo".
Ni to što smo sa suprotne strane reke.
Ni to što ne umeš da voziš kola k'o svet.
Ni to što si snob i fenser.
Ni to što si samoživ do jaja.
Ni to što si jednostavno krojen, a ja komplikovana do bola.
Ni to što me zasmejavaš do suza.
Ni to što umeš da se inatiš meni u inat.
Ni to što si tajni agent moga srca.
Ništa mi ne smeta.
Smeta mi ona.
Žuta izbledela fleka na zidu.

Limun iz vermuta

Osumnjičena Lj.

- Zaklinjete li se da ćete govoriti istinu i samo istinu?
- Istina je relativna stvar.
- Nemojte da filozofirate, već odgovorite.
- Ne.
- Časni sude, ovo je nedopustivo. Da li biste obrazložili razlog vašeg provociranja suda?
- Ne. Skinite mi se svi vi kolektivno.
- Časni sude, ponaša se k'o Šešelj u Hagu.
- Bar im je tamo zanimljivo s njim.
- Biće vam suđeno za nepoštovanje suda.
- Zabole me.
- U redu. Da krenemo sa saslušavanjem. Vi ste u noći između 24. i 25. maja 2011. godine poslali dve preljubničke poruke gospodinu S.?
- Ko vam je to rekao?
- Imamo mi svoje svedoke, ne brinite vi za to.
- Nečasni sude, da li vi znate šta je prethodilo tim dvema porukama? Njegov e-mail.
- Možete li da nam kažete šta je stajalo u mail-u?
- Bio je adresiran na mene i u njemu je pisalo: "Ćao, srce, mnogo mi nedostaješ, jedva čekam da se vidimo ponovo, pretvoriću se u onaj limun iz vermuta. Mislim na tebe."
- Seksualne insinuacije. Dakle, dotični S. vam je jasno stavio do znanja da želi, i pored toga, što ste u ozbiljnoj vezi, da ima intimne odnose s vama?
- Ne, nečasni sude, on je samo želeo da se pretvori u limun iz vermuta.
- Ne znam da li sam jasno razumeo.
- Ja ne znam šta je tu čudno. Mnogi bi želeli da su limun.
- Mislite li da limun ima neko metaforičko značenje?
- Ne. Ne mislim. Ne znam šta je mislio pod tim.

Svedok S.

-Gospodine S. vi ste dotičnoj Lj. uputili jedan mail u kojem je stajalo da ćete da se pretvorite u limun iz vermuta kad se ponovo vidite?
- Da. To je bilo nakon njene izjave u kafani "Magnolija" kada je rekla: "Želim da se pretvoriš u taj limun"
- Mislite li, gospodine S., da je dotična imala neke seksualne insinuacije?
- Da.
- Na osnovu kojih pokazatelja?
- Pa, lizala je taj limun. Pomislio sam da bi i mene da liže.
- Dakle, nakon toga je usledio vaš mail?
- Da.
- Znali ste da je dotična zauzeta osoba?
- Znao sam.
- Da li mislite da vas je dotična izazvala?
- Da.
- U redu, nemam više pitanja.

Osumnjičena Lj.

- Možete li sudu da kažete šta je stajalo u porukama koje ste poslali S. u noći između 24. i 25. maja 2011. godine?
- "Hoćemo li do "Magnolije"? Imam strašnu želju da pijem vermut."
- Šta vam je dotični gospodin odgovorio?
- "Važi, biću tamo u 1.00"
- Vi ste, zatim, poslali još jednu poruku S.?
- Da.
- Šta je pisalo u njoj?
- "Stižem."
- Zatim ste se našli u dovoreno vreme na dogovorenom mestu? Opišite celokupnu situaciju.
- Da. Ja sam došla, on je već bio tamo. Naručila sam vermut sa limunom, a on špricer. U jednom momentu je krenuo prema meni i poljubio me. Žmarci su mi prošli kroz telo. Nagnula sam vermut na eks, uzela limun, prešla njime po rubu čaše, a onda ga slasno polizala.
- Šta se dogodilo u sledećem momentu?
- Onda sam mu otkinula koricu i počela da je grickam.
- Šta je radio gospodin S. u tom momentu?
- Gospodin S. se pretvarao u limun. Iseckao se na komade i servirao meni u čašu.
- Limun?
- Da. Limun.
- Časni sude, predlažem da se osumnjičena oslobodi optužbe za navođenje na bludne radnje. Dotični S. se pretvorio u limun, a zločin nad voćem ne postoji u našem zakonu.

Privedi me, bejb, i onda kada ti postanem žena!

Prekršiću obećanje dato na tviteru da se neću polakomiti i početi pisati o seksu. Jedan post, hajde, oprostićete mi. Možda ćete misliti da sam pala s kruške na svežu mahovinu i kotrljala se do kanjona Morače, ali, eto, želim da imam svoju sobu kad se udam.

Sad bi tu ekstra došlo pitanje: "A, šta bi ti? Da lepiš postere omiljenih bendova i fotomodela?" I ja bih tu sad trebalo da odgovorim: "Pa, da, upravo to ću da radim. Nisam izašla iz tinejdžerske faze."

Ne želim da mi muž postane ko brat ili najbolji frend. Ne treba mi to. Znam, znam, teško je nakon milion godina veze održati strast, znam o čemu govorim - da me ne shvatite pogrešno. Ono, druga je stvar da li će on hteti da pristane na taj moj uslov zajedničkog života. Bolje mu je da pristane.

Kapiram da postoje dve vrste veza, ako pročeprkate po blogu, o njima sam već pisala. Simbioze, ti si pčela ja sam cvet, i one druge - gde su partneri malo samostalniji.

Svi biste hteli, s jedne strane ljubav i podršku, s druge strane vrhunski seks. Da, da. Strast je ono što se gubi u maratonskim vezama. Tako ćete se, jednog dana, ako ne budete pazili na strast, probuditi pored ljubavi svog života, i s nula zainteresovanošću za dušek-sport.

Zaboga, kad ste se upoznali, niste se skidali jedno s drugog, danju minimum pet puta, noću još toliko. Kao mačići i zečići. U pauzama ste skakali do frižidera po sladoled, jogurt, sendvič, eventualno da zapalite cigaretu i onda ponovo, tra-ta-ra-ta-ta, vraćate se na partnera i čaka-laka do iznemoglosti.

Kako se samo dobro seksa! Udaću se za njega. Ježim se kad pomislim na njegov dodir, pa čak i kad sam na poslu. Radujem se kad stignem kući, dočekaće me repetiran i spreman za opaljotku. To je to, vrhovi - Himalaja i Karakoruma.

I prođe vreme tog seksualnog iživljavanja, proredilo se. Jedna afera bila bi nešto osvežavajuće, ali fuck, pa vi ste zauzeti i volite tu osobu - ali seks je, ma seks je postao...

Zašto onda ne prevariti partnera? Druga osoba bi vas napalila za manje od nanosekunde.

Preispitujete se, šta sad? Padaju vam na pamet svi mogući lubrikanti, kondomi za produženje odnosa, kuglice za Nju, prstenje za Njega, lisice, španske muve, korejske žabe, ali ne pomaže. Nema strasti.

Ima rešenja! S partnerom u swinger klubove. Da se zadovoljite s drugima, a da ne prevarite partnera. Šta kažete na to? On će sigurno da dočeka vaš predlog na 9 i 15. Raširenih ruku, dabome.

Ne, ne, ne, i ne. Ono što vam treba je privatnost. Prostor za sebe i distanciranje od partnera. Pa kako to, dođavola, zvuči? Moj partner je meni sve, mi smo slepljeni i povezani pupčanom vrpcom. Kako sad treba da spavam bez njega?

Lako - uz Sinalko. Dve sobe, u svakom po francuski ležaj, namestite ih po svom ukusu. Tvoja je ova s plavim zavesama, moja ima zidove boje kajsije. Meni treba moj mir, tebi treba tvoj mir.

U startu ste odredili svoj prostor, koji sad može i da se oseti fizički. Ako ste besni, ključ u bravu, danas ne primate goste. Boli vas stomak, glava? - U sobu na revitaliziranje!

A, kad dođe vreme za spavanje, otpratite partnera do njegove sobe, poželite mu laku noć i natrag u svoju sobu. Hehehe, e, neće biti baš tako...

Nakon što vas je priveo i vi opet doživeli vrhove mladih venačnih planina, možete da idete u svoj krevet u svoju sobu, jer vama se sada spava, ili ne?