Prosečna ljudska jedinka u toku svog života teži da dostigne viši nivo zadovoljstva i ispunjenosti. Život je, zapravo, sušto zadovoljavanje potreba. Abraham Maslow je naš životni put pokušao da predstavi pomoću hijerarhijskog modela u vidu piramide.
Piramida se gradi od temelja, ne od vrha. Mada, ima pojedinaca među nama koji pokušavaju da grade piramidu od vrha. Ali to je jalov posao - kada se ikad išta gradilo od vrha?
Da bi piramida mogla da bude stabilna, vrlo je bitno da ima dobru osnovu. U najosnovnije ljudske potrebe se ubrajaju: potreba da diše, da jede, da pije, da se razmnožava, da se kreće i da spava. Ako te fiziološke potrebe nisu zadovoljene, teško da će čovek moći da se razvija dalje, odnosno da gradi viši stepen svog postojanja.
No, uzmimo da je većina ljudi fiziološki zbrinuta, neki više, neki manje. Sledeći korak jeste sačuvati našu personu, naše telo i omogućiti mu da traje. Ova potreba može da bude zadovoljena samo ako smo zdravi, imamo stalna primanja, mesto življenja i štitimo se od raznoraznih opasnosti. Dakle, veoma je bitno da se osećamo ušuškani u vlastitom biću i okruženju u kojem živimo.
Tako ušuškani i sigurni, penjemo se na sledeći stepen piramide, na kojem zadovoljavamo naše potrebe za pripadnošću, komunikacijom, intimnošću, prijateljstvom, otvoreni smo za ljubav, vezu i osnivanje porodice.
Zadovoljivši potrebe za pripadnošću, sledeći cilj je potreba za samopoštovanjem i respektom. Na ovom stepenu želimo da budemo uvažavani zbog naših dostignuća, osećamo se korisni, jednom rečju, da budemo dobri u onome što radimo i da nas ljudi cene zbog toga. Negativno ispoljavanje ove potrebe odlikuje se u osećanju niže vrednosti, potrebi za slavom, pažnjom i popularnošću.
Kad je zadovoljena potreba za uvažavanjem, krećemo se polako na najviši stepen postojanja, tzv. samoostvarenje. Ova potreba uključuje apsolutno prihvatanje svega što smo do sad postigli, našeg bića, drugih ljudi. Mi smo zadovoljni, zadovoljeni, ispunjeni i duhovno i fiziološki.
Postoje, naravno, patološki slučajevi ljudi kod kojih su neke potrebe izrazitije od drugih. Na primer, osoba kojoj očajnički treba ljubav, padaće u teške depresije zbog nedostatka iste, zapostaviće sve potrebe, zarad zadovoljenja samo te jedne. Tako će početi fizički da propada, jer joj fiziološka potreba nije primarna. Oni ljudi koji pate za statusom i uvažavanjem, takođe će učiniti sve kako bi se izborili za isti, kao primer možemo da uzmemo bivšeg predsednika Buša - patološki slučaj neostvarene osobe.
Kao i kod svake druge teorije, ova predstavlja idealan model kako bi trebao da izgleda naš put do vrha piramide. Uzevši u obzir da neki ljudi u svetu nemaju prilike da zadovolje ni najosnovnije potrebe za život, onda ne čudi ako se na tom stepenu ponašaju kao životinje, ubijaju i kradu da bi preživeli. Takvi ljudi su podložni manipulacijama sa svih strana. Ako uzmemo Rome kao primer, ili decu u Africi koja se šalju u rat, onda se zapitamo: "Pa, gde živimo mi?" A odgovor koji nam se nameće jeste: "Sva zla na ovom svetu proističu iz nezadovoljenih potreba." Kod nekih su to fiziološke, kod nekog potrebe za sigurnošću, kod nekog potrebe za pripadanjem, kod nekog potrebe za važnošću. S druge strane, ako smo zadovoljni i duhovno ispunjeni to znači da su sve naše ostale potrebe zadovoljene i da nema potrebe za izazivanjem sukoba i zla. Tada stojimo na vrhu piramide.