Prosečna ljudska jedinka u toku svog života teži da dostigne viši nivo zadovoljstva i ispunjenosti. Život je, zapravo, sušto zadovoljavanje potreba. Abraham Maslow je naš životni put pokušao da predstavi pomoću hijerarhijskog modela u vidu piramide.
Piramida se gradi od temelja, ne od vrha. Mada, ima pojedinaca među nama koji pokušavaju da grade piramidu od vrha. Ali to je jalov posao - kada se ikad išta gradilo od vrha?
Da bi piramida mogla da bude stabilna, vrlo je bitno da ima dobru osnovu. U najosnovnije ljudske potrebe se ubrajaju: potreba da diše, da jede, da pije, da se razmnožava, da se kreće i da spava. Ako te fiziološke potrebe nisu zadovoljene, teško da će čovek moći da se razvija dalje, odnosno da gradi viši stepen svog postojanja.
No, uzmimo da je većina ljudi fiziološki zbrinuta, neki više, neki manje. Sledeći korak jeste sačuvati našu personu, naše telo i omogućiti mu da traje. Ova potreba može da bude zadovoljena samo ako smo zdravi, imamo stalna primanja, mesto življenja i štitimo se od raznoraznih opasnosti. Dakle, veoma je bitno da se osećamo ušuškani u vlastitom biću i okruženju u kojem živimo.
Tako ušuškani i sigurni, penjemo se na sledeći stepen piramide, na kojem zadovoljavamo naše potrebe za pripadnošću, komunikacijom, intimnošću, prijateljstvom, otvoreni smo za ljubav, vezu i osnivanje porodice.
Zadovoljivši potrebe za pripadnošću, sledeći cilj je potreba za samopoštovanjem i respektom. Na ovom stepenu želimo da budemo uvažavani zbog naših dostignuća, osećamo se korisni, jednom rečju, da budemo dobri u onome što radimo i da nas ljudi cene zbog toga. Negativno ispoljavanje ove potrebe odlikuje se u osećanju niže vrednosti, potrebi za slavom, pažnjom i popularnošću.
Kad je zadovoljena potreba za uvažavanjem, krećemo se polako na najviši stepen postojanja, tzv. samoostvarenje. Ova potreba uključuje apsolutno prihvatanje svega što smo do sad postigli, našeg bića, drugih ljudi. Mi smo zadovoljni, zadovoljeni, ispunjeni i duhovno i fiziološki.
Postoje, naravno, patološki slučajevi ljudi kod kojih su neke potrebe izrazitije od drugih. Na primer, osoba kojoj očajnički treba ljubav, padaće u teške depresije zbog nedostatka iste, zapostaviće sve potrebe, zarad zadovoljenja samo te jedne. Tako će početi fizički da propada, jer joj fiziološka potreba nije primarna. Oni ljudi koji pate za statusom i uvažavanjem, takođe će učiniti sve kako bi se izborili za isti, kao primer možemo da uzmemo bivšeg predsednika Buša - patološki slučaj neostvarene osobe.
Kao i kod svake druge teorije, ova predstavlja idealan model kako bi trebao da izgleda naš put do vrha piramide. Uzevši u obzir da neki ljudi u svetu nemaju prilike da zadovolje ni najosnovnije potrebe za život, onda ne čudi ako se na tom stepenu ponašaju kao životinje, ubijaju i kradu da bi preživeli. Takvi ljudi su podložni manipulacijama sa svih strana. Ako uzmemo Rome kao primer, ili decu u Africi koja se šalju u rat, onda se zapitamo: "Pa, gde živimo mi?" A odgovor koji nam se nameće jeste: "Sva zla na ovom svetu proističu iz nezadovoljenih potreba." Kod nekih su to fiziološke, kod nekog potrebe za sigurnošću, kod nekog potrebe za pripadanjem, kod nekog potrebe za važnošću. S druge strane, ako smo zadovoljni i duhovno ispunjeni to znači da su sve naše ostale potrebe zadovoljene i da nema potrebe za izazivanjem sukoba i zla. Tada stojimo na vrhu piramide.
19 comments:
Fantastičan post kao i uvijek do sada!
Od srca ti želim Sretne blagdane i Novu godinu!
Pusa, Zondra Art
kako mi je ovo zanimljiv post! da znaš da ću se malo pozabaviti tom piramidom! :))) Kiss
Kraljice dzungle...nemam sta za reci, izuzev da ponovim rijeci gospodje prije mene. Odlican post i sve najljepse za nastupajuce novogodisnje praznike zelim ti.
Jao, jesam divan. Svaka bi me mati za zeta pozeljeti htjela:)
U Maslovljevoj teoriji potreba postoji previše generalizacija, prema mom mišljenju. Nije svačiji "put" redno ovakav, a ni po fazama, niti je nužno da bude da bi neko dostigao peak point. Potrebna je jedna ispravka, minorna doduše, self-esteem nije samopoštovanje, nego sopstvena procena lične vrednosti i to je velika razlika, jer osoba koja je i na najnižoj lestvici može da ima samopoštovanje, čak i kada nema "izuzetnu" procenu vlastitih vrednosti. Koja je to merna jedinica koja će pojedincu da ukaže da se samoaktuelizovao? Procene su subjektivne, te prema tome pre bih rekla da momenat samoaktualizacije uvek ostaje na nivou stremljenja, a ne konačne realizacije. I ne bih se složila sa tobom da sva zla ovog sveta proističu iz nezadovoljenih potreba. Pojedine frustracije mogu da budu izuzetno snažan pokretački faktor za dobre stvari. Odsustvo bilo kakve frustracije koja limitira zadovoljenje potreba, pre će da stvori (ukoliko postoji takva psihološka potka u ličnosti) osobu koja je nespremna za bilo kakvu pozitivnu borbu.
@Zondra, hvala! Takođe sve najbolje!
@Lilly, pozabavi se, meni je lično ideju dao brat jednom prilikom, pa sam malo proučavala :)
@Dijete, jesi, divan si :) Hvala na komentaru i takođe sve najlepše, hm zar nije malo rano? Biće još postova do NG ;)
@Zveri, naravno, kao i u svakoj teoriji, i ova se vodi generalizacijama. Opisana je kao idealan model, i tačno je da ne mora da predstavlja svačiji životni put. Kroz sopstvenu procenu lične vrednosti, dobijamo samopoštovanje, ne znam kroz šta drugo? Samoostvarenje je subjektivno, te prema tome ni ne podleže objekivisanju. U principu cilj je postići najviši stepen zadovoljstva u datom momentu, nije isključeno da to može da bude i prolongiran proces stremljenja. Vidi, što se tiče zla, to je moje subjektivno mišljenje, isto tako pre verujem da bi neko iz frustracije mogao da poludi i mlatara nožem, nego da bi taj neko mogao da se pokrene da uradi nešto dobro. A borbu gledam kao stremljenja ka višim nivoima. Kako bilo, meni se dopada ova teorija.
Da dodam još i to da Maslovljeva teorija potreba zahteva jaču empirijsku podlogu, jer je zasnovana na relativno malom uzorku koji nije reprezentativan model u fenomenološkom smislu.
@RZ, ko želi da čita dalje ima linkove, a može i da iznajmi knjige u biblioteci i da gradi svoje sopstveno mišljenje o ispravnosti teorije. I sama ću još da se edukujem :)
Ukoliko su te moji komentari na bilo koji način iziritirali, žao mi je zbog toga. Pošto je svaka teorija dobra polazna osnova za dalju raspravu, smatrala sam da ovo i jeste mesto za to.
@RZ Samo opali, sis! ;))
Offtopic: Imaš aždaju na blogu, moram posle svake posete da restartujem računar. To mi je mnogo žao, jer mi treba 100 godina da učitam stranicu kod tebe, a čim se vratim i zatvorim te, uspori se komp za 5oo %. Ovaj fenomen je samo kod mene :(
Pa sad, za sada sam dovoljno napisala.
Offtopic: Znam da imaš problem i ja time treba (kao) ozbiljno da se pozabavim da to rešim. Nisam znala da ti pravi hardverske probleme. Da ti sada ne pričam naširoko šta sve treba da uradim, jer ima posla, a tek treba da poradim na svojoj edukaciji oko te priče. Za početak, skinula sam background image, jer imam utisak da dosta koči. Javi mi kakvi su rezultati, da li je bolje kod učitavanja bloga?!
your majesty, interesantan post,moram priznati da nisam nikad duboko razmisljao o ovoj temi, ja vidim zivot kao neki put po kojem hodam,nekad se spotaknem i padnem,onda ustanem i tako dalje, i sve to do onog momenta kad vise nemozes da ustanes...
Mada licno ne pridajem neke vrijednosti tim modelima i teorijama,sve je to nekako neodredjeno, jer svako u sebi mora otkriti SEBE,da bi mogao ''ploviti'' kroz zivot.
Генерализовао бих ово на следећи начин:
Сваки догађај има свој узрок.
Узроци могу бити потребе или други догађаји.
Крај аксиоме.
Има логике све ово. Једна примедба: мислим да су Јапанци провалили неку технику за грађење небодера од највишег спрата ка најнижем. Али Јапанци нису обични људи, тако да нема везе :)
@Ptico, slažem se, svakako, s tobom, mada, nekima je u biti lakše da se kreću i snalaze po nekom modelu. Ko što rekoh, ova teorija predstavlja taj neki idealan model penjanja do stepenika našeg ispunjenja ili barem stremljenja ka njemu.
@Tomcaa, lepa generalizacija :) Nije to slučajno što si ETF student ;)) Ne znam to za Japance i za građenje zgrade od vrha, haha, dobro, kako bilo ovde se priča o piramidi. Ali, Japanci su potomci vanzemaljaca, ako još nekom nije jasno :D
Грешиш Џу, ја сам студент РАФ-а ;) Ово остало прихватам... Јапанци су натприродна бића :D
Нереална ми је ова пирамида.
Лепо у теорији, али неоствариво. Бар у мом случају.
@Lujo, što nerealna? Nije da je neostvarivo, čovek se uvek bori i napreduje ka višem stepenu, zapravo, trebalo bi tako da bude :)
Мислим да би креативност са врха пирамиде требало пребацити у темељ јер је то насушна потреба. Без креативности нема живота :Р Мислим да је и Клинтон, као и Буш, био неостварена особа... Као кроз маглу се сећам неке анегдоте коју нам је причала професорица психологије пре три године... Када су Клинтона као дете ухватили да краде пекмез... Не знам зашто сам ово споменуо, али у тренутку кад сам кренуо да куцам мислио сам да је битно. :Р
@Стефан Јањић
Hm, kreativno razmišljaš, ali, opet, previše je nekreativnih ljudi oko nas... Što se tiče Klintona, u pravu si, gledala sam da li da uzmem njega ili njega, hehe, odlučih se za Buša :)
Prelep tekst ...
Постави коментар