Maziće me i voleće me, i zvaću ga Tviter, Tvića

- Dobar dan! Ja sam @queenjungle, bivši zavisnik od Twittera.
- Dobar dan, gospođice, i dobro došli. Recite nam, otkud vi ovde u realnom svetu?
- Heh, paa, shvatila sam da od društvenih mreža nema 'leba.
- Kako mislite "nema 'leba"?
- Mislim, sve to što se dešava tamo, dešava se u vašoj glavi na neki način. Ako se okrenem oko sebe, vidim veš koji treba da operem, termine koje moram da ispoštujem, prijatelje od "krvi i mesa", neokrečen zid, nezaliveno cveće, itd. Znate na šta mislim?
- Verujem da mislite da ste zapostavili vaše obaveze?
- Jasno, ne baš skroz, ali u većoj meri one obaveze koje su neugodne i podrazumevaju nešto što se mora.
- Možete li da nam podrobnije opišete način na koji ste "bežali" od obaveza? Primera radi na Twitter?
- Hm...Pa bilo je zavodljivo. Znate, ja imam blog već skoro 2 godine, biće 2 u aprilu, i za taj blog je poželjno da imate i nalog na Twitter-u, kako biste mogli da šerujete novi post. U čemu je fora? Twitter nije samo šerovanje, on je zavodiljiva društvena mreža za povezivanje u sekundi, šerovanje ideja, informacija, izbacivanje frustracija, teškoća, problema. Ali, sve to nije realno. Mislim, vi ćete dobiti kratkotrajno zadovoljstvo, i onda postajete rupa bez dna.
- Opišite malo tu rupu bez dna.
- Rupa bez dna je nezasit čovek. Pazite, doktore, ja sam imala skoro 1600 folovera, to nije mala stvar. I koji god tvit da izbacim neko ga je fejvao. Omiljenovao, kako god hoćete. I sad mogu da napišem: "Videla sam visibabu" ili "Aaaa, vreme za kafu i Bajagu uz kafu" i neko će ga staviti u "favorites". Počela sam da se pitam, zaboga, zbog čega bi neko to favorizovao? A, onda sam uhvatila sebe kako to isto radim. To je jednostavno jedna vrsta sinhonizacije energije, da se tako ezoterično izrazim.
- Hoćete da kažete da postanete zavisnik od fejva?
- Upravo to. Mada, iza tog "fejva" se krije klasična čovekova potreba za pažnjom. Znači, neko je to pročitao i primio k znanju, niste to uzalud napisali. Iako ste, vrlo moguće, izbacili neku najglupost decenije. Ali viđeno je, neko se pronašao, sinhronizovao svoju energiju sa vašom i jednostavno fejvao. Postoje i "oni dani" kad ste jednostavno down i onda vam je baš potrebna pažnja. I kako da dobijete pažnju koja vam je potrebna? Logično, na Twitter-u.
- Da li smatrate da ste jedna vrsta "Attention Whore"?
- Apsolutno. Pa svi smo to na neki način. Na Twitteru svako dobija željenu pažnju nekim svojim tvitom. Čak i beznačajnim, a da ne govorim o tome ako komentarišete neku aktuelnu situaciju ili komentarišete pipave teme. Tviteraše, realan svet zove "nolajferi", mada i oni sebe sami tako nazivaju.
- Naravno, vi sad vidite samo negativne strane ove društvene mreže. Možete li da nabrojite nešto pozitivno u vezi sa tim?
- Uvek. Smatram da mreža ume da bude izuzetno korisna za sklapanja realnih prijateljstava, poslovnih kontakata, raznoraznih oglasa, pa čak i zaljubljivanja. Međutim, sve to, ako ne pređe u realnost, gubi osnovu i svrhu postojanja.
- Da li ste imali kakvu korist od Twitter-a?
- Hm....Bacate me u razmišljanje sad. Da, kad mi je trebao savet u vezi nečega, informacija. Brzo se to ritvituje i brzo stigne odgovor. To je stvarno tip-top.
- Da li ste ostvarili neka prijateljstva putem Tw?
- Da, ta prijateljstva su na virtuelnom nivou još uvek, ali želim da ih realizujem u skorije vreme. Neke od njih sam dodala i na skajp, uglavnom, negde su dodati i "lebde" u međuprostoru. Da vam kažem, sve je to teorija, i sve je to zamka vašeg mozga ukoliko nema potencijal da pređe u nešto realno.
- Kako ste odlučili da se "ubijete"?
- Jao, pa došlo je do neke zasićenosti, osećaj, aha, ok, sad sam to prevazišla, ne ispunjava me više, realne obaveze se gomilaju...Šta vredi da te neko ceni i poštuje u virtuelnom svetu? Jasno je meni da iza tih glavatara stoje normalni ljudi od krvi i mesa, ali moja je slika sasvim idealizovana, jer dok si mi na taj način poklanjamo pažnju, nema mesta sumnjama, ideali rules. Elem, shvatila sam da sam počela da se radujem kafici na Twitteru, neobaveznom ćaskanju sa nepoznatim ljudima. A obaveze stoje i neće se uraditi same od sebe. Logično je.
- Opišite taj ritual "samoubijanja".
- Patetika, par ekselans. Vidite, nekako mi je došlo iz dupeta u glavu i bilo je i pre tih pokušaja odlaženja, dva puta do sada. Bezuspešno. Kažete sebi, ako uspem da kontrolišem, mogu da uživam i u Twitter-u. Ako uspem... I onda se vratite i ne uspete. Ne, jednostavno, previše je zavodljivo tamo. Dakle, išla sam autoputem mudrosti "dupe - glava". Pustila sam i "Danku" od Tome Zdravkovića, čisto da baš izgleda kao da se "zauvek brišem". Da, to je taj ritual.
- Želeli ste na taj način ipak da privučete pažnju?
- Ne, to ne. Niti jedan jedini put kad sam se brisala nisam želela da privučem pažnju. "Evo je, opet se brisala, privlači pažnju, hoće da plačemo." Dakle, ne. Svaki taj postupak brisanja je označavao "Ne mogu više, sita sam, ne stižem ništa" i uredno sam najavila svoj odlazak.
- I kako onda niste uspeli? Karakter? Ili je nešto drugo po sredi?
- Eh, karakter koliko god da je labilan ili čvrst može da bude zaveden. Kad vi hoćete da se brišete, ne dešava se to pritiskom na dugme, i sad vi nestajete sa "lica" društvene mreže. Ne, nažalost. U tom malom trenutku (ne)uračunljivosti, vi želite što pre "napolje". Ali, nije to tako jednostavno. U momentu kad kliknete na "delete my account" do momenta nestajanja vašeg virtuelnog identiteta potrebno je da prođe 30 dana. Dakle, imate rok da se vratite.
- I vi niste odoleli?
- Ne. Računala sam s tim, suspendovaću nalog, pa mogu da budem karakter i da kontrolišem i uživam umereno. Ali to vam je skoro pa kao heroin. Svi misle mogu da kontrolišu drogu, ali dok shvate da ne mogu, već droga kontroliše njih. Nema razlike. I, desilo se to da sam tražila povod da nemam razlog da se vraćam na Twitter, što povlači drastične mere, npr., brisanje svih tvitova, brisanje svih folovera, menjanje username-a, passoworda i konačno deaktivaciju. Verujte mi, trajalo je celu noć. I da stvar bude gora, ne možete vi kako hoćete, klik i sve je obrisano. Postoje programi koji se čak ponegde i plaćaju. Ili programi koji brišu određeni broj tvitova i folovera, a vi morate onda manuelno.
- Hoćete da kažete da se nije lako "ubiti" na internetu?
- Apsolutni horor. Jedva sam uspela. Možda peti program po redu je uspeo da mi izbriše tvitove, dok jedan deo folovera sam morala "ručno", pošto neki programi nude samo jedan mali broj obrisanih dnevno, a kriza je, znate.
- Vi ste sada u krizi?
- Ne, ali se skidam " na suvo". Pronalazim sebi načine realnog ulepšavanja dana bez zavisnosti i kafenisanja sa divnim i nepoznatim ljudima. To je bila ispravna odluka. Jedan ekstremni učinak, ali bože moj, ipak učinak. Sad je besmisleno očajno tražiti folovere i nije više to - to. Prerasla sam.
- Jednom možda?
- Ne verujem. Neke ljude želela bih live da upoznam i sretnem i ništa manje od toga.
- Znači, konačno ste rekli stop idealizacijama?
- Da, definitivno. Na kraju krajeva, lepo je to, ali nije zdravo.
- Dakle, sad terate novu priču?
- Sad?  Pa, sad idem da se nađem s prijateljicom na kafi, tu na trgu.
- Onda, srećno i ostajte dobro, keep it real, što bi rekli Ameri.

Cyber veze: Od virtuelnosti do stvarnosti

Scena za upoznavanje ljudi, sticajem okolnosti, odnosno razvojem online tehnologija, sve se više seli na internet. Ako provodite jedan dobar deo života sedeći za računarom, u okviru posla, istraživanja, ili vam je jednostavno dosadno, može se desiti da upoznate mnoštvo zanimljivih ljudi.

Elem, desilo se. Upoznali ste nekog sa "one strane". Osoba je, nekim slučajem, kontaktirala vas preko Skype-a, MSN-a, Maila, Twitter-a, Facebook-a, ili bloga. Počeli ste da virtuelno razgovarate i sve više vremena provodite sa dotičnom. Jasno vam je da se bezazleno ćaskanje pretvorilo u obostrani interes.

Ali, šta vi zaista znate o toj osobi? Sve ono što je ona vama izložila prilikom online ćaskanja. Postavlja se pitanje da li verujete u sve što vam osoba iznese? Ako izuzmemo sajtove za upoznavanja, gde je većina u potrazi samo za kratkom seks-avanturom, ili da izleče svoje komplekse, a uz njih i dosadnu svakodnevicu, koliko je verovatno da ste naleteli na nekog ko je normalan i ko vas ne laže? Jer, ruku na srce, vi i dalje ne znate tu osobu. Sve što znate o njoj jeste ono što ona napiše. Da li možete da verujete pisanom mediju bez kontakta oči u oči?

Sve se lepo odvija u virtuelnom svetu. Stepen interesovanja je porastao na flertovanje i na razgovor o dubljim temama. Sve više ste uvereni da ste sreli svoju srodnu dušu. U online komunikacijama, desi se da se ljudi lakše otvaraju po pitanju svega. Iz prostog razloga što fizički kontakt nije prisutan, a ono čega se čovek najviše boji jeste da će iz nekog razloga da bude odbijen ako bude ono što jeste, tj. ako pokaže svoju pravu stranu. U ovome veliku ulogu igra govor tela i vizuelni kontakt, te će osoba u "offline" svetu pre biti sklona da sakrije nelagodu i da odglumi.

Takvi kontakti prerastu u jednu vrstu romantičnog stremljenja, pod uslovom da se oboje "nađu" na istim talasnim dužinama. Razgovori počinju da liče na one koje imate u realnom životu samo s jednom razlikom, a to je da s tom osobom ne delite životni prostor. Svaki dan susrećete se virtuelno, razmenili ste fotografije i sada je već jasno da ste našli odgovarajuću osobu za početak nečega.

Kako prebroditi udaljenost ako se centar vašeg interesovanja nalazi u, primera radi, Bostonu a vi ste u Parizu, ili u Beogradu? Jasno vam je da do stvarnog kontakta neće doći još dugo vremena. Predlažete WEBCAM.

Namestili ste se, gledate se i razgovarate. Imate dve dimenzije više. Sad nisu samo slova na ekranu, već i zvuk i slika. Dopada vam se ono što vidite i odlučili ste da i dalje nastavite kontakt preko kamere. Nameće se pitanje: Nije li prelazak sa chata na webcam, još jedna dublja virtuelizacija? Naravno, svako će na ovo pitanje da odgovori individualno, u zavisnosti od toga koliko ozbiljno shvata vizuelni virtuelni kontakt.

Veoma bitna stvar je uobrazilja. Kolika je verovatnoća da ste umislili neke emocije, da li su one zaista tu prisutne? Da li mašta sugeriše romantičarsku i idealističku sliku osobe? Jer, vi nemate još sve potrebne dimenzije. Fizički kontakt, miris, svakodnevicu. Ono što vam fali jeste interakcija u stvarnom životu. Da li je moguće da to funkcioniše kada do susreta dođe?

Veze ostvarene u virtuelnom svetu imaju karakteristiku da se proces upoznavanja osobe odvija direktno. Dopada vam se kako osoba razmišlja ili njena individualnost, jednom rečju, njena ličnost. Stvorili ste vašu unutrašnju idealnu sliku. Pitate se opet, da li je moguće da je to vaša slika, a da osoba uopšte nije takva kakva se predstavlja? Koliko imate poverenje u svog virtuelnog partnera?

Upoznavanje u realnosti i upoznavanje u virtuelnom svetu teku preko različitih kanala. U realnom životu, idealizujete osobu jer vam se fizički dopala, a dublje stvari upoznajete tek kasnije. Ako se te dve stvari poklope, veza ima šanse za uspeh. U virtuelnom životu dopala vam se ličnost te osobe, odnosno, kako razmišlja, piše, živi, njen intelekt, šarm i pogled na svet. Po prirodi stvari, osobu morate da prihvatite i fizički da bi to moglo da bude "to". Znači, u neku ruku, proces teče obrnutim smerom i odvija se mnogo brže nego u realnom svetu.

Prognoze da se virtuelni kontakt - cyber veza pretvori u emotivnu vezu u stvarnom svetu, su, nasuprot očekivanjima, začuđujuće pozitivne. Po statistikama, ovakve veze, ukoliko do offline-kontakta dođe, imaju više šanse za uspeh od veza sklopljenih klasičnim putem.