Te večeri smo čoporativno seli da gledamo "Esmeraldu". Svi smo čekali taj fabulozan momenat kada će ona da progleda na oke svoje zelene.Onda se začula detonacija. Dugo nisam spomenula ovu reč, čak mi je simpa. DETONACIJA. Let's groove. Pa, još jedna, a onda još jedna. Čekaj, a Hoze Armando? Baš su sad usred zbivanja, tj. čekali smo kad će da joj uvali jezik, jer kita se na TELEVISI ne uvaljuje.
Sirene. Prekid programa. Zvanično saopštenje. Srbija je napadnuta od strane NATO-pakta. Mislim, dobro, valja nam sad...Šta ću prvo? Ratno stanje. Čekaj da se malo prisetim kako se to radi u ratu. Dakle, jebeš sve sad, i novi komp i cipele, i begaj u podrum.
A, dole u podrumu, k'o u grčkim apartmanima, samo more fali. Imaš jedan dušečić, nekoliko ćebadi, "Čoveče, ne ljuti se", "Riziko", "Karte". Ekstrica. Čak sam ponela i walkman, o, jea.
Samo malo da se situacija smiri, vraćamo se gore, da vidimo da li su se smuvali Hoze Armando i Esmeralda.
Nije valjda, da moram u WC? Pa, gde ću sad, jbt.? Sranje, a nestalo i struje. Halo, pustite nam struju, samo par minuta da odem da šornem. E, jbg. Moraću da uzmem baterijsku lampicu.
Smorilo me u podrumu. Cela zgrada je izašla na krov. Gleda spektakl. Zanimljivije nego dole, sto puta. COOL, naši tuku avione. Kecaju ih samo tako.
Spavala sam obučena. Onako, ko u "Survajveru", ali ipak u svom krevetu. Ne mogu dole onaj podrum, nekako mi je bzvz. dosadno i izvan svih zbivanja si.
Ustala da odem po hleb. Na radnjama izlepljeni prozori s trakama, novi WINDOWS '99. Simpatičan naziv. Jebemo im kevu, nije da ne.
Neki papirići na podu, šta je? Jaooo!! Pazi, LETAK. Vidi, nacrtana meta - Target. Šta nam poručuju? Ma, smešni su.
Posle sam saznala da je Klinton - KLIĆA, hteo da nam pomogne da smaknemo predsednika Zlobu sa vlasti. Ljubi ga Monika u tu pametnu glavicu. Onu dole, je l'?
Za te papiriće, neko je provalio da su ozračeni i da ih se manemo. Ko može da izvali tu glupost? Bzvz. RTS je uvek bio i uvek će izveštavati apsolutno nepristrasno, aam, da, nisu li se izvinili pre neki dan za nešto? Ne znam za šta. 'Bem li ga.
Pravili smo često izlete po šumama. Skupljali lokatore i tu i tamo koji vrganj. Posle smo ih lepo spremali na žaru, gljive - ne lokatore. Nismo našli nijedan. Mislim, ja nisam. Ne mogu da oprostim sebi taj neuspeh.
Već sam zaboravila šta se zbilo s našim mladim meksičkim parom. Ali, sve više sam se osećala kao Esmeralda. Malo - malo, pa nije bilo struje, i moraš da tumaraš ko slepac kroz kuću/podrum/kraj. Nakon nekoliko dana, nestalo je i vode. Da vidiš to. Cisterne s vodom su svako malo stajale ispred zgrade, ono crevo se pomeralo, pa okupa malo narod. A, mi da crknemo. Eh, ti dani..
Ugojila sam se od "Dobro jutro" margarina. Baš mi je hleb s margarinom bio hajlajt. U početku da, posle smo prešli na roštiljanje i kotličarenje. Tad sam nabacila oko desetak kila. Samo smo jeli i zezali se, a uveče gledali vatromet i slušali zvuke TOMAHAVKA. Sve u svemu - ispunjen život.
Dešavalo se i to da te u'vati uzbuna, a ti si negde na livadi. Skidaš kile, trčiš, bereš cveće, jagode, štagod. A, onda, pravac grlom u te iste jagode, a s buljom na sunce. Legneš i čekaš da te promaši. Mašili su, kako da nisu. Slepci, kao ona jadna slepica iz meksičke serije.
I kako sve bajke imaju srećan kraj, Esmeralda i Hoze Armando su se venčali u crkvi device od Guadalupe, bio je vatromet, padale su bombe, a uveče su zasjala i dva satelita na nebu.
Šta ste mislili, da će ovo da bude patetika?
