Ne želim da ikada izađeš. Ne bih to podnela, umrla bih.
Mučiš me. Hteo sam da budem kao drugi, da narastem, da me voliš.
Volim te, ti si mi sve što imam.
Zašto me ne pustiš napolje?
Napolju je strašno, napolju duva, napolju nije sigurno.
Meni je ovde dosadno. Samo misliš na sebe. Hoću napolje, nisam više mali!
Mali si, previše je rizično!
Biće uvek rizično, baš si kučka!
To mi kažeš nakon toliko godina?
Da, kažem ti i da nisam više dete iako me stalno držiš zaključanim.
Izgubila sam ključ, sve i kad bih htela da te pustim, ne bih mogla.
Ali, znaš, ako me ne pustiš da ćeš večno da budeš neshvaćena?
Znam, ipak volim da si tu, na sigurnom.
Kako da te ubedim da je ono što ti osećaš samo lažna sigurnost?
I ta lažna sigurnost me štiti od straha.
I to čega se bojiš je samo tvoja fantazija, nijedan strah nije tako strašan kao onaj kojeg sami zamislimo.
Znam, ipak ne znam kako da izađem iz tog začaranog kruga. Zato mi trebaš, treba mi nešto da imam da držim na sigurnom.
Držati na sigurnom nije isto što i držati zaključano. Sigurnost je ono što osećaš kad si u realnoj opasnosti, pa nađeš način da se skloniš ili izbaviš iz nje. Biti zaključan znači biti nesposoban suočiti se sa realnim strahom.
Plašim se da ti se nešto ne dogodi ako te pustim, shvati to, ne mogu da živim bez tebe!
Ono bez čega ti ne možeš da živiš jeste ta lažna sigurnost koja te štiti od imaginarnog straha.
Jednostavno, ne vidim drugo rešenje.
Rešenje je u tebi i u tvojoj glavi. Treba samo da me pustiš da izađem odavde da živim u realnom svetu i suočavam se sa realnim strahom.
Možda si u pravu. Možda možemo da se dogovorimo. Pustiću te napolje, ali mi obećaj da ćeš da se vraćaš kad te budem trebala.
Hoću, samo me pusti da budem slobodan.
Obećavaš?
Imaš moju reč. Znaš da će ti tvoje dete uvek biti verno.
Nekad me začuđuješ koliko zrelo razmišljaš.
Izgleda da si na putu da se setiš gde si zaturila ključ.
Odlično jungle! Baš sam u nekom lošem raspoloženju danas i preispitivanju same sebe (bit će da je do punog mjeseca :))) tako da mi je ovaj tekst izvrsno sjeo! PUSA
Побогу, Радоване, ћерка већ шест година не сме да се породи због тебе! -Док се не удаш, нема дете. Глупачо :))
Свестан сам да није реч о правом детету, али, ето... Инспирисало ме је :) Један од оних постова које вероватно само аутор може у потпуности да разуме, на осталима остаје да наслућују.
@Tmca, ma znam ja, nego se malko šalim. Hm, realna situacija, svi je imamo... @Stefane, zato ti uvek nađeš neke paralele to je neverovatno :) @Zverčice, ne. @Svi, ako vam nije jasno, pročitajte ovaj post, kojeg opet ne znam kako da linkujem, možda će vam biti jasnije, just open: http://mojblogggg.blogspot.com/2010/08/ljubav-pocinje-tamo-gde-sam-ja.html
@Mandrače, dobro došao na blog! Naravno da postoje razlozi...ne znam da li mogu da ih prepoznam :) @Gospodaru, vidiš kako smo se razumeli ovaj put ;)Mada, nekad treba i da se vraćaju, čisto da ovaj svet ne bude previše siv i previše realan :)
On Feb 07 isabel kedem commented on salata od leptirica Moje ime, Naomi Samuel Nakon 12 godina braka, moj muž i ja smo se svađali na ovaj ili onaj način...(more)
On Jan 09 isabel kedem commented on majstore kad polazimo Bila sam povrijeđena i slomljena kada se prije 7 mjeseci dogodio veliki problem u mom braku, između...(more)
On Nov 22 Anonymous commented on sendvicarima od srca Nikad nisam vjerovala u bajanje čarolijom ili magiju dok nisam upoznala dr. Ajayija kojeg sam...(more)
22 comments:
Jako zanimljiv post, sviđa mi se!
Veliki pozdrav, Zondra Art
Zbilja si upala u potpunu filozofiju :P
But, I like it :D
@Zondra Art, hvala lepo! Takođe, veliki pozdrav na more! :)
@Milko, ne znaš koliko mi je drago da se tebi sviđa neki moj post :P, Hvala!
Odlično jungle! Baš sam u nekom lošem raspoloženju danas i preispitivanju same sebe (bit će da je do punog mjeseca :))) tako da mi je ovaj tekst izvrsno sjeo! PUSA
Hvala Lilly, nikako da to guzato čudovište na nebu prestane da nas zeza sve kolektivno ovde :)
Феноменално. Не могу само да се сетим на шта ме подсећа. Али је супер :)
Tmc, hvala! Ne podseća te ni našta, copyright i prava zadržava autor :) Prokontaj naslov a onda će ti se kasti samo :)
Ама мислио сам на неку реалну ситуацију, но добро. Теби не оспоравам ауторска права. :)
Побогу, Радоване, ћерка већ шест година не сме да се породи због тебе! -Док се не удаш, нема дете. Глупачо :))
Свестан сам да није реч о правом детету, али, ето... Инспирисало ме је :) Један од оних постова које вероватно само аутор може у потпуности да разуме, на осталима остаје да наслућују.
Neki hinduistički uticaji možda? :)
@Tmca, ma znam ja, nego se malko šalim. Hm, realna situacija, svi je imamo...
@Stefane, zato ti uvek nađeš neke paralele to je neverovatno :)
@Zverčice, ne.
@Svi, ako vam nije jasno, pročitajte ovaj post, kojeg opet ne znam kako da linkujem, možda će vam biti jasnije, just open: http://mojblogggg.blogspot.com/2010/08/ljubav-pocinje-tamo-gde-sam-ja.html
Зар опет, Џу? :)
Tomcaa, mora to dobro da sedne ;)
Pa svidjaju se meni tvoji postovi, papak jedan :P
Milko, koliko treba da isplazim jezik da vidiš da se šalim? ;)
Sa obe strane ključa postoje razlozi. Mogu li se prepoznati.
pozdrav
Jeij, superiška! I ja sam pustio jednog!
@Mandrače, dobro došao na blog! Naravno da postoje razlozi...ne znam da li mogu da ih prepoznam :)
@Gospodaru, vidiš kako smo se razumeli ovaj put ;)Mada, nekad treba i da se vraćaju, čisto da ovaj svet ne bude previše siv i previše realan :)
Šta ja mogu kad sam intelektualno malko hendikepiran, pa ne kapiram svaku šalu, k`o druga djeca..šmrc..
Miko, oftopiČarimo :)
Hmmmm....razgovor koji smo svi mi vodili sa...samim sobom...valjda!
Marjane, pretpostavljam i dan danas vodimo. :)
Постави коментар