Mrmot, salama, krastavac i haringa

Odlučila sam da vas upoznam s mojim cimerom broj 2. Ali pre toga nekoliko reči o cimeru broj 1, pošto se odlično slažemo i kao svaki pravi team ogovaramo onog trećeg koji ne pripada tu, je l'te.

Cimer broj 1 je "pozadinac" kojeg veoma gotivim jer se uvek mogu informisati šta sa čim pasuje, ljubičasta majca sa crvenom ogrlicom, žuti šal sa tirkiznim topom ili zelena košulja sa belim pantalonama. On je zadužen za sređivanje kuće, za dizajn enterijera, za grafički dizajn koji studira, za moje ljubopojke, i svašta nešto korisno. A ima i dečka, koji je, ruku na srce, ko bombon i zgodan i lep, no, znate već. Svaki put kad uđem u kuhinju, da uzmem nešto kobajagi ili bajagi, zarumenim se u licu ko neka budala i kapiram da ja u tom cimerovom momku ne vidim nikakvog "topdžiju", već jedno lepo vaspitano i naočito muško, čak i kuva za njega neke perverzije od specijaliteta. A ono, da, cimerić je više submisivne prirode.

Cimer broj 2 je sve ono što ja nikad neću biti. On je moj kontra par. Ne znam kako da to nazovem. Sladak je, no, kapiram da se ne bismo slagali jer je ortodoksno konsekventan u svemu što radi i smorilo bi me to. A i ne želim da mu ja unosim neki nemir i haos u njegovu fantastičnu kućicu od čokolade.

Kad sam se uselila u taj stan, upoznala sam ga i odmah smo počeli da pričamo o temama: Bog i svet, astrofizika, filozofija, psihologija, neke ezoterije, budizam, kretenizam, debilizam. Raspreli smo najstrašnije, i moram da priznam da je bilo nekih početničkih varnica. Al, 'ajde, ubrzo sam na neki čudan način saznala da ima devojku. Nešto smo se zajebavali, ja s praga on u sobi i ugledah slike neke dve devojke na njegovom regalu. I brže bolje razvijem jezičinu: "VAU, kako je lepa ova crnka! Je l' to tvoja devojka?" Tek će on meni: "Ne, nije, moja je ova plava." Hm, da... Ne znam kako sam se osećala u tom momentu. Bezveze. "A, lepa ti je devojka. A čime se bavi?" "Predaje u školi." Ma, dijalog je bio besmislen, a ja razočarana. Šta sad? Mora se dalje. Nikad nismo više pričali o tim stvarima, niti o kakvim drugim dubljim temama.

Kasnije mi nije bilo baš krivo što mu ja nisam devojka. On je programiran kao sat. Evo, budilnik mu zvoni svako jutro u 7.15 a onda i snooze obavezno dva puta. Tu ja već popizdim, ali vremenom sam se navikla na to. Zatim ode u kupatilo, tušira se jedno 20 min., pere kosu GODINAMA jednim te istim šamponom - žutom Šaumom. Taj šampon je meni enigma. Zašto bi neko već 3 godine za redom, a evidentno je da je to minimalan broj godina, s obzirom da mi živimo zajedno tek treća godina, prao kosu stalno jednim te istim šamponom? Da li od njega raste kosa ko čubaki, da li sprečava sede? Da li ima neku posebnu funkciju? Probala sam jednom da operem kosu s njim, čisto da vidim, jebote, kakvo je to čudo od proizvoda. Ništa posebno se nije dogodilo, kasnije sam skontala da je jeftin.

To oko šampona i nije neka posebna priča. Cimer broj 1 i ja se uvek zezamo kad vidimo njegov neseser u kupatilu, i nazvali smo ga "indikator" jer ukazuje na to da je cimer broj 2 kod kuće, tj. da je radna nedelja, jer on nema naviku da se pojavljuje i uopšte učestvuje u stvarima van njegove sobe i, naravno, posla. Vikend je druga priča, tad ide kod ribe i tamo verovatno, smara za medalju nekim nordic walking i ostalim fiskul(turama).

Asortiman proizvoda koje on koristi u ishrani je začuđujuće širok: Salama, krastavac, mladi krastavac, sveži krastavac, kiseli krastavčići, kornišoni, začinjeni kiseli krastavci, kiseli krastavci isečeni na komade, i riba iz konzerve-haringa. Impresivno zar ne?

Svaki dan za doručak jede istu vrstu hleba, sa istom vrstom salame i krastavac/-ce. Razmišljala sam da li da mu poklonim neku foru: "Ja sam kralj krastavaca"- natpis. Još uvek razmišljam, mada u poslednje vreme, haringa mu pravi konkurenciju. Kad dođe s posla obavezno otvori konzervu haringe, redovno ostavi poklopac u sudoperi, uzme viljušku i zapali u svoju sobu da se čuje sa svojom "mišicom" na skajpu - tako zove ribu, verovali ili ne.

I pretpostavljam da on žvaklja i cedi tu haringu dok kameriše sa "mišicom". Zašto mu riba ima taj epitet- ne znam. Kad završi s "mišicom", onda mu počinje njegova omiljena serija, gde se on kliberi do iznemoglosti. Ne znam koja mu je to serija, pošto nemam TV, ali, verujem da je veoma smešna, a to koliko se on često kliberi, verovatno gleda nešto na foru Čarli Čaplina ili slično. Ne verujem da je nešto obdaren sarkazmom, ironijom i tako time. A možda ja sad nešto serem, dečko je jednostavno skrojen i to je to.

I ima tu još odvala. Kad god jedem nešto ili pijem, i on slučajno naiđe, ponudim ga iz pristojnosti, i uvek me odbije JEDNOM TE ISTOM REČENICOM: "Ne, hvala, ne konzumiram ja to." Čekaj, jebote, ne jedeš paradajz? Ne jedeš sir? Ne piješ vino? Ne piješ mleko? Ne voliš suvo meso?

Cimerić br 1 i ja smo ukapirali kako te stvari funkcionišu kod njega. I uvek umiremo od smeha kad god uzme da pravi svoje salama-krastavac kombinacije, i haringu pride. A, možda je bitno da pomenem da ponekad kupi 5 kg kikirikija u ljusci i ljupa dok se ne pretvori u njega. Sutradan je korpa za otpatke puna tih ljusaka.

Ali, nekako pitam se, i pita se moj mlađi cimer: "Jebote, šta ako? Šta ako je tako konsekventan i prilikom seksa s njegovom 'mišicom'?" Jer ako jeste, verovatnoća da to bude klasičan misionar jednaka je verovatnoći da će sutra da mu zvoni budilnik u 7.15, nakon toga dva puta snooze, da će da se tušira 20 min, opere kosu žutom Šaumom, pojede tonu salame, krastavaca i haringe, skajpuje s mišicom, odgleda omiljenu seriju i legne da spava. Jer sutra je isti dan. A mrmot je baš odlučio da se popiša iza nekog grma i jebe mu se da gleda svoju senku.