Deset u pola s lukom, susret, provodadžisanje i šljiv-o-čok

Daklem. Nije me bilo. Znam da sam vam nedostajala, ali i vi ste meni, pa smo 1:1. Navikli ste da se tu piskara svaki drugi, treći dan. No, razočaraću vas, nisam tako cool. Uvek mogu da bačim post.

Pravo da vam kažem, nije mi se bacao ovih dana. Bila sam u Srbijici nakon dve godine. I brat ima tamo neki MAC bedni, Apple-ov. (Ovo ja sviram kurcu malo, nemoj da mi se ljutiš, bjaco). Pros'o čovek Staropramen po tastaturi, pa se malo tipke zalepile za ležište. Kad udaraš spejs, ko da čekićaš šnicle. Pa, nema miša. Ne mogu s tačpedom, ono, jes' koristila sam i ja tačped nekoliko godina, dok nisam skontala da treba da kupim reponjicu. I da ne davim više. Znak majmunološki nisam našla na srpskoj tastaturi, slova čupave latinice bez kojih ne mogu da se usudim ni da komentarišem i tako redom: upitnik, uzvičnik, apostrof... Jest', sela sam u mercedesa, ali ipak mi se više sviđa dobri stari golf. Moj je. I tera na dizel. Odnosno, Windows.

Prvi dan odmah, zamolila sam brata da me vodi na ćevape. Kaže on meni: "E, jebali vas više ti ćevapi! Ko god dođe, svi hoće roštilj, niko neće pizzu ili nešto novo da proba." Ja mu kažem da ćuti malo, jer pravog roštilja nisam okusila godinama, i sedosmo u jedan restoran na Novom Beogradu. "Je l' ti se jede roštilj? E, sad ćeš da dobiješ roštilj!".

Stigla je i naša porudžbina. Slagaću, ali mislim da su bili terabajti mesišta, kobaje, vešalice, pečenice, ćevapi, ražnjići, i sve je to bilo upakovano u jednu prekookenasku lađu, mislim da je bio Titanik u pitanju. A putnici su bili krompirići. Jebiga, meni je bio samo CARGO interesantan. Uz to pečene papričice, šopsku salatu, luka, belog luka. Da, jesam, došla sam u Srbiju da žderem. I da se lepo nažderem. Svaki dan prave ukusne hrane.

Pored žbokanja i mlaćenja pelinkovca, upoznala sam i jednog šarmantnog blogera i jednu otkačenu šarmantnu blogerku. Prepoznaće se njih dvoje. Taj dan proveli smo na Kalemegdanu, uz šetnju, kaficu i naposletku, naravno, nešto što je trebalo da bude burek zbog kojeg smo obišli pola starog grada, dobro, tu negde oko konja, odnosno kneza. Ma, ljudi se povampirili, sve nešto pizze, ovo-ono. Za dobru pljesku ti treba da obiđeš kilometar-dva oko Zelenjaka. Hm, opet hrana.

Elem, virtualnosti su prešle u nešto realno. I, gle, vraga u slamenom šeširu, nema razlike. Jedino su priče malo drugačije. Ograničenije. Pričalo se o postovima i o drugim blogerima. Eh, da je bilo više vremena, gde bi nam kraj bio.

Pa, komšika 'tede da me uda. Bože, pomozi i sakloni. Evo tebi lepo moja mail adresa, pa on ako bude hteo da se javi - javiće se. Ne javljam se ja nikome. Uobražena sam i prepotentna. I nije to sad nešto da se žensko javlja na provodadžisanje. Prvodadžisanje? Ne kapiram ni tu reč. Od poznanstva može da boli i glava, ali komšiluk mora da se ispoštuje. Ako je ljubav prava, vraćam se ja u Delta City, no worries. A, tamo uvek ima dobrog roštilja.

Sigurno se pitate šta je šljiv-o-čok? Ako letite nekad JAT-ovima, to je poslastica koju vam posluže uz dva buđava sendviča, moram reći buđava, i nek se uvrede, baš me briga. Ali, ubedljivo najbuđavije kombinacije sastojaka u njima. Znači, paprika, sir, salata i list salame. I to jesti na visini od 11000 m? Ej, ali to nije šljiv-o-čok. Šljiv-o-čok je orah u šljivi, a oko šljive čokolada, a u šljivi koštica. ŠLJIVE, prave pravcate, srpske. Engleski prevod ovog čuda jeste plum-w-choc. Ni to mi se nije dopalo. Eto, nemaju sreće sa mnom.

Uzeh to paketče u tašnicu da darujem svog novostečenog prijatelja koji mi je hrabro držao ruku pri poletanju iz Švice za Bg. A, onda me još dočekao i u Švici na aerodromu. Hoće čovek da se druži. Nemam ništa protiv. "Vidi, druže, imam nešto za tebe!" "Eh, ko da ne znam šta je!" "Hehehe, pa znam da si ti jedan od retkih koji vole ovo sranje." Na šta će on: "Da ti odam jednu tajnu? Ne volim ga ni ja. Ali, uzeću jer je od tebe."

Nasmeših se. Popismo pićence i otpalih na voz.

Pored toga što sam se navukla na roštilj, Velikog Brata, malog brata, videla nekoliko starih prijatelja, sklopila nekoliko novih poznanstava, lepo je bilo vratiti se kući. Pa gde god ona bila.