Ljudi smo, nismo životinje! Tačno je, nismo.

Ne znam kako da počnem ovaj tekst. Znam samo da imam neku emociju.

Čitam tako po netu vesti. Tužne, vesele, stravične, neverovatne. I naletim na naslov: "Nečuveno: Ljudi zaobilaze pregaženu devojčicu (video)" i osetim da moram nekako da reagujem.

Gledam video i ne verujem, jebeno, ne verujem! Steže mi se knedla, govorim sebi: "Ma, neko se grubo našalio, ne može da bude istina."

Tražim dalje, idem na YouTube, gledam, čitam komentare, nadam se da neko napiše: "Video nije istina, to je nameštaljka." Nema. Obišla sam nekoliko portala, išla sam na Google News. Dakle, istina je. Neljudi smo.

Tamo negde, u nekoj Kini, mala devojčica od dve godine, otrgla se roditeljima i podletela pod kombi. Vozač ju je pregazio, a zatim pobegao sa lica mesta, kako ne bi bio krivično gonjen. Ono što se zatim desilo, može da se poredi samo sa "neljudima", ne životinjama.

Ravno osamnaest kreatura je prošlo pored pregažene devojčice, od toga još jedan kombi koji ju dodatno prignječio i nastavio dalje. Nisu ni pomišljali da zastanu.

Da je jež, miš, mačka, pa da čovek pomisli, nesrećan slučaj. ALI, DETE OD DVE GODINE!!!!???? Leži u lokvi krvi, nepokretno, i niko ne prilazi ni da vidi šta se dogodilo, da li malecka diše, pa, ljudi?!! Gde ste, dođavola?

Devetnaesta osoba po redu, sklonila je dete u stranu i pozvala pomoć. Dete leži u komi, ima teške povrede glave i pitanje je da li će preživeti. Iako preživi, biće nepokretno i nesposobno za normalan život.

Razmišljam. Opet to prokleto potrošačko društvo, ljudi mašine. Somalija. Dokle? Dokle, više?

U tom zgražavanju, ugledam link ka tekstu: "Neverovatno: Pas spašava povređenog psa (video)". Pas rizikuje svoj život i spašava drugog psa koji je podleteo pod kola na autoputu. Odvlači ga jadničak do ivice kolovoza, trudeći se da ga ne povredi čeljustima. Pomoć nailazi i pas preživljava.

Paralele, proklete paralele. Povređena devojčica - povređeni pas. Čovek - životinja. Plačem. Raspadam se. Shvatam kako su ljudi evoluirali. U šta god. Nije ni važno...

(Izvor: trojka.rs)

Neutrino: Fotonu, brži sam od tebe! :P

U dosadašnjoj vodećoj teoriji, fotoni su se mogli samouvereno sprdati sa svim ostalim elementarnim česticama kako su oni najbrži i da im niko nije ni prineti. Svoju popularnost duguju Bogu-Ocu teorijske fizike, brkatom dedi kome je Mileva pržila čvarke s jajima, i koji je zbunio ceo Univerzum svojom neoborivom teorijom relativnosti.

Teorija, da budemo realni, nema šanse da se shvati "na keca". Ali, ona funkcioniše.

Tu su se našli neki ljudi, koji, onako dokoni, nemaju šta da rade, pa želeći da otkriju poreklo svemira, propustiše snop Neutrina da 730 km dugačkim podzemnim putem, ode iz Ženeve do Abruzza na espresso.

Neutrini su putovali 2.4 ms pa je bilo jasno da im nisu bili potrebni sendviči koje im je baba spakovala za put. A, nije ni pasoš.

Stigavši na odredište slobodno su mogli da se iskeze u brk fotonima, koji su, onako uobraženi, mislili da će da dobiju trku sa vremenom.

Ali, avaj! Ne. Mali šmekeri bili su brži od svetla za čitavih 60 nanosekundi, što, naučnim jezikom, znači: stigli su na cilj, pre nego što su krenuli.

I dok naučni svet misli kako neutrini nisu dovoljno mačo da potuku svetlosne snobove, te da se potkrala neka greška u fazonu "Error 404", ostatak poluobičnog/običnog/nolajferskog sveta smišlja nerdovske viceve u kojima veliča male frajere.

1) - Neutrino. - Ko je? - Kuc-kuc!

2) Odgovara konobar: Žao nam je, ne služimo neutrine koji su brži od svetlosti. Neutrino ulazi u bar.

3) - Da bi prešao na drugu stranu. - Zašto je neutrino prešao ulicu?

Da i mi svog konja za trku sa neutrinima imamo, dokazuje čuvena jezička konstrukcija, tzv. prošlo svršeno vreme u budućnosti, sa Srbinom koji juri prase po šljiviku, sapliće se, pada u blato i na kraju kaže: "Jeb'o sam te kad te stignem!!!"

I smoriše me više ovi fazoni s neutrinima, sve sam ih već čula sledeće nedelje...

(Izvori: spiegel.de, trojka.rs)