18.2.12

Beskonačno






















Čekala sam
da skuvaš beskonačnu kafu
koju ćemo ispijati u beskonačnom nizu
beskonačnih vremenskih tačaka.
Sedeli smo beskonačno,
ti za radnim stolom,
ja u svojoj fotelji podvijenih nogu
i ispijali beskonačnu kafu.
Puštao si beskonačno muziku,
koja je bila beskonačno distancirana
od moga srca.
Nisam osećala beskonačno dugo.
Brojali smo beskonačne dane
koji nisu imali smisla.
Beskonačno mi je falilo
da se smeješ na moje šale.
Prolazili su sati, kafa se hladila,
sa čežnjom sam čekala
drugi nalet beskonačnih kapi.
Čekala sam da se dogodi
ono nešto posebno
što bi obeležilo taj magičan trenutak
ispijanja beskonačne kafe u dvoje.
Beskonačno sam čekala.
I nije se desilo. Ništa.
Samo beskonačna dosada
i beskonačno uživanje
u crnoj aromatičnoj tečnosti.

6 comments:

Džiadžojka-san је рекао...

Baš si divno ovo napisala.

Marjan Paradoksija је рекао...

Krenula te poezija!
Lepo!

Džunglica је рекао...

Hvala Dži
& Marjane :)

Letnja Oluja је рекао...

Предивно. Врло реалистично али са призвуком романтике. :)

Džunglica је рекао...

@Olujo, hvala :*

ptica-selica је рекао...

spaceless :) :) :)unlimited :)

http://www.youtube.com/watch?v=RG2Q_4M9Pz8&feature=related

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger