Ne, dete, nije te donela roda, niti su te našli u kupusu!

Na ovom blogu ima svakakvih tema. Nije čudo, imam svakakva interesovanja, i obično pišem o onome što me "dotakne" na neki način. Pre neko veče, naleteh na neki klipić na netu: Seksualno obrazovanje za decu u Belgiji. I pročabrljam da vidim o čemu se radi, jer sam ugledala neku kreaturu koja treba da predstavlja Gos'n Njega, kome, ovom prilikom, nećemo spominjati ime jer je to "sramotno" i "đavolja rabota". 

U svakom slučaju, u daljem tekstu - zvaćemo ga - "Šampinjon", se razbaškarao preko neke livade, veseo i razdragan i odlučio na nekom proplanku punom Belih Rada da iždžara sebi. Ono što je mene prenerazilo jeste što Šampinjon ima ljudsku glavu i kikoće se kao da ga muče sredjnevekovnim metodama lizanjem soli sa tabana. Dakle, sav je u happy fazonu dok skakuće gore-dole-levo-desno-bre po livadi, pritom igrajući "žmurke" uz pomoć svoje "šubarice". U jednom trenutku više ne može da izdrži i bukvalno "pršti" od sreće otelovljavajući trenutak blaženstva. Nakon ove slikovite scene Šampinjon pada kao pokošen i pretvara se u Šampinjon-juniora.

Razmislila sam na momenat. Da li može biti toliko teško i komplikovano objasniti deci seksualnost? Mislim, ja još nisam majka, pa možda ne mogu da zamislim koliko je "jezivo" i "sramotno" to rasvetljavanje pojma, ali ovakve scene te nateraju da se zapitaš. 

Znam po sebi, deca su užasno radoznala i ona će sve da pitaju ako im nije jasno. Tako se sećam, jednom prilikom sam pitala roditelje sa nepunih 11 godina: "Šta je to orgazam? I zašto se nekad kaže orgazam - nekad organizam?" Mislite da sam dobila odgovor? Ne. Nekako sam osećala da je to neki "tabu" i bolje da idem da perem sudove i radim domaći nego što pitam te "sramote". 

I sad zamišljam sebe u toj situaciji. Dođe klinac iz škole i pita: "Mama, mama, šta je to seks?" I ja, kao neki debil odgovaram: "Šta si rekao? Keks? A, keks, sine to ti je..." kao u onoj urnebesnoj sceni sa Čkaljom. Ili me pita: "Kako nastaju deca?" I kako da mu odgovorim? "Znaš sine, donela te roda." ili "Našli te u kupusu" Dete nije glupo. Što god da mu kažem, a da nije ono što treba da bude, stvara neki mali jaz nepoverenja između nas, koje će dete da iskoristi kao "kredit" za ono o čemu njemu bude "neugodno" da priča. Bar, ja tako mislim. 

Pobogu, šta mu reći, a ne slagati ga? I zašto, uopšte, razmišljam o tome-kako? Zar nije prirodna stvar objasniti mu sve bez uvijanja? Čemu uopšte tabuiziranja? Eto, dete je samo pitalo. Ne mora da znači da će on sad odmah da "prisloni" neku Maricu preko plota. To će, ionako, uraditi kad dođe vreme.

Pustiti mu gore-linkovani imbecilni video da se obrazuje sam? Ma, da li će ukapirati? Može, eventualno da pita: "Je l' ova pečurka otrovna?" 

Da se napravim pametna, rekla bih mu kako stoje stvari i još ga odvela u knjižaru i kupila mu knjigu za decu u kojoj je objašnjeno sve. Nek' čita, nek' se obrazuje i šta mu nije jasno - nek' pita. Iako se desi da propusti nešto, nadoknadiće kad za to dođe vreme, ali jedno neće propustiti - poverenje.