Treba da radim sutra. Usmeno prevođenje na psihijatriji. No, neće mi teško pasti, poznate su mi sve te teme malo više, jer sam se bavila sobom i svojim životom, pa i pisala na blogu o tome. Teško će mi pasti da ustanem, jer neću leći na vreme večeras. Previše kafe, neodoljive mirisne crne tečnosti. Da. Jedan od mnogobrojnih poroka, umanjene verzije strasti. Strast, reč koja potiče od korena glagola 'stradati'. Čudno, zar ne? Euforično stremljenje ka ovozemljaskim užicima vodi stradanju? Pa, jebote, da sam to znala odmah, pre svih stradanja! Nego, potrebno je bilo to satiranje sebe, da bih danas mogla na ovom blogu da pišem o apdejtovanoj verziji svoga bića.
Teško je kontrolisati strasti. Kad počnu da kuljaju, pa se osećaš da si živ i da ponovo otkrivaš sve novim žarom. Ljubav, emocije, seks. Zapravo, strast ima najmanje veze sa seksom. To je samo jedan od načina njenog ispoljavanja.
U svojoj suštini, strast se bavi idealizovanjem. Strasti omogućavaju da komuniciraš sa dušama, dok zamišljaš kako je sve sudbina i kako je sve povezano. I dok se proces idealizacije dešava, moždane ćelije se pune hormonima života i smislom postojanja. Običan hemijski proces, ali izaziva ovisnost o telesnim opijatima.
Na dugoročnom planu, nemoguće je održati tu razornu snagu vetra koja je potrebna za pokretanje tvog jedrenjaka bez posledica.
I ta osoba zbog koje se satireš je samo savršen slikarev san. Projekcija na platnu. Vešto naslikana i ukomponovana tako da upotpunjava svaki nedostatak iskusnim odabirom boja.
Važna je struktura u realnom životu. Ako postoji struktura, postoje i granice. Gde ne postoje granice, ne postoji razum.
Moguće je, dakle, gajiti strasti unutar granica postavljenih razumom. Bez uništavanja sebe. Bez stradanja. Uz duhovno obogaćivanje i rast.
A vi ste mislili da će ovo da bude post o smrti jednog okorelog idealiste?
0 comments:
Постави коментар