Gospođa Mandheling

Ova zavodljiva tamnoputa lepotica, čija koža miriše na vrela tropska poslepodneva, poreklom je sa Sumatre, ostrva u Indoneziji preko čijeg trupa prolazi ekvator. Veoma je senzualna i nežna a opet čvrsta i jaka, baš onako kakva i treba da bude definicija žene. Rasla je okupana jutarnjom rosom i osunčana vrelim popodnevnim zracima. Budila je čežnju svakog vrednog seljaka koji bi prošao pored nje i u njenom divnom zanosnom cvatu šaputao njeno ime: Gospođo, gospođice Mandheling, kada ćete biti sasvim moja, lepotice tropskih i suptropskih mora, šibana monsunskim vetrovima i oblivena monsunskim kišama? Tvoje oči, kao dva smeđa badema, zenica sjajnih i krupnih kao dva bisera, neodoljiva ženo nežna i plaha, egzotična boginjo mojih snova, kada ću smeti da udahnem opojan miris tvoga tela, miris karamele koji me dovodi do granica ludila?

Ona je poput žene koja navodi na dobrovoljnu vernost. Ljubavnica i zavodnica, pripada samo jednoj osobi, osobi koja je najviše ceni i voli, uviđa njenu istinsku unutrašnju lepotu, mekoću i nežnost, intenzitet i ljubav koju pruža. Jedan gutljaj s njenog izvora je dovoljan za plovidbu po južnim morima uz raširena jedra i bonacu uz narandžasti odsjaj sunca koje ide na počinak i budi se negde na drugom kraju sveta.