Veče afričkih bitova i još ponečega

Dan je bio savršen. Sunce je peklo po čelu i mamilo osmehe i uspavane duše napolje. Za druženje, za kaficu, za ćaskanja za šoping. Milina. Proleće je stiglo u naš grad. Sve je oživelo i procvalo. Život, radost, smeh. Baš sam se pitala nemoguće da je tako savršen dan, nešto mora da ga pokvari. I jeste. Veče. Sastanak sa starim drugom, njegovim drugarima, izlazak, provod, šlag na tortu ili šlag sa jagodama. Pravi, od slatke pavlake, ne onaj iz kesice. I onda...u ritmu bitova afričkih plemena i regea, u znoju kuba libre i ljubavnih impulsa, neko je odlučio da se pozabavi marisanjem moje tašne i sadržaja u njoj. Ključevi, mobilni, platna kartica. Žensko. Video je barmen kako otima. Nije njegova briga da pazi na moje stvari. On me je ionako upozorio. Trka, frka, žvaka, ljuta, eukaliptus, to je to, šlag smo pojeli. Dosta je bilo. I previše slatko, ne valja za organizam. Poziv. Korisnik nije dostupan. Blokiranje kartice. Policija, prijava, suze, uteha. Princeza je u nevolji. Valja joj pomoći. Dragi ljudi oko mene, vitezovi. Sunce u sred noći, teše me nečije ruke. Njegove. Nije sve tako strašno. Noć, stres, agonija. Kiša. Vreme je za obrok. Nema ništa slatko. Biće.