Ovde, na trulom zapadu, postoji kalendar za odvoženje smeća. I to, ponedeljkom ide bio-otpad, utorkom - ono što nije bio, a nije ni plastika, a ne potpada ni pod papir. Jednom mesečno odvoze plastiku i papir. E, sad to ne bi bilo baš toliko čudno, jer je ovaj sistem uređen toliko koliko je uređen, da nisam videla termine za bacanje novogodišnjih jelkica. Prvo sam protrljala oči, i videla četiri termina na četiri lokacije. Pomislila sam, koliko ovi ljudi ovde na sve misle. A, onda...Postavila sam nekoliko pitanja samoj sebi, zapravo, imala sam unutrašnji monolog. Što je jedan sistem uređeniji, to su ljudi više robotizovaniji. A, to stoji. Što su ljudi više ko mašine, to više ne razmišljaju svojom glavom.
Ko ovde ima posao, počinje ujutro rano, i radi do kasnog poslepodneva. I tako svaki dan. Plaća nenormalan porez, zdravstveno, socijalno, penziono. Oni koji su upisani u crkvene knjige plaćaju porez i crkvi. Kakva debilština! Crkva treba da živi od milostinje, a ne od para koje se otimaju ljudima od plate. Plus, što je nesreća veća, jer se ne zna kuda idu te pare. Tobože u neke projekte, pa zar iko normalan može da pomisli, da crkva prisiljava svoje vernike da joj plaćaju porez da bi onda ona s tim parama mogla da hrani neko jadno siroče u Africi? Da, svakako. Neverovatna stvar je što kad neko želi da se ispiše iz božje institucije, plaća još ne znam koliko meseci posle toga porez, dok se njima ne digne i dok ga ne ukinu tom nesrećniku za sva vremena. Ovde barem pola plate ode na poreze.
I sve tako neke priče. Neke prisile, neka osiguranja, pičke materine. Jednom prilikom sam imala intervju kod neke firme za dugoročno planiranje. Ajde, reko, da odem da vidim, možda imam neke šanse za neki praktikum ili nešto slično. Žena, čije potpetice su bile izglodane od kaldrme ili od nemara, pružila mi je ruku i započela razgovor sa mnom.
Njena pitanja su za moja shvatanja potpadala u domen naučne fantastike. "Gde sebe vidite za četrdeset godina?" upitala je. Ja, reko, "MOLIM?" "Za četiri?" Ponovila sam. "Ne, ne, ne, za četrdeset" odgovorila je. Pokušala sam da se našalim pa sam rekla: "Možda bolje da ste me pitali gde sebe vidim sledeći vikend!" Nasmejala se i rekla: "Ako želite da isplanirate svoj život, da se osigurate u starosti, da imate zdravstvenu podršku, u slučaju invaliditeta, u slučaju nepokretnosti, u slučaju kuraca i palaca naša firma vam može u tome pomoći."
"Gospođo draga, prvo da se razumemo, ja sam ovde zbog posla, a ne da mi utrpavate vaše irealne ponude. Da vas pitam nešto ja: 'Recite mi iskreno, da li ste nekada razmišljali o tome, gde sebe vidite za četrdeset godina?'"
Žena se pogubila, jasno, sva ta osiguravajuća društva su kerov kurac. Dok si mlad i pucaš od zdravlja, uzimaju ti pare, šta će ti koji moj pare kad si star i nepokretan? Valjda treba da živiš sad. Šta me boli dupe, a njih još više, šta ću ja da radim u starosti? Kad više ne budem mogla da radim, ako do tad budem živa. Život ne može da se osigura. Ma, složila sam se sama sa sobom.
Odgovorila mi je: "Nisam razmišljala". Super, a meni oće da proda ovde neki ugovor, a verovatno radi za proviziju. Srećom, pa sam ja zmijskog jezika, pa onda umem da postavim i malo škakljiva pitanja. "Gospođo, mene zaboravite, moj život je stihijski, ja nikad ništa ne planiram i ne pada mi na pamet da planiram nešto dugoročno. Niti ću se ja osećati bolje nakon tog planiranja, niti sigurnije. A vi ćete da imate lepo moj novac od te moje kvazi sigurnosti."
Svakakvih ljudi ima. Pusti meni moj život da ga uređujem po svom ćefu. Ako svojim društveno-neprihvatljivim, čitaj: neprilagođenim, stilom života ja ugrožavam samu sebe, a ne ostale, šta vas boli kurac za to? Ovde sve radi kao švajcarski sat. A zašto? Jer ljudi jednostavno ne razmišljaju svojom glavom. Oni samo rade i zarađuju, oni su materijalisti. Jedini užitak što imaju, jesu četiri nedelje godišnjeg odmora. Sve je ucakum-pakirano. A opet su svi nezadovoljni. Jer država krade, kao što je svuda slučaj. Zapravo funkcioniše sistem u smislu kako su svi uniformisani i izvršavaju svoje obaveze, ali gde je tu individualno zadovoljstvo? Gde je kvalitet života?
Onda poredim Srbiju. Dinara nema, a večito prepuni kafići. Kafeniše se, pije se, ide se u komšiluk, gledaju se serije i farme, džabalebari se. I ljudi se stalno žale. A opet uvek se ima za pljugu i za sitna zadovoljstva. Nisi rob. Barem ja još nisam čula da se neko žali da se oseća ko rob. Jesu male plate, šef je debil i kreten sa stomačinom koji u najboljem slučaju nosi odelo 1. Maj Pirot, ali niko se ne žali na tu robovsku uniformisanost. Doći ćeš kući svojoj, popićeš kafu, izaći ćeš u kafanu, posetiće te neko iznenada, protračaćete o nekim glupostima za dušu, popričati ko je otegnuo papke, a ko ima prinovu, i proleteće život, a ne to jedno veče. Naš je problem, a zapravo i naša najveća vrlina, što umemo da uživamo ne misleći na to šta će biti za 100 godina. Ljudi smo koji žive, sticajem okolnosti, od danas do sutra.
Onda poredim sa ovim ovde. Jednom godišnje održava se maskenbal. Traje oko nedelju dana. Čitavi gradovi polude. Maskiraju se, bukvalno svi. Od najmanje bebe do univerzitetskih profesora, ozbiljni ljudi, budale. I onda počinje festival seksa. Svi sa svima. Ide se u preljube, jebavaju se pred publikom, ispod prozora u sokacima, u wc-ima. Pijani su, nenormalni, ludi, upravo tako, sodoma i gomora. Zašto? Jer su maskirani, pa niko ne može da ih prepozna i kaže da su se kurvali, a uz to su i neiživljeni. Jer planiraju kako će nekad da uživaju kad budu imali 68 godina i ne budu radili. Hoćeš kurac da uživaš!
O terminima da se ne govori. Ovde ne postoji spontanost. Nekoć u busu sretnem drugaricu koju nisam videla duže vremena i predložim kako bi bilo dobro da popijemo kafu. A ona ne može sad, pa vadi jebeni notes, kalendar, okreće strane, e tamo negde za šest nedelja, kad sredim to i to, kad uradim ovo. "Ma jebi se" mislim se u sebi. Dok si mi izbiflala to, mogli smo već popiti kafu, barem na stojeći. Marš!
Projekat EU. Šta će Srbija u EU? Oni koji su ušli pokajali su se. Nemačka npr. plače za nemačkom markom. Srbija će da se zaduži do guše, a dugovi će da se otplaćuju generacijama. Sve firme biće rasprodane, strane firme, strani kapital. Stranac na tvojoj zemlji. Gazda je onaj koji ima para. Stranac ima para. Stranac je gazda. Da, može bez vize i bez pasoša da se putuje? Pa, sjajno! Kao EU građanin imaš prava i da radiš u EU državi, da postaneš uniformisani rob. Mnogo ljudi će da ode iz Srbije, u potrazi za boljim životom, a onda kad izgube godine i zdravlje, poželeće da nisu ni odlazili. Jer, ovakav način života, ovakav sistem i uopšteno govoreći - dril, naš mentalitet ne može da podnese.
Nekom ironijom sudbine ovaj post je započeo đubretom, a završio se Evropskom unijom. Maksimalno neisplanirano napisan, necenzurisan i spontan. Možda bi bilo bolje da sam isplanirala? Ne verujem. Uvek se nešto izjalovi.
26 comments:
"Gde sebe vidite za četrdeset godina?"
S obzirom da imam 38, ja sebe vidim u grobu. Najverovatnije.
Inače, super ti je post :)
Haha! Sjajno! Potpisujem sve gore navedeno! :D A kad pogledaš da i sada dosta naših ljudi (da se tako izrazim :)) rade vani ko robovi, pa im je sve kao fino, novčano su osigurani itd, a onda kad se malo otvore, medalja ima i drugu stranu. Pa si onda ovdje bio zubar i nije ti bilo dobro, a sad se u Australiji znojiš berući paprike... Tuđa trava uvijek je zelenija, a kod nas na Balkanu, ma kolko se vrijeđali na Balkan, još uvijek usprkos besparici i ostalim problemima vlada neki opušten način života. Srbinu, Hrvatu i Bosancu ne moraš se najavljivat tri dana ranije na kavu i nastojat ga ugurat u notes, oni će uvijek nać vremena i u pol Pariza, a račun će se već nekako platit. Mentalitet nam je raritet i neće ga pokosit nikakve Unije. Možda nismo puni para, ali duha... A to se ne može kupit! Ni za 40 godina! :DD
Vrlo, vrlo zanimljiv post.
Što se crkve i velevernika tiče, mislim da i treba da plaćaju porez. Ko ih jebe. Koja crna milostinja, pa crkve su multinacionalke. U SPC je državni budžet upumpao pare od poreskih obveznika (koje niko ne pita da li hoće da daju crkvi pare) oko 85 miliona evra u 2010. godini. Malo li je? I za šta?
Što se osiguranja života tiče, pa logično je da osiguravajuće kuće rade zbog sopstvenog profita i da agenti rade za proviziju. A pri tom ne treba potceniti životno osiguranje, tu grešiš. To može da bude jedna disperzivna ulagačka tačka koju bilo kao klasično životno osiguranje, za slučaj doživljenja ili ako osiguranik umre, onda porodica nasleđuje osiguranu sumu + pripisanu dobit, bilo u vidu rentne isplate (po isteku osiguranog perioda) u vidu neke sorte privatne penzije. Sve pod pretpostavkom da se ne stavljaju sva jaja u jednu korpu. U Srbiji ljudi neće imati od čega da žive (ko da sad imaju), kada odu u penziju (ako ikada počnu da rade), a ta penzija je samo iz državnog fonda. Jednog dana, sve penzije državne će biti manje-više linearne, i mizerno male. O tome se razmišlja sada.
Dalje, Srbiju porediš sa Nemačkom iz jedne romantične vizure, jer ne živiš više ovde. I ovde su se stvari promenile. To što se vidi po centru grada Beograda da svi ispijaju pića i da ne rade ništa, to je lažna slika. Realno to je jako mali broj ljudi naspram ukupne gradske populacije. Mnogo je više onih koje nema pas za šta da uhvati. A što se tiče druženja, ljudi se sve manje druže i sve manje imaju vremena, jer ako rade, rade više poslova, samo da bi preživeli, a ne živeli. Takođe, ispraznost vlada na svakom koraku. Ni Srbija nije lišena Sodome i Gomore. Na ovaj uglavnom priprost narod se lako lepe tzv. zapadne blagodeti. Srbija je država pred bankrotom u kojoj samo prividno još nešto funkcioniše. To što se sada živi "na odloženo" i pod hipotekom, skupo će da se plati u ovoj deceniji.
Što se tiče ulaska u EU, mi kao stanovnici Srbije se ništa ne pitamo (kao što nikada i nismo), kao što se ništa nismo pitali ni kada su vršene takozvane privatizacije, odnosno kada se odigravala i kada se i dalje odigrava velika pljačka imovine i naroda. Mi imamo političare plaćenike zapadne (ili istočne) koji sviraju kako im gazde kažu. Ovaj narod jeste porobljen tzv. stranim kapitalom koji je u osnovi novac pokraden od naroda i prljav novac koje su prale strane banke. Kada si ekonomski porobljen, to je kraj. Prema tome, žao mi je što ću to reći, ovoj zemlji se ne piše dobro. Isto tako, ne mislim da je na Zapadu bajno i sjajno. U stvari, potajno priželjkujem propast planete koja je duboko zabrazdila u kompletnom iživljavanju nad ljudima i prirodnim resursima. Ko misli da sam pesimista, reći ću mu da greši, i da sam realista po opredeljenju.
Za četrdeset godina ću da sviram harfu na oblačku, i sve ovo neće biti važno, ali tih 40 godina između su veoma bitne.
Kada mi je jedna prijateljica nudila životno osiguranje, rekao sam joj da ne namjeravam umrijeti. Pogledala me u šoku i rekla da ćemo svi umrijeti. Odgovorio sam joj da sam besmrtan pa me ostavila na miru.
Što se tiče života tu i tamo, svaka zemlja ima svoje ropstvo. Samo treba odabrati ono koje najmanje smeta.
Увек против ЕУ и глобализма уопште! :)
Uh... :)
Što se osiguranja tiče, slažem se sa Zverkom. Ne samo da to može da bude odlična opcija u smislu neke vrste penzije (ako je doživimo), nego se mora ponekad razmotriti i šta će biti prekosutra. :)
Tačno je da smo specifičan narod, i da nas mentalitet čuva od robotizacije. Na robovanje smo navikli odavno, čemu god da se robuje zapravo. Činjenica je da je mnogo ljudi ovde puklo (odlepilo, popustilo sa živcima, koji god ti izraz bio bolji), da ih je mnogo namršteno na ulicama, ali ima i dalje mnogo više onih koji se ne daju - čuveni inat na delu. Nisu prava slika Srbije puni kafići, to je neki sitan procenat. Većina se okuplja po kućama - kafeniše, cirka, uživa na kvarno. I navikli smo tako, i odlično nam je.
A, u EU će nas uterati kad svi iz nje izađu. Verovatno za tih 40 godina.
Meni nekad nas mentalitet smeta. Nista nije sigurno i pouzdano, ne mozes da imas poverenja u ljude jer uvek moze da se desi da ce da te ispale zbog necega sto im je u tom trenutku vaznije...
Ne volim ovakve generalizacije "mi smo totalno drukciji od drugih", mislim da je pametnije rukovoditi se individualnim razlikama.
Ма нико нема што Србин имаде ;) ¦D
Хвала Богу, нек смо живи и здрави, ова катастрофа ће једном да прође... Цару царево, Богу Божије.
@Vrabac, hvala i dobro došao na blog. Za četrdeset godina ćeš imati praunuke ;)
@Lilly, upravo tako, dobro si rekla:"Tuđa trava je uvek zelenija". Što se tiče mentaliteta, ne mogu da ti opišem koliko sam srećna što ne moram da živim uštirkano i po ravnoj liniji, mislim da to nama nije ni u prirodi. Mi smo "divljaci" sa Balkana :D
@Zverko, u pravu si, što se tiče crkve. Svi znamo da su oni najveći lopovi svuda. Ovde ljudi imaju naviku da krste decu čim se rode, tako da su odmah upisani u te knjige. PA, da ko ih jebe nek plaćaju, ali sve više je njih koji odustaju.
Što se tiče osiguranja, ako su već lopine, i rade samo zbog sopstvenog profita, fućka mi se da im ja još dajem novac da se bogate. A budućnost ne može da se predvidi, ali oni mogu svoj profit, i da osiguraju sebe. I pre su ljudi bez osiguranja živeli a danas je maltene nametnuto, barem ovde.
U Srbiji jeste situacija katstrofalna, iako ne živim tamo, znam. Cilj posta je bio poređenje mentaliteta a ne materijalnih bogatstava. Činjenica jeste da je zapad materijalistički nastrojen i kad jednom upadneš u mašinu nema ti napolje. Radićeš kao rob i robovaćeš sistemu čitav život, a onda je sporedno što ćeš da imaš C klasu u garaži. To je moje viđenje, jer ja nisam materijalista, a ne okrivljujem ni tebe da jesi, nego želim samo to da napomenem. I zapravo to ne čini ljude srećnijim, i upravo je Lilly iznela poentu u komentaru, a to sam već rekla.
EU je jedan blesav projekat i šarena laže za ovakve jadne i napaćene zemlje kao što je naša. Ali to već većina zna. Mislim, jebote, naša vlast radi sve po nekoj diktaturi spolja, troše ogromna sredstva, resurse itd, da hvataju Mladića, kojeg je neko drugi optužio za ratne zločine. Ne bih da ulazim u to da li je kriv ili nije. Rat je stihija i tu nema pobednika, rade samo strasti i testosteroni, a ono što je bitno da uvek jadan čovek-radnik nastrada. Nisam izumela toplu vodu, ali pišem šta mi padne na pamet. Druga stvar, zašto se ta sredstva ne bi koristila za neke druge unosnije stvari a ne za proširivanje čmara EU? Ovo je retoričko pitanja, ne zahteva odgovor :)
Činjenica jeste i da je ovde mnogo ljudi odlepilo, tako da postoje sve više frustriranih idiota koji odsecaju i zamrzavaju polne organe a onda ih jedu -"slučaj- ljudožder iz Kassela"
Naši ljudi treba da promene svest, ali ne da se robotizuju, več da rade tako da budu zadovoljni i da se drže zajedno. Jer za nekoliko godina, Srba više biti neće. Uništiće nas globalizacija, ako dođe do nje. A ovo je realistično.
Za četrdeset godina ćeš biti prabaka :)
@SlavenH, dobar ti je odgovor. EPIC, što bi se reklo... Za ropstvo si potpuno u pravu. Stvari treba sagledati objektivno.
@NIndža, kapiramo se :D
@MAro, mentalitet i ne treba da se menja. On nas je održao iako zbog njega patimo :)
@D., vidiš, u pravu si što se tiče generalizacija, treba posmatrati indivudalno, ali neke razlike ne daju se sakriti :) Druga stvar "Čovek je čoveku vuk" Ima ološa i 'vamo i tamo, tj, nepoverljivih ljudi.
Otelila sam se pišući ove odgovore. :D
Iskreno, ne znam kako je u Nemackoj, te ne mogu da sudim o njoj/tome. Ali, koliko vidim, u Srbiji se zapatilo samo ono najgore-ono sto nam je odgovaralo iz tog kapitalizma i Evrope. Puni kafici nisu merilo necega. U Beogradu se definisalo 5% imucnih, taman za pune kafice u radno vreme. Nema te opustenosti koju ljudi vide kroz naocare nekog ko je otisao.
A ovde se, uzgred, pare za crkvu uzimaju od SVIH NAS, a ne onih koji su upisani u knjige, cisto poredjenja radi.
Od "Evrope" kao ideje sam se nadao da ce se neke stvari postaviti tako da funkcionisu, kao, na primer, sto funkcionisu u Sloveniji. "Evropa" je za mene sinonim za organizovaniji zivot, manje izgubljenog vremena u redovima, manje stresa pri placanju racuna, manje zavitlavanja od strane birokratije. I ne mislim da je to nesto lose. Sve ostalo, to lose, je vec uveliko ovde.
I jos ovo: ovde gazde nisu stranci, vec domaci...
@Nebojša, sve sam rekla u komentaru iznad. Jedino da dodam, birokratija ovde je kriminalna, ali barem ti se keze u lice na šalteru i ne otvaraju konzervu ribe pred nosom niti prave krugove od šoljica po papirima. Jeste život organizovaniji, mada je lično ne mislim, da takva organizacija uopšte može da funkcioniše u Srbiji..
Ne znam kako misliš da se pare za crkvu uzimaju od nas, mislim ako će čovek da nekom bradatom masnom popu koji vozi iks osmicu da daje 500 evra za krštenje sina, onda smo daleko dogurali...A ima takvih, realno, i ljudi i popova.
Verovatno je sve relativno, bitne su obe strane medalje, što reče neko gore...
Gazde možda nisu još, ali biće.
Meni su gazde Nemci, pa znam kako to izgleda iznutra, iako nisam u Nemačkoj. Izuzev redovne plate i radnog vremena koje je u proseku preko deset sati dnevno, sve ostalo je kao da sam u srpskoj firmi. E, sad, da li ni Nemci nisu kao što su nekad bili ili su se ovde osetili kao gospodari svemira... ne znam, ali pročitaj više na: http://miljalukic.blogspot.com/2010/07/die-arbeit-und-das-handewaschen-sind.html
Od pre sedam godina uplaćujem životno odiguranje, ali uopšte nisam razmišljala o tome kao o svojoj penziji jer sumnjam da ću je i dočekati, već na nasledstvo koje ću ostaviti deci.
O još nečemu razmišljam - pravi sam predstavnik svog roda, pa sam inatljiva ubibože, tako da što me oni više pritiskaju, ja više radim po svom. Možda ne bih ovoliko izlazila, družila se, pisala, plela... da nemam takvo radno vreme, uinat! Posao mi nije sve, imam svoj život, mnogo bogatiji i lepši, i van posla.
ok. razumem.
pare se za crkvu uzimaju, lepo - direktno: od poreza gradjana Srbije finansira se i to... A nedavno su postojale i neka muljanja sa nekim markicama za pisma (obavezne markice, od kojih prihod ide u SPC, mozda je bolje i da se ne setim svih detalja...)... Eto, tako se uzimaju...
@Jungle
Što se crkve tiče ovde, veliki je problem što u njima nema fiskalnih kasa, jer i one treba da se oporezuju. Jebiga, em ih finansiramo, em oni svoj deo prihoda ne vraćaju kroz plaćanje PDV-a. :)
A bre ženo šta si navrla na osiguranje. Pa svaka firma radi zbog profita, a ne zbog nečije blagodeti u suštini, i ti to znaš. :) Svrha osiguranja i jeste u tome što budućnost ne može da se predvidi. Ti se osiguravaš od rizika. Znaš ti kakve sam ja ovde gluposti čula od agenata prodaje. Pazi spiku koju prodaju ljudima, a koja je totalna laž. Da za osigurane sume garantuje Narodna banka.
Slaven je lepo rekao, a sa čime se slažemo je da samo biraš gde ti je podnošljivije da robuješ. U tom smislu, isto tako ni ja ne vidim razliku. Svuda se robuje, na žalost. Pa je l' normalno da neko ko je završio treći stepen saobraćajne škole i radi kao šofer u Gradskoj čistoći prima neto zaradu cca 600 evra (i doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje mu se uplaćuju na kompletan iznos), a neko ko na primer ima završen fakultet koji nije nekonkurentan radi kod privatnika za 300 evra i prijavljen je na minimalac? A sve to zašto? I od čega da uštedi, kad nema ni da živi? Zato što ovaj koji radi u javnom preduzeću je imao da potegne po zemljačkoj, partijskoj i keš liniji. Ako ti nije smor, baš me zanima koliko uopšte postoji uslovno rečeno neka realna pozitivna konkurencija na tržištu rada u Nemačkoj?
Meni cela priča sa EU izgleda kao priča kolektivnog ludila. Ni za koji nam ne treba ulazak u EU, i mislim da je sasvim realno da će se EU raspasti. Prvo, nije logično da na nivou EU postoji jedna centralna banka koja diktira monetarnu (evro) politiku, a da svaka zemlja ima svoju fiskalnu politiku. To ne može da opstane. I iskreno se nadam da će se raspasti. Najgora solucija bi bila da, ako ikada uđemo u EU, izgubimo našu monetu i priklonimo se carstvu evra kao zvaničnog sredstava plaćanja.
Nisam čula za ljudoždera iz Kassela. I ovde je mnogo ljudi odlepilo. Realno, narod je u kolektivnoj depresiji, uspavan, čekaju da ih neko ili nešto probudi iz sna, nikako da se trgnu. Pola Srbije guta lekove za smirenje, katastrofa. Ovde je, ako se dobro sećam (a crna hronika je sve "bogatija") neki ludak iz Novog Sada, pre par godina, raskomadao ćaleta i kevu i onda razbacao delove njihovih tela po različitim lokacijama. Užasno.
Potpuno se slažem da naši ljudi treba, tj. pre bih rekla moraju da promene svest. Međutim, to se verovatno neće desiti. Ovaj narod je sam sebi najveći neprijatelj i na žalost, naše najveće prokletstvo je što smo jedni drugima vuci. Nije baš da Srba neće biti za nekoliko godina, ali rapidno će se smanjiti broj, to stoji. Ako uzmeš i pogledaš demografsku sliku, za prethodne dve decenije, tačno možeš da uočiš korelaciju između političkih kretanja i povećanja/smanjenja stope nataliteta. Globalizacija je tu, od nje ne možemo da uteknemo. Pitanje je šta će da ostane od našeg kulturnog identiteta, to me najviše brine. Pogledaj npr., Narodni muzej (koji je riznica) već godinama ne radi, znači, praktično kao da ne postoji; a renoviranje Narodne biblioteka Srbije se isto "odužilo" pa ni ona ne radi. Da li je to sve slučajno? Ne verujem da ću biti prabaka, jer je veliko pitanje da li ću ikad imati svoje dete.
@Bojša, koliko se doplatnih markica u prethodne dve decenije izdalo i naplatilo za hram sv. Save, mislim da su do sada mogli da sazidaju još 5 hramova, a ne da završe jedan.
@Miljo, hvala na linku do tvog posta, pogledaću ga. Drago mi je da se osećaš kao pravi predstavnik svog roda i možeš da bančiš sa Ciganima u kafani kad ti se ćefne ;)
@Nebojša, to za markice nisam znala, hvala na prosvetljenju. :)
@Zverko, ne znam ko je od nas dve navro na osiguranje :) Što se tiče mog stava po svim tim pitanjima, jasno sam se izjasnila u dugačkom komentaru. Ne postoji garant ni za šta, a sve u životu je rizik. A uplaćivati životno osiguranje nije ni malo jeftino (barem ovde), da bi se neko bogatio preko mojih leđa. Jebe mi se za to.
Druga stvar, ovde se takve zemljačke, keš i druge linije nazivaju VITAMIN B. Kao i kod nas, i ovde je za posao poželjna veza. STopa nezaposlenosti je takođe velika, ljudi čekaju godinama na posao, posle završenog faksa, a u međuvremenu šljakaju štagod. Ima takođe jako mnogo socijalnih slučajeva. Što se tiče ponude za posao, ovde se dosta cene inženjeri/menadžeri, tako da je tržište za njih više otvoreno nego za one koji se bave nekim društveno socijalnim radom ili mlate "praznu slamu." Prema tome, u zavisnosti od potražnje određenog faha, postoje razlike u ponudi posla. Još je bitno napomenuti, da ovde ljudi traže posao po celoj Nemačkoj, bukvalno! Što, verujem da je u Srbiji ograničeno na par prosperitetnih gradova.
Što se tiče nacionalne svesti i stope nataliteta, pa Šiptari imaju po desetoro dece a žive na rubu bede :)U Srbiji se obavi ne znam koliko oko 250 hiljada zvaničnih abortusa, po nekom podatku od toga je 7000 maloletnica, dok je po nekim podacima dnevno 500 abortusa dnevno!!!! (ovo je orijentaciono jer niko ne zna tačne podatke) Znači treba da se radi na proširivanju seksualnog obrazovanja, ili o nekakvim merama zaštite. Bolje da dete raste i u domu za nezbirnutu decu, nego da ga majka abortira. Sad mi je mnogo tužno, jer sam se prenerazila ovim podacima.
Onda, hvataš se za detalj "nekoliko godina" je figurativno rečeno, i iskreno rečeno ja sam se prenerazila kad sam videla da Srbija ima 7.5 miliona stanovnika. A imala je više, evidentno. Znači ljudi umiru, odlaze ili nam se krade teritorija.
To za plačanje danka crkvi jeste svinjarija. Crkvu bi ovde trebalo finansijski da pomažu samo oni koji to žele.
Međutim ni mene niko nije pitao da li bih da plaćam profesionalnu vojsku koju na mala vrata uvode u NATO pa ću da je plaćam. A ne želim. Isto tako plaćamo mnoge druge stvari koje nit su nas pitali na referendumu da li želimo niti su partije na izborima izašle sa tim programom.
Što se tiče uvođenja nekih standarda i sređivanja zemlje za to nije potrebna EU već promena svesti i želja takvim reformama.
Svi oni koji misle da bi EU donela neke promene neka prošetaju do Bugarske.
Inače najbolji ortak još od detinjstva a sada kum (u stvari ja sam njemu venčani kum) mi je već 10 godina u nemačkoj tamo je doktorirao na Hajdelbergu odavno, pa je posle bio u Marburgu, sada je opet u Hajdelbergu radi kao naučni radnik (molekualrni biolog). Njegovi utisci su slični tvojim, u nekim stvarima je još kritičniji, međutim ne može ni da se vrati. Dvoje dece, žene fizičarka, a zna se kako je ovde cenjena nauka i kolike su plate u tom poslu, treba negde da žive a stan je jako teško kupiti. Tamo bar sebi može da priušti da plaćaju pristojan stan za njih četvoro, od ovdašnjih plata teško (mada ni tamo ne žive baš bajno iako oboje imaju doktorate). A nije da se ne bi vratili kad bi imali iole razumnih materijalnih i profesionalnih uslova. Ma muka, kako god da okreneš.
p.s.
ovde su gazde stranci odavno, samo nikako da nam neko to kaže u vestima.
p.p.s.
e da. što se tiče crkve, starija klinka im ide u katoličko obdanište (i tamo su liste čekanja za državno prepune) i vrlo su zadovoljni, on se prvo nećkao, mislio da će da je "indoktriniraju", međutim ispostavilo se da je skroz ok, ima tamo i muslimanske i jevrejske dece.
@Jungle, okay, što se tiče životnog osiguranja, svačiji je izbor da li će da ga razmotri kao opciju ili ne.
Pretpostavila sam da je situacija što se tiče zapošljavanja kao što si iznela, i ujedno hvala ti na odgovoru.
Što se tiče broja abortusa, zaista podaci su vrlo rastegljivi, sve zavisi gde ih nađeš, a slika nije ni malo dobra. Ne postoji centralizovana statistika, jer se abortusi izvode i po privatnim klinikama od kojih neke imaju dozvolu, a neke praktično to rade inkognito.
Inače, što se tiče proširivanja svesti, ranije sam to pominjala u svojim postovima, za mene bi sasvim prirodno rešenje bilo da se umesto veronauke u školama (sa čijim se uvođenjem nikada nisam slagala) uvede predmet seksualno obrazovanje. Ovde je u mnogim situacijama abortus kontracepcija i to je tragično. Moje mišljenje je da ako žena ne želi da pije hormonske tablete za kontracepciju, da onda nikako ne treba da pristaje na nezaštićeni seksualni odnos (bez kondoma), pa makar nikada ne videla onu stvar u životu, i zbog zaštite od neželjene trudnoće i zbog zaštite od SPV.
Inače, ne mislim da je bolje da dete raste u domovima za nezbrinutu decu. Teška je situacija po ovdašnjim domovima. Ovde je stravična procedura kada je u pitanju usvajanje dece, i npr. ja kao neko ko nema muškarca bih jako teško ili skoro nikako mogla da usvojim dete. Postoje i hraniteljske porodice, ali to je svojevrstan biznis, jer hranitelji dobijaju platu od države i dobijaju uplaćene doprinose za PiO, tako da o suštinskoj humanosti tu ne možemo da govorimo. Imala sam prilike da razgovaram sa nekoliko dečaka koji žive u domu i koji su mi rekli da se njima ne sviđa opcija hraniteljske porodice, iz razloga što nikada ne znaju koliko će se tu zadržati i gde će dalje da ih "bace" i da bi mnogo više voleli da ih neko usvoji i da imaju svoju porodicu.
Koliko Srbija ima stanovnika koji žive u Srbiji to niko sa sigurnošću ne može da tvrdi, jer su ovde zvanično popisani (nalaze se u biračkim spiskovima) mnogi koji odavno više ne žive ovde. No, sprema se novi popis stanovništva koji je diskutabilnog karaktera, jer previše zadire u intimu pojedinica (i previše profiliše), ali to je sada neka druga tema.
И опет кажем: себе видим као особу која је била успешна. Само то знам да ти кажем ;)
Што се тиче Европске Уније, боље да ништа не говорим. :D
@Vrabac, ne znam to za plaćanje profesionalne vojske, deluje mi baš onako OGAVNO! Isto tako nadam se da Srbija NIKAD neće da uđe u NATO!
Nek prošetaju i do Rumunije, gde je procenat siromašnih još veći, a bogati su još bogatiji. SVa preduzeća rasprodata, itd...
Vidiš, a da imaju uslove, bilo bi lepo da se vrate da potpomognu nauku u Srbiji :)
@Zverko, sehr gut! I ja bih uvela samo seksualno obrazovanje u škole, jednom nedeljno predavanja sa filmovima, videozapisima, i prezentacijama, ako treba da se donesu lutke i banane, mada, kapiram da deca već znaju i šta je kunilingus :D A pride, da bude obavezna literatura "MI deca sa železniče stanice ZOO" a uz to i da pogledaju istoimeni film koji je stravičan! Tako da se obrazuju i što se tiče zloupotreba narkotika :)
@Ali, zar nije bolje da se dete rodi pa da na usvajanje, nego da ga majka abortira? Mislim nije to rešenje, ali ipak... S druge strane, da li treba žena da ima pravo na abortus, je škakljivo pitanje. Kako bi se natalitet u Srbiji poboljšao, bitno je da porodice imaju uslova za više dece, tako da bi kako je počeo natalitet rapidno da pada, država morala da uvodi fond "Za više od jednog deteta" Tužno ali istinito.
@Olujo, samo napred. Nemoj ništa da govoriš, kaš'će ti se samo ;)
@Jungle, osim pomenute knjige koja se bavi heroinskom zavisnošću treba pridodati i problematiku "hemije", ali i konzumacije alkohola.
Normalno da nije bolje. Koja je to logika? Pa, ne treba "sistem" da odgaja i vaspitava decu, nego roditelj ili roditelji. Da, žena treba da ima pravo na abortus, koliko god se to ne sviđalo mnogima. Ništa gore od neželjenog poroda. Samo crkva da se ne javlja i da se ne pita tim povodom, da se ne vraćamo u period mračnjaštva.
Ovu državu tj. razne vlade u raznim sazivima boli kurac za eventualno potomstvo njenih stanovnika. Čak i kada su navukli žene da rode treće dete da bi dobile dve godine staža plus, kod obračuna penzije to im nije ušlo u penzijsku osnovicu, već se samo brojalo u smislu godina ostvarenog penzijskog staža. Dakle, manje-više demagoški potez. Ima mnogo različitih primera, da ne širim priču.
@Zverko, pa mućkali su oni tamo svašta, nisu samo heroin :) Mada, heroin je droga svih droga, pa bi deci bilo dovoljno da vide da se ne upuštaju u to, mislim - moj romantični pogled :)
I dalje smatram da je bolje. Za mladu majku, koja posle prvog abortusa (zavisi u kojoj nedelji) možda uopšte nema šanse da ostane po drugi put u drugom stanju. Druga stvar, detetu se poklanja život, iako neće da ga odgaja roditelj...Abortusi, samo do šeste nedelje, sve posle toga - ukinuti. Što se tiče crkve, slažem se s tobom.
ja sam za to da abortus ostane potpuno legalizovan. u stvari, čak ne i sam abortus, već i ubijanje deteta do... pa, recimo šest meseci. znaš ono, bacanje neželjene dece u reku kao u tim famoznim "mračnim vremenima". ali, da se jasno kaže da je to ubistvo. da se ne foliramo. dakle, imate pravo da ubijete svoje dete, ali nazovimo to pravim imenom, nemoj da se foliramo.inače, imao je Zoon, (CAMERA POLITICA) pre koji mesec odličan post o tome gde je uzgred primetio jednu zanimljivu stvar, najčešće su (šatro liberalni) najvatreniji protivnici smrtne kazne istovremeno najzagorljivije pristalice abortusa. i nema tu vremenskih ograničenja, ko će to odredi? jajna ćelija i spermatoizid su sami po sebi ništa, zigot (oplođena jajna ćelija) je sve, ceo jedan kosmos u nastajanju. od prve milisekunde. dakle, dozvoliti ali ga jasno imenovati. sve ostalo je licemerje. pranje savesti samodovoljnih, narcisoidinh jedinki ispranog mozga, ubačenih u potrošočaku mašineriju (preporučena literatura Zigmund Bauman "Fluidni život", i paz majku mu čovek mije nikakav bogomoljac, već levičar u neku ruku post-marksista).
e da, link na post na blogu CAMERA POLITICA:
http://camerapolitica.blogspot.com/2010/11/abortus-i-ostala-ubistva.html
hahaha, evo ponovo čitam taj post i mislim da su ove dve rečenice poenta (boldovanje moje):
"U čemu je problem, legalizovati ubistvo fetusa? Zašto bi to bio problem, nijedna osoba koju sam vidio u ovom filmu da odlazi na kliniku da ubije to embrionalno govedo u sebi nije neko čije bi potomke želio da vidim kako hodaju Zemljom (čini li me to lošom osobom, bu-hu?)."
@Vrabac, hvala na linku. Pročitala sam tekst. Komentarisala sam tamo, da ne oftopičarimo ovde.
Постави коментар