Lucidan san, lake stvari i patetika

Sanjala sam čudan san. Prikazao mi se Bog u vidu veličanstvene bele svetlosti i rekao mi da ću kad se probudim doživeti jednu veliku promenu.

Nekoliko sati kasnije probudila sam se u satenskoj posteljini zlatne boje i obula cicaste crne papuče sa štiklom, navukla crni svileni kimono i stala pred ogledalo. Moja kosa bila je plava i talasasta. Usne su mi bile čulne i napunjene silikonom. Gledala sam tu statuu u ugledalu, i ustanovila da izgleda savršeno. Nisam imala kilograma viška, imala sam zategnuto telo, čvrstu guzu i velike sise. Nokti su mi bili sveže gelirani i sa nekim srebrnkastim mustrama.

Zazvonio mi je telefon. Javio se ON. Rekao je: "Mala, večeras se doteraj, prebaciću ti petsto evrića na konto, kupi haljinu, nove štikle i idi na frizuru. To je dasa koji mi je platio sise i usne. Volim ga što mi udovoljava.

Poslepodne sam imala zakazano kod kozmetičarke da mi počupa obrve i stavi masku za lice koja momentalno osvežava i podmlađuje. Uradila sam nekoliko tretmana za nešto, što ne znam ni ja šta je. Nakon toga sam otišla kod frizera. Rekla sam da mi kosu ofarba u platinasto plavu boju i osveži malo pramenove. Sjajno je izgledalo.

Posle frizerskog salona, uputila sam se u butik "Lady Blue" da izaberem sebi krpice. Kupila sam predivnu crnu korset haljinu od tila, CHANEL dužine i štikle na kaiševe sa mašnicom na vrhu. Sve zajedno koštalo je oko petsto evra. Taman toliko koliko je dragi prebacio.

Uveče je došao on, udario me po dupetu i rekao: "Ljubavi da li si spremna? Idemo večeras kod mojih poslovnih kolega na večeru." "Naravno da jesam, pogledaj haljinu i štikle što sam kupila." Obukla sam kombinaciju, zanosno se našminkala, i stavila nekoliko kapi "Mademoiselle" da upotpuni celu sliku o meni.

Seli smo u CARRERU i odvezli se kod njegovog kolege koji ima vilu na moru. Večera je bila pored bazena, jeli smo jastoga, pili šampanjac a za desert smo imali creme brulee. Savršena muzika, mesečina. Pomislila sam kako bih mogla da se zaljubim u tog čoveka. On mene voli čim mi kupuje lepe i skupe stvari i vodi na ovakva mesta.

U tom razmišljanju, otišla sam do toaleta da popravim šminku. Počelo je da grmi i munje su se praćakale na nebu. Nestalo je struje. Nisam znala šta da radim. Da bar ima svetla da mogu da se napuderišem, pomislila sam. U momentu je došla struja. "Bože, hvala ti!"

Pogledah se u ogledalo, tašnica mi je ispala, pudrijera se razbila, a parfem se istočio po lavabou. Osoba koja me je iz ogledala posmatrala imala je crnu kosu, prirodne usne, nešto manje sise. Pomislila sam da ću se onesvestiti, i istrčala da udahnem svež vazduh. Moj dečko me je pogledao s gađenjem i ustanovio: "Droljo, kako to izgledaš?" Ustao je i počeo da me šamara. Trpela sam njegove udarce i plakala. Njegove kolege su se smejali i mene ismevali.

Izula sam štikle i počela da bežim, trčala sam preko bašte, raskrvavljujući stopala svakim sledećim korakom. U glavi mi je odjekivalo: "Droljo, droljo! Ahaha!" Ceo svet se bolesno smejao meni. Izgledala sam užasno, pocepano, krvavo, raščupano. Stidela sam se svog postojanja. Htela sam da umrem.

Zaustavio se jedan auto. Muška silueta zapitala me: "Gospođice, šta vam se desilo? Hoćete da vas povezem do dežurne ambulante?" "Neka hvala, želim da umrem." "Ali, šta to govorite, sednite u kola, neću vam ništa, možemo da popričamo."

Sela sam, ionako mi je bilo sve svejedno. Neznanac me je pomazio po glavi i pogledao u moja razderana kolena, pa opet u oči. "Gospođice, dozvolite da se predstavim; zovem se Marko i želim da vam pomognem. "

Gledala sam u Marka. Lepo je izgledao, fino i elegantno. Zastidela sam se svog izgleda i svoje situacije. Jedino što je na meni sijalo, bile su suze. Pogledao me je ponovo i rekao: "Vi ne treba da se stidite zbog toga što sad izgledate pocepano i krvavo."

Nisam mogla da verujem, čita mi misli. "Vi ste takvi kakvi jeste i treba to da prihvatite. Nikakva šminka, garderoba, nikakav status ili broj osvojenih partnera neće moći da izmeni vašu percepciju sebe same. Zapravo, to je sve jedna velika fikcija, maska i zavaravanje. U dubini duše vi ste ostali isti. I ja sad razumem da se vi osećate bedno, jer mene ne možete da zasenite svojom lepotom. Ali, da vam kažem, znate, nije sve u lepoti i fizičkom izgledu. Zapravo, nije ništa. Ona prava lepota izvire iz nas samih i tu smo jedinstveni i autentični."

Slušala sam Marka i divila mu se. Dobila sam neku novu perspektivu. Nasmejala sam se, obrisala suze, i zagrlila mladog čoveka rekavši mu: "Hvala, dragi Marko, zaista su mi bile potrebne ove lepe reči."

Budilnik je zazvonio. Probudila sam se u pamučnoj posteljini, sunce je obasjavalo ciklame na prozoru. Otišla sam u kuhinju da stavim kafu. Na stolu je stajala vaza sa sveže ubranim poljskim cvećem i pored njega ceduljica na kojoj je pisalo: Volim te zbog toga što jesi... Marko.