Tišina

- Dobro jutro, gospođice!
- Dobro jutro, doktore!
- Kako ste spavali?
- Dobro, ne žalim se.
- Kako se osećate danas?
- Dosta dobro, zaista. Muči me nešto. Recite mi da li sam luda ako ne mogu da podnesem tišinu?
- Hm, tišina. Dobro pitanje. Mnogi ljudi ne umeju da podnesu tišinu. Ne, vi niste ludi. Vi ste jednostavno takvi. Je l' postoji neki specijalan razlog da me to pitate?
- Pa, da i ne. Opisaću vam jedan dan i moju borbu protiv tišine.
- Samo, izvolite.
- Evo, na primer, kad ustanem ujutro, odmah moram da uključim muziku, zatim odem da spremim doručak u kuhinji, uključim radio, stalno nosim ajpod kad putujem. Vidite, ja zapravo mislim, da ne mogu da podnesem tišinu.
- Zašto razmišljate tako kao da ne možete da podnesete nešto? Možete, na primer, da to postavite na jedan sasvim drugačiji način, sviđa vam se muzika, daje vam energiju.
- Dobro, to stoji, u neku ruku da, a opet ne. Ne znam kako da to objasnim. Smatram da u tišini ima nešto negativno. Crno i tužno. Opasno i neistraženo. Ili, možda se jednostavno plašim da u tišini mogu da čujem svoje misli.
- Opet ste se prebacili na negativno mišljenje. Tišina je divna, u tišini možete da čujete mnogo lepše stvari, samo razmišljajte pozitivno. Cvrkut ptica, plač malog deteta, sve to ima svoju lepotu. Mislim da je vaš problem što ne možete da se koncentrišete ni na na šta drugo osim na vaše misli. Postoje ljudi koji su zavisni od razmišljanja. I to nije ništa čudno, ali nije toliko produktivno, iako se vama čini da jeste.
- Zanimljiva postavka situacije. Često i imam taj osećaj da ne mogu da pobegnem od svojih misli. Tu su uvek. Imam problem sa isključivanjem iz tog toka. Da li me razumete?
- Naravno da vas razumem. Nije loše misliti i razmišljati, ali, zaboga, loše je negativno razmišljati, a vi upravo imate taj problem, inače ne biste bili ovde.
- Možda sam izgubila taj šalter za prebacivanje na pozitivnost. A možda ga nikada nisam ni imala.
- Moraćete da učite ponovo. Morate da izbacite tu negativnost. Ona vas nagriza iznutra. Zbog nje ne možete da se koncentrišete na važne stvari koje imaju veze sa vašim stvarnim životom, a ne sa unutarnjim stanjem.
- Sve mi je jasno, ali, čupajte me odavde! Ne želim da ostanem sama sa svojim mislima. Plaše me. Plaše me moje misli, doktore!
- Smirite se, gospođice. Znate, misli su vam kao mala deca. Najpre su mala, a onda ih hranite, posvećujete pažnju, i ona rastu. Da li ste shvatili mataforu?
- Jesam. Trebala bih da prestanem da toliko hranim tu svoju "decu"?
- Upravo tako. Nemojte da im dajete da "jedu" i da im posvećujete previše pažnje.
- Jasno. Ali ja moram da im posvetim pažnju ako želim da izađem iz problema.
- Da, razumem šta hoćete da kažete. Vaš problem je upravo suprotan. Vi se ne koncentrišete na problem, vi se koncentrišete na misli. Vi uporno i uporno "hranite" tu vašu "decu". A onda ona narastu do neslućenih razmera i vi više ne možete da kontrolišete njihov rast. A onda imate problem sa veličinom i negativnošću vaših misli a ne sa problemom u stvarnom životu. Vidite, gospođice, zbog toga ste zavisni od razmišljanja. Jer vi uporno "hranite" tu vašu "decu".
- Shvatam. Konačno. Samo da smislim način kako da im dajem "hrane" upravo onoliko koliko im je potrebno. Ne previše.
- Morate da im dozirate "hranu". Pokušajte da im ne posvećujete toliku pažnju, pokušajte da ih i ne zapostavite. Nađite sredinu. Probajte da se bavite nekom fizičkom aktivnošću, sportom, plesom, šetajte, sređujte kuću, vama treba kretanje i druženje. Ali, stavite prioritet na kretanje, ne na druženje. Druženje takođe može da izazove zavisnost. Vi ne zavisite od drugih. Kretanje je već samo vaš čin, time činite nešto dobro za telo i za dušu.
- Doktore, hvala vam. Ja ne umem da shvatim neke stvari, ako nisu metaforički objašnjene.
- Gospođice, svaki čovek ima svoj način shvatanja i racionalizacije. Vi razmišljate ali neproduktivno, jer iz razmišljanja dobijate samo razmišljanje. Zato vam je potrebna metafora. Da imate jasne linije i znate kako dalje da postupate. A tišina? Šta ćemo s njom?
- Tišinu ćemo da iskoristimo da čujemo misli. Ali ništa više od toga. I možda fizički da odmorimo uši.
- Tišinu iskoristite za relaksaciju, tako što ćete da odmorite vaše misli. I setite se kako je govorio Buda: "Našim mislima kreiramo svet." Kakav želite da vaš bude?