Uputstvo za ponašanje Srbina u otetom avionu

Srbin si i posreći ti se da putuješ avionom na letovanje u daleke arapske zemlje ili preko okeana. Spakovao si kofere, fila papuče, maksare, kožnu jaknu i rejbanke. Rodbina je već došla da te isprati jutros u 5 h sa trubačima jer nisu imali bus kasnije, a linijski taksiji bi ih odrali pa...

Prinuđen si, hteo - ne hteo, da misliš na svoju šljivu, dunju ili orah, što ti ga je deda posadio kad si se rodio. Dok se avion diže, škljocaš selfije ispred ovalnog prozora, oko tebe oblaci, milina - letiš. Posle ćeš te slike kačiti na fejs i naravno, staviti na public, da vidi i ONA i ONE.

Ne lezi vraže, u jednom momentu neko od putnika poviče: "Ovo je otmica, da se niko nije pomerio s mesta ili će biti eliminisan!"

Očekuješ da neka budala kaže: "Šalio sam se, apri li li", ali ne, ovaj je ozbiljan kao Krile u danima slave. "Ma, kome ti da sedne na svoje mesto, slušaj, ugasila se crvena lampica, mogu da se šetam po avionu i na rukama ako budem hteo."

Ti kao Srbin udariš na jačeg od sebe, umesto da se lepo povinuješ i prepustiš kontrolu otmičaru, jer ovaj želi da se oseća kao diktator Severne Koreje, a ne kao neka zapadnjačka čkica.

Otmičar izvadi nož: "'Oćeš ti da ćutiš ili ću sve da vas likvidiram?" Razmišljaš, kako je ovaj veći ludak čak i od tebe, kad čikica pored tebe, blago usplahirenim glasom: "Gospodine, ponašajte se razumno, sve će nas pobiti." Ti se hvataš za glavu i prizivaš Svetog Iliju i sve svece da ti objasne šta znači "razumno". Umesto svetaca, javlja se putnik: "Razumno, znači da sednete, ne radite ništa, ne provocirate i ne junačite se, kad za tim nema potrebe."

Gledaš, misliš, misliš, gledaš, misliš - e, neće oni tako sa mnom. Sedaš na svoje mesto, vadiš mobilni iz one dole mreže, pališ aplikaciju i "ahijaaaaahiii, trš!", mamu ti jebem, "ahiiiiiii, trš!!!" i tebi i tebi i tebi, nisam ja džaba oštrio koplja i natezao praćke dves'tčetiri sata dnevno, da mi sad neki ludak ne da da pređem nivo!