Ne spava mi se večeras. Tomča kaže da veštičarim. Pitala sam ga kad je pun mesec. 86 procenata je osvetljen, još 14 posto pa imam razloga za veštičarenje. Pila sam neki Baileys, lepo mi je legao. Uz Smak sa velikim S i Točka sa velikim T. I ovaj post je malo bluzastičan. Došlo mi.Ne znam da li je neko već rekao, ali neke pesme, neki bendovi i uopšte neke stvari počnu da se slušaju tek kad ih iznutra "osetiš". Evo, kunem se, čitav život nisam "osećala" ove stvari. I onda je došao momenat kad je, eto, mesec 86 procenata osunčan. I ne znam, da li to ima veze sa njim.
Baš se dobro osećam. Mogla bih ovako dugo. Kao mekana trava pod vedrim letnjim nebom. I dim nargile...
A onda i taj momenat što se otkida kao biser sa skupocene ogrlice. I on je bluzastičan i baš me uradio...
PLAVA PESMA
Kako je drag tvoj lik Nežan i plav buket Upijaš moju moć I ja sam tako slab Vežeš mi oči i telo mi lomiš Ljubav je zločin jer ne znam ni ko si Muči me ko si ti Šeboj il' žut leptir Zaželim krila let Al' tonem jako slab Očajan ćutim i gledam u prazno Ljubav je zločin jer ne znam ni ko si Veče uzdah šapat zov Gubim se u bolu svom...
SMAK
