Kako da držite nekog na distanci?

Pa, prosto - pretvorite se u mačku. Znači, zamislite, dobili ste ekstra moći na neodređeno vreme i sve što treba da uradite, jeste da ih iskoristite.

Nađite si žrtvu. Ako je mačka ženskog pola, treba da nađe mušku žrtvu, i obrnuto.

Dakle, ja sam sada mačka. I potrebno mi je malo pažnje. Kakav je moj pristup? Došunjati se do žrtve, ometati ga u aktivnostima, npr. dok on gleda fudbal ili F1. Pošto ja sad imam rep, je l', svojim repom motam se oko njegovih nogu i tražim da me pomiluje po glavi.

Ako me voli, pomilovaće me. E, to.. Uživam, miluje me. Sad je pravo vreme da odem u kuhinju i skočim na prozor da vidim ko prolazi i da li je baba Zvekana zalila svoje muškatle.

Vraćam se kod mog ljubljenog. Trebala bih da jedem, a nešto me mrzi da 'vatam miševe. Nisam u formi. Ako me voli, daće mi malo mleka ili još bolje, mačećih keksa. To, daje mi kekse.

Dobila sam svoju porciju. Mogu sad opet da odem malo do komšiluka da vidim šta mi radi Puki. Ovaj moj će sad sigurno postati naporan. Misliće, maca sita, pa bi da se mazi. On ionako želi da iskoristi moje mačeće krzno samo zbog svog zadovoljstva, sebičnjak jedan.

Puki, hajde da se vijamo do đubrišta. Puki!!! E, jebi se, zlotvore. Kulira me, ništarija! Šta reći, idem gore opet da se smaram. Leći ću negde gde ću da budem sama, i čekaću da mi se ovaj moj približi. On treba mene da se seti, ja sam glavna. Ne pada mi na pamet ja njemu da se umiljavam. Uostalom, dobila sam sve što sam htela, malo pažnje, malo keksa i sad je red da se inatim.

Nema ga. Ne dolazi. Govno jedno. Razbiću mu onu saksiju s bosiljkom, možda se pokrene trut. Tras! Tras! Fljas!

Evo ga, bolje da se sakrijem. Gde da se sakrijem? Nije on sisao vesla da ne zna da sam to ja, možda je došao Sv. Sofronije Čudotvorac pa se razmileo po kuhinji. O, Sofke, gde si kad te trebam?

Mac, mac. Zove me. Jao. Moram biti fina. Zamahaću repom, zavrteću guzom i zamjaukaću tako umilno da će da zaboravi na lom.

Mijauuuu, frrr, prr, mmmmmrrrr. Volim te, njuško bezvezna. Idi, raščisti ovaj lom što sam priredila jer nisi došao da se maziš kad sam ja htela.

Uf, jadničak. Ja sam đubre mačeće. Idem sad kod njega sa čistim namerama, samo da me pomiluje. Mijauuu!!! Ljubavi, mazi me, maziiiiii.

Vidim šta sam uradila. Ako dovoljno dugo insistiram, možda pristane. Ah, ovo mi je već ispod ponosa.

Mazi me. Nada se da ću da mu skočim u krilo. Iskorištava mi krzno. Kako ne ume na drugi način da mi iskaže ljubav? E, dosta mi je. Idem da vidim šta mi radi Puki..

Filozofija realnog

Lepo je to ponekad; pljuga, cuga i filozofija.

Ko sam ja?
- Ti si smarač.

Kuda idem?
- Kuda si poš'o.

Šta je to ljubav?
- Kad ti se jebe samo s jednom osobom.

Da li postoji Bog?
- Naravno, to je onaj koji žene redovno dovodi do orgazma.

Da li je čovek zao ili je dobar?
- Koji čovek?

Šta je znanje?
- Ime jedne knjižare u Beogradu.

Šta je lepo?
- Opisni pridev.

Šta je to duša?
- Drugo ime za budalu.

Šta je smisao života?
- Da se ubiješ.

Da li ima života posle smrti?
- Ima. Kad umreš, drugi nastave da žive i posle tebe.

Šta je istina?
- Istina je da mi je pun džak filozofije.

Napomena: U tekstu je korišćen isključivo materijal iz autorkine glave.

Večiti student prava

Počinje faks. Barem za brucoše. Ali pošto je danas petak, 1. oktobar pada u ponedeljak četvrtog. A da je danas sreda, opet bi 1. oktobar padao u ponedeljak. To je po nekoj studentskoj logici tako. Studenti vole da počinju sve prvog i sve u ponedeljak. Nikome ne pada na pamet da počne faks u sred srede. Nema veze za predavanja, i profesori vole da počinju stvari u ponedeljak. Jednostavno, ponedeljak je dan kad je i bog stvarao svet i to smo nasledili od njega.

Za razliku od nas sporadičnih, kampanjskih studenata, postoje oni štreberi, nerdovi koji po vasceli dan vise nad knjigama i na fakultetu. Jedan od pomenutih se čak preselio i živi u univerzitetskoj biblioteci. Služba za urbanizam i zavod za stambena pitanja, normalno ne dozvoljavaju da neki student može da se preseli u biblioteku i tamo noći, međutim ovaj zakon ne važi za pojedince.

On je otišao od kuće na fakultet, pa je njegov život postao "Faks, faks, faks, faks". Dotični studira i uči danonoćno, a ponekad zaspe nad knjigama, pa se probudi i nastavlja zatim da obilazi od jedne do druge police, tražeći verovatno literaturu za svoj rad. Pošto studira, evo, već skoro celih 7 godina, može se pretpostaviti da će da diplomira u skorijem roku. Neki su pričali da su ga viđali kako provodi noći i dane u odeljcima za svetsko, evropsko i rimsko pravo. Sve u svemu, čudak.

Sećam se, sedela sam jednom ispred menze u dvorištu fakulteta, jedući kroasan sa čokoladom i pijuckajući kafu, kad mi je prišao ovaj večiti student, koji je zamenio kuću za faks.

- Jel' smem da sednem pored tebe? (pitao je)

- Smeš, što ne bi smeo. Ovo je tvoja kuća, više nego moj fakultet (pokušala sam da se našalim)

- I nije ovo više neki život, da ti kažem. Svi misle kako je meni ovde cool i da sam ja neki freak, ali nije više ovaj studentski život za mene. Vreme je da zasnujem porodicu. (procedio je)

- Koliko ti je ostalo da diplomiraš? (upitnički ću ja)

- Ma, gotov sam ja već odavno. Nego, pomažem drugima, dajem im moralnu podršku. (pogledao me sjajnim zelenim očima)

- Kako? Daješ drugima moralnu podršku? (nije mi jasno)

- Pa da, evo na primer, ja osetim kad je neko nervozan pred ispit i onda dođem, sednem pored njega i prenesem mu svoju pozitivnu energiju. On me onda pogleda i u istom momentu se nekako smiri. Čitao sam nešto i o tome. Veoma je bitno da pred ispit budeš s nekim ko te ispunjava i ko te, može se reći, razume.

- Oh, pa nisam to znala. Ti si, znači, danas namerno seo pored mene, znajući, tj. osećaš, da ja sad imam za pola sata ispit? (upitala sam ne verujući ušima)

- Naravno, pokušavam da te smirim i pripremim. Neko ko je već 7 godina danonoćno na faksu može da oseti kad je neko uzrujan, kad neko ima ispit, kad je nekom potrebna pažnja. Sve ti je to psihologija. (samouvereno će on)

- Dobro, ajde da ti verujem. A, ako si završio fakultet, šta tražiš još ceo dan i celu noć u odeljku za pravo? (ljubopitljiva sam)

- Pravo da ti kažem, moram da ostanem u formi. U tom odeljku su najdeblje i najbuđavije knjige, pa je i najveća verovatnoća da ima neke vajde od njih. To mi dođe kao neka teretana.

- Možda, što ti kažeš, važno je da treniraš moždane vijuge svaki dan. (sad mi tek nije jasan)

- Ma kakve vijuge! Vatam miševe, a oni vole stare i buđave knjige. Pa tako, zadržavam se tamo. (nasmešio se)

- Hehe, ahaa, a mi svi mislili, ti poludeo od tolikog učenja! (nasmejah se od srca) Nego, moram za 10 minuta na ispit, drži mi "palčeve"!

- Oću, ne brini, sve će da prođe kako treba.

Seo mi je u krilo na momenat, pomazila sam mu mačeću glavicu, odsvirao je melodiju zadovoljstva, par puta se još vrzmao oko moje desne noge, zamahnuo repom i otišao.

Njegova misija je uspešno obavljena. Tog dana sam položila ispit. Hvala ti, moj dlakavi, pufnasti, crno-beli prijatelju!

Komšija, dođite na kaficu da razjasnimo neke stvari!

U mom komšiluku postoji jedan mačor Timi. Zapravo to je jedan utovljeni, stari mačorčina, halapljivo, proždrljivo stvorenje. Taj bi smazao i mrtvog četnika, samo kad bi imao prilike. No, kako stvari stoje, ta njegova XXL kilaža mu ne dozvoljava, da se prežderava do besvesti, pa mora da se pazi. Kako je zaista teško, kontrolisati mačku, koja pored stana ima pekaru, za kontrolu životinje zaduženi su njeni vlasnici.

Tako su jednom razdelili ceduljice po komšiluku, sa slikom Timija, kako sedi na nekoj fotelji "Luj kolekcija za mačke" i preliva se od debljine, sa molbom da ne hranimo mačora, jer ovaj ne ume da se kontroliše "ljudski", te da pati od probavnih smetnji i problema sa motorikom.

Kako to obično biva, našao se tu jedan fini, uglađeni, stariji čikonjer, koji se razume u životinje i dobro napuderisao guzice vlasnicima mačkera, napisavši im pismo, u kojem se veoma uzvišeno i književno izražava:

Poštovana gospođo Miler,

sve, zaista sve, što se Vašeg mačka tiče je mnogo više negoli jedna tužna priča. Pismo sa slikom Vašeg mačka Timija je ništa drugo do jedna obična farsa. Očito je, da Vam se javila Vaša savest. Mi, ne samo mi, i druge komšije su jednoglasnog mišljenja, da Vi ne brinete o ovoj jadnoj životinji.

Za nauk: Fino vaspitana i zbrinuta mačka reaguje na ljudsku blizinu, sasvim prirodno, tako što beži. Vaš mačor prilazi svakom čoveku, ne bi li od nekoga dobio nešto za jelo, takođe, jedan znak, da Vaš mačak gladan luta svaki božiji dan do kasno u noć.

Dokaz: Primetili smo, kako je Vaš mačak halapljivo progutao komad hleba s kobasicom, koji mu je neko bacio. Vi pišete zatim, da Vaša životinja ima zdravstvene probleme. Čudna li čuda, imajući u vidu kako se starate o njoj. Ako Vam je već stalo do zdravlja ove životinje, bilo bi više nego pravično odvesti je veterinaru, barem jedanput godišnje. Polazimo od toga, da čak ni to niste uradili.

Naposletku, mi brinemo za ovu lepu životinju, koja je jedno jadno stvorenje, imajući u vidu uslove u kojima živi.

Komšija koji i sam drži mačku

Nije prošlo dugo, javiše se vlasnici jadnog mačka, s pismom finog gospodina, pridenutog sa stražnje strane njihovog. Pismo se odnosilo na sve u komšiluku, naravno. Pošto je dugačko i zauzima ceo A4 format, skratiću vam i izvući neke pikantne detalje iz njega:

Drage komšije,

juče, (utorak 09.06.2009), poštom nam je dostavljeno ovo anonimno pismo.

Ovim putem želimo da razjasnimo neke stvari:

Timi je lutalica, koji je jednom prilikom pobegao nekim carinicima. Nakon njegove bezuspešne potrage za domom, odlučili smo da ga uzmemo iz azila za životinje. Kako smo se preselili u veći stan sa dvorištem, tako su Timi, kao i naša druga mačka Momo, konačno smeli napolje. Obe mačke su naravno pre toga vakcinisane protiv besnila i krpelja.

Svaka mačka, je kao i čovek, individua za sebe i ima svoj sopstveni karakter. Timi je slobodnjak, koji bi za hranom verovatno skočio u vatru. Momo, za razliku od Timija, više voli da bude u stanu, samo ponekad izlazi napolje i naprosto je stidljiv. To što se mačka ne plaši ljudi, pokazuje samo, da je ova životinja imala samo pozitivna iskustva s njima.

Zapostavljena i zlostavljana mačka je, naprotiv, veoma plašljiva i nema poverenja u ljude. I to, što Timi noću izlazi napolje je sasvim normalno. Mačke su životinje koje su noću aktivne. Momo i Timi imaju na vratima klapnu i smeju da izlaze kad god im se prohte. U slučaju kada se ne bi brinuli o svojim životinjama, bilo bi nam drago, kad bi našle neki drugi dom. Ali to definitivno nije slučaj.

Pre 2.5 nedelje vodili smo Timija kod veterinara (Gđa. Dr. Biking) i dijagnostifikovan mu je poremećaj varenja. Kako ne bi postalo hronično, veterinar je rekao, da moramo da pazimo na njegovu ishranu. Pošto nemamo uvid u to, šta on još jede, kad je izvan kuće, odlučili smo da razdelimo ceduljice kako ga ne bi dodatno hranili.

Žao nam je što smo naišli na jednu takvu reakciju, i to još anonimno i putem pošte, u ime celokupnog komšiluka. Mi smo ljudi, koji otvoreno komuniciraju sa svakim.

Nadamo se, da smo, na ovaj način, otklonili sve nesuglasice u vezi s ovim problemom. Ako iko još misli, da se naše životinje osećaju zapostavljeno, može drage volje da svrati na kaficu i uveri se u suprotno.

Broj telefona:

Adresa:

T. M. i S. L.

Kad sam pročitala pismo, umalo nisam pala sa stolice. Ulepšalo mi je dane, tako da sam odlučila, da ga zakačim jednim od onih smešnih, bezveznih magnetića za frižider. I svaki put, kad prođem pored njega, pomislim na jadnog mačka i njegove lude gazde i blesavog komšiju koji se tako uzvišeno i dramski izražava.

A naš mačor i dalje krade bogu dane i ko beskućnik luta, do kasno u noć...