Razmišljam da odem. Ili da se vratim. Ne znam.
Šta je ono, što nas drži negde? Da li je to neko?
Ili je to nešto? Da li je to inercija? Ili je... Nema dalje.
Nešto od ovoga sigurno jeste.
Želim da nađem svoje pristanište.
A onda opet želim da odem iz njega, da bih se vratila.
Čudno je to. Taj neki zov za daljinom, i zov za povratkom.
Gde? Kuda? Rastrzana sam.
Možda jer imam izbora.
Ili što ne umem da izaberem?
Možda što moji prijatelji više nisu tu?
Ili što deo mene nije sa mnom.
Ili što se nigde ne osećam kod kuće.
Kad zagrlim jastuk i legnem na svoj stari krevet,
možda se onda budem osetila kao nekad,
kad sam bila kod kuće i čekala da me brat probudi za kafu,
otac naloži vatru a majka ispeče pitu.
Nedostaje mi sve to.
A onda opet želim da odem da bih se vratila.
13 comments:
најсли сед.
Hvala, cepa me nostalgija neka...
Ma di ćeš draga? Ah, da nostalgija nekad zna razarat...Drži se! Falila bi nam! Jako...
Tu sam ja, iz ove se kože ne može, hehe, hvala tebi na lepim rečima :)
Draga Jungie, možda i treba da odeš da bi se vratila i da se vratiš da bi otišla. Toliko puno amplituda i nijansi mi nosimo u sebi. Toliko je tih tananih niti, žilica u korenima i to je divno, iako ume da boli. Mislim na tebe, a seta će da prođe.
Nostalgija se u jednom trenutku pretvori u stanje svesti, naravno pod uslovom da predugo traje. Ali, kako napisa Zverka, parafrazirajući te: "... možda i treba da odeš da bi se vratila i da se vratiš da bi otišla".
Sve što ti se dešava dragoceno je iskustvo, ti si booogata devojka!
Vraćanje je lepo :)
Подсетило ме је (заједно са сликом) на ову песму Десанке Максимовић:
Кроз ноћ и влагу
дивље се гуске селе југу
и болно кричу.
Осећам жељу да мутну неку
напишем причу.
О томе како односе собом
на крила своја бела два
из душе моје драго нешто
а не знам куда и не знам шта.
@Zverinje, pa da, seta prođe, čim se vratiš, onda opet zov daljine i sve tako uvek redom...
@Miljo, hvala, dosta mi je iskustva, trust me!
@Valentina, takođe i odlazak :)
@Stefane, uvek tebe neki moj tekst podseti na nešto. Neverovatan si :) Pronalazim se u Desankinim tekstovima uglavnom. Iako ovaj nisam znala, zapravo znam samo 2-3, sramote, ali ovaj je divan, udara gde treba.
Послушај савет Пророчице: "Упознај себе". Или савет сваке прабабе, бабе и мајке на свету: "Слушај своје срце". ;)
Mjok, navijam za glavu! Srce ludo previše ;)
Jao što mi se sviđa ToMCin komentar.:-)
Sad ne znam šta da ti kažem. A, da, dobra je i glava, ali preferiram komunikaciju sa srcem, dakle slušaj srce.
Mamarilis, ne znam...U svađi su mi glava i srce, ali tako je kod svih, vidiš ;)
Постави коментар