9.5.11

Intervju sa samom sobom: Da li umetnost ima svrhu?

- Dobar dan, gospojice. Imate li vremena da popričate sama sa sobom?
- Naravno, za sebe uvek imam vremena.
- Odgovorite mi na pitanje, kakav naslov treba da nosi ovaj današnji post?
- Da li umetnost ima svrhu.
- Veoma neobičan naslov. Zašto se to pitate? Možete li da pojasnite?
- Vidite, hvatam sebe da na umetničko izražavanje gledam surovo realno.
- Šta vam je tu neobično?
- Paa, neobično mi je što sam u realnom životu sanjalica i idealista, i na prizemne i realne stvari gledam s određenom dozom romantike i fantazije. A, s druge strane, na umetničko izražavanje - gledam realno i ne retko se podsmevam istom.
- Podsmevate se, u kojem smislu?
- U smislu da gledam realno na stvari koje ne razumem, tipa, zašto se diže fama na nove pravce u umetnosti?
- Da li možete da navedete primer?
- Pa, evo, jednom prilikom u Lihtenštajnu je bila izložba izvesnog gospodina slikara Kazimira Maleviča. I, ako ste nekad čuli, njegova najpoznatija dela su "Crni kvadrat" i "Belo na belom". On je pomoću ta dva dela obeležio prelazak iz kubizma u suprematizam. A, nacrtao je jedan crni i jedan beli kvadrat.
- Mislite da je to trivijalno?
- Mislim da ne razumem i nikad neću moći da razumem zašto je to značajno za čovečanstvo.
- A, vi, smatrate da umetnost mora da ima neki značaj?
- Ne znam više ni sama. Za mene je ona izduvni ventil za nakupljeni višak emocija. I privatna je. I ne donosi nikom korist, meni samo momentalno olakšanje i pražnjenje.
- Vi, sigurno, znate, da postoje više načina izražavanja?
- Naravno da postoji. Ali, moram li ja da razumem to sa umetnošću?
- Ne morate, niko vas ne primorava na razumevanje.
- I dalje me kopka to pitanje. Zašto, pobogu, je to bitno, što je čovek naslikao dva kvadrata i postao planetarno popularan i cenjen?
- Gospodin je uveo nešto novo u nešto svakidašnje do tada.
- Ok, razumem. Pomoću dva kvadrata?
- Zašto ne ostavite tu stvar po strani? Ne razumete? I ne morate sve da razumete.
- U pravu ste. Nikad ni neću. Ali nisu ta dva kvadrata nešto što me žulja. Postoji masa pokušaja koji mi bodu oči.
- Mislite konkretno na?
- Iskreno, na čudne načine umetičkog izražavanja, tipa egzibicionizma.
- Mislite da je to smešno?
- Mislim da je glupo i da nema smisla.
- Dobro, ne vidim ni ja neke koristi od toga, ali kreativnost je na ceni.
- Kreativno može da bude i glupo.
- Šta podrazumevate pod "glupo"?
- Upadljivo i bez ikakvog smisla, nešto što izaziva pažnju samo zato jer se eksponira. Pa, čak i bilo kakvo štrčanje iz mase nekim nekonvencionalnm metodama.
- Da niste malo strogi i konzervativni?
- Sad, može biti i to. Ali, uzmimo primer Lady Gage, kad se pojavila sa onom "haljinom" od telećeg mesa na njoj. Njena poruka je bila kako ne treba da se jede meso životinja, i da one ne treba da se eksploatišu za odevni materijal.
- I, izazvala je pažnju.
- Jeste, ali na morbidan način je, zapravo, promovisala sebe, dok je njena poruka ostala u drugom planu. I to je nešto neshvatljivo, po meni. Pojaviti se obučen u teleće šnicle.
- Vidim ja, s vama je nemoguće pričati o umetnosti, a da pritom ne dotičemo neke teme o spašavanju sveta.
- Moguće je, ali poštujem umetnost koja se ne eksponira zbog koristi. Umetnost je privatna stvar. Bar tako smatram. I ne treba svako da je razume.
- Da li možete da odgovorite na pitanje: Zašto ste intervjusiali samu sebe?
- Hehe, istina, mislila sam da bi, u suprotnom, post sadržao previše pitanja, pa mi je palo na pamet da ga zato i napišem kao intervju.
- Niste to učinili iz nekih drugih pobuda?
- Mislite na pobuđivanje pažnje među čitaocima? Ne, apsolutno, ne. Meni je koristio da sredim svoje misli.
- I nije bitno kakav će odaziv post da izazove?
- Apsolutno mi je nebitno.
- Imate li nešto da poručite za kraj?
- Da, umetnost je privatna stvar i ne moramo da je razumemo. Ako je razumemo, tim bolje, znači da smo se našli s autorom na istoj talasnoj dužini.
- I da li ima svrhu?
- Individualnu svrhu, sigurno da.
- Hvala vam što ste našli vremena za intervju.
- Hvala i vama! Bila mi je izuzetna čast.

Napomena: Sličica je moj umetnički pokušaj parodije na "Crni kvadrat".

31 comments:

Анониман је рекао...

Vala ni ja ne bih bolje odgovorila!:)

Анониман је рекао...

Nekada je biti umetnik znacilo odricanje od svega, predavanje zivota slikanju ili pisanju. Slava i bogatstvo dodlaze same po sebi. Danas su umetnici kao i eksperti, samoproklamuju se. A sve se svodi na novac... :(
Lady Gagu mozda nisi trebala da mesas u to! Ona je psihijatrijski slucaj!

Анониман је рекао...

Dobar post, dobar!
Sviđa mi se što si napisala: Da, umetnost je privatna stvar i ne moramo da je razumemo. Ako je razumemo, tim bolje, znači da smo se našli s autorom na istoj talasnoj dužini.
Sve si rekla,odlično, nemam što dodati!

Kiss i šaljem ti sunčani pozdrav iz Rijeke.

Miloš Miladinović је рекао...

Znači hehe svidja mi se tvoja vrlo vrlo posebna ironija koju si usmerila prema takozvanim ,,neshvatljivim umetnicima". Mada ja ne pratim baš toliko to moderno slikarstvo ali sam uspeo da čujem za famozni ,,crni kvadrat". Bio je na nekoj reklami.

Samo napred queen, klanjam ti se ;)hehe.

DobrilaM је рекао...

draga moja queen, baš si queen, jbt, samu se intvujišeš. Msm, ko će ti postaviti pametnija pitanja od same tebe? Niko, ako ćemo pravo.
I dok se @Milko nakani da te tviterVjuiše, posijedićemo.
Ovo oko umjetnosti, ja te kocke ne kontam, inače nisam baš umjetnički nastrojena, razlikujem samo *ovo mi se sviđa i *ovo mi se ne sviđa a ova tvoja parodija mi liči na čokoladu (zagriženu doduše) ali mi se sviđa :)
kao i tvoj blog uostalom ;)

Džunglica је рекао...

@Zelena, sve je relativno :)

@Siniša, dobro došao, prvo. :) U pravu si za pre. Uglavnom su i postajali poznati posle smrti. Gledali su da ostave neki trag, barem se meni tako čini. A danas je sve orjentisano na profit. Gaga je ispod svakog kriterijuma ukusa. NJu sam stavila u kontekst štrčanja i izazivanja pažnje, iznošenjem nekih svojih stavova i ideja na morbidan način, eskponirajući sebe.

@Zondra, hvala. Pozdrav i tebi. Rekla bih da se često nalazim u oblicima poezije, ali isto tako nisam pobornik hipermodernih budalaština..Ali, ko što rekoh, ne moram da razumem sve.

@Miloše, da, crni kvadrat je čudo. :)) Drago mi je da ti svideo post. O "neshvaćenim" umetnicima, koji su bliže šizofreniji nego nekom izrazu, dalo bi se diskutovati danima. Među njima ima sigurno veoma kreativnih. Ali, i ne moramo da ih shvatamo, zar ne?

@Dobravilo, hehe, mnogo ti hvala :) Da, pa parodija jeste čokolada, švajcarska još :) Što se tiče umetnosti, ko što rekoh negde gore u komentaru, ili se pronalazš ili ne. "Ja te kocke ne kontam" :D

ТоМЦаа је рекао...

Прва рунда готова, ред је да и ја нешто кажем :Р

Превише си пристрасно приступила овом интервјуу, тачно се види да су ти питања произилазила из претходних одговора, што је поприлично атипично за озбиљне интервјуе xD

Што се тиче ових надреалних ствари, знам како ти је, не разумем кад се неки људи смеју нечему што мени није смешно. С друге стране, дешавало ми се да се смејем неким стварима које уопште нису смешне. Тако је и са уметношћу, све зависи од твоје перцепције. Ако се довољно препустиш и унесеш, уместо што је посматраш са стране и мислиш: "Гле, ове будале" или тако нешто, можда и приметиш нешто ново, несвакидашње, другачије и нешто што ниси примећивала до сада. Само се откључај ;)

Анониман је рекао...

Ti si se baš ispričala sa samom sobom. Mislim da ljudi treba što češće da razgovaraju sa samim sobom jer jedino na taj način može se doći do nekih odgovora... Što se tiče umetnosti, izgleda da jedino nekim ekcesom, sklandalom i šokom može da se izazove interesovanje. Jbg-a kriza ideja. A što se tiče Lady Gaga ja načuo da je ona ustvari on ;)

vilja је рекао...

Ona napomena na kraju je skroz nepotrebna ... očigledno je. Ako ''umetnost ne treba svako da razume'' zašto si nam onda ispričala poentu? Da na primeru pokažeš kako se umetnost ne objašnjava? Čitaoci su glupi? Nešto treće? ;)

Ne, nemoj da ODGOVORIŠ, shvatila sam, samo se šalim (i ovaj moj komentar je nepotreban, ali neka ga). :D


Odličan post, ni Wilde to ne bi bolje. ;)

Miloš Jocić је рекао...

Umetnost, u svom punom značenju pojma, nikada Umetnost nikad nije bila niti će biti privatna stvar. Da je tako, svaki dnevnik svake šiparice biće umetničko delo. Da je umetnost privatna stvar, pisci ne bi štampali dela, slikari ne bi kačili po galerijama, a glumci ne bi igrali na daskama. Jeste, na određenom nivou, umetnost jeste privatna, iz prostog razloga što je sve što ljudi rade na nekom nivou privatna stvar.

Što se tiče toga da li ima koristi... Ovako: čovek je biće racia i iracia. Potpuno racionalni i potpuno iracionalni ljudi ne postoje, ili makar postoje odeveni u košulje u sunđerastim sobama - "default" čovek je mix racionalnog i iracionalnog (što je bar Frojd zaključio: id-ego-superego).
Dalje, pretpostavimo da čovek ima dva "načina" delovanja, koji su u suštini "privatni", ali su zapravo opšti i sveobuhvatni. Jedan način je nauka, drugi je umetnost.
Nauka, bilo koja, jeste racio. Sistematična, metodična, uređena i jasno definisana, sa tačno i unapred određenim pravilima. Ako se želi biti uspešan u nauci, mora se ići po tim pravilima - ako želite izučavati teoriju struna, ne možete ići protiv već znanih pravila kvantne mehanike. Ako i hoćete da idete protiv tih pravila, morate da im suprotstavite neka druga pravila koja će bolje "funkcionisati". Nauka je red i smisao.
Umetnost je sve kontra od toga. Ona je iracio, nema jasna pravila, sama se ne može definisati, za razliku od nauke i produkata nauke nema jasno izražanu funkciju, ona je haos. Ako želite biti uspešan u umetnosti, morate ići protiv pravila: Šekspir je poznat jer je prevazišao renesansu i pisao stilom koji će se tek za sto godina zvati baroknim; Flober je prevazišao realizam i pisao nečim što će se tek za nekoliko godina zvati moderna; Džojs je prevazišao modernu i odmah se zapucao u postmodernizam. Tako da, umetnost nema funkciju, jer je "funkcija" pojam racia, a umetnost je oslikavanje one druge strane čovekove psihe (i duše, ko u to veruje), iracia.

Što se tiče slika. Moderna umetnost, dakle ona od početka veka pa do sada (u postmoderni), deluje "običnim" ljudima hermetično jer se jako oslanja na mnoge postulate tradicije i prethodnih umetnika. Tako da, onaj ko ne poznaje tradiciju i razvoj umetnosti, neće razumeti današnje slikare/književnike/šta već, jer oni zahtevaju neko predznanje da bi se razumeli. Nije slučaj kao sa npr. realizmom kada je svaka baba mogla da uživa u "Ani Karenjini" podjednako kao i neki profesor književnosti. Dakle, umetnost ovih dana generalno postaje sve hermetičnija, zatvorenija, za "običnog" uživaoca.
Npr. banalni primer: gledate košarkašku utakmicu. Neko vam kaže, "Vau, kakva pravila ima ova košarka!", a vi ga gledate belo. Ne vidite šta je tu toliko posebno: igra se na četvrtine, postoji linija za 3 poena, napad traje 24 sekunde. Niste impresionirani i ne vidite u čemu je poenta oduševljenju. To je kao kada čitate, recimo, "Uliksa" bez da ste čitali Odiseju.
Druga situacija: ceo život gledate košarku koja se igra na dva poluvremena, bez linije za trojku, i sa napadom koji traje 30 sekundi. Onda neko drugi dođe i promeni pravila: igra se na četvrtine, postoji trojka, napad je 24 sekunde, i vi imate razna osećanja o tome, ali ste svakako pogođeni tom promenom, tom intervencijom, i razumete kakvog će uticaja imati na igru. To vam je kao da ste čitali Odiseju, a nako vam je dao "Uliksa" - to moderna književnost (i umetnost uopšte) zahteva od vas: predznanje kako bi na vas imala onaj efekat koji je i namenila.
Izvinjavam se ako sam smorio :/

ТоМЦаа је рекао...

Оно што ми се свиђа код овог човека је аргументовано изношење ставова и коришћење добрих аналогија. Свака част, Милоше!

Slaven H је рекао...

Moderna umjetnost je previše često referenca na referencu na referencu.

Sviđaju mi se tipovi kao Michelangelo i Leonardo (kao i moderni umjetnici, ali ovi mi prvi padaju na pamet) koji svojim djelima inspiriraju i izazivaju strahopoštovanje prema njihovim idejama i umjetničkoj tehnici.

Ako se snimaš kako masturbiraš - ne bih, hvala. Imam to na netu gdje izgleda puno bolje.

Ako pljuskaš boje po platnu i to nazivaš "Mostovi okruga Madison", mogu shvatiti da je to "radikalna dekonstrukcija moderne opsesije postmodernističkim konzumerizmom", ali ću svejedno misliti da si kreten.

Džunglica је рекао...

Vidim komentarisalo se :)

@Tomcaa, dobro, to je tvoje mišljenje. Svako ima pravo na njega. Otvorena sam za druge stvari, ako vidim da u meni bude neko interesovanje, a ne ako se samo eksponiraju. Kreativnost je lepa, ali može da bude i glupa. Najviše volim da se moj senzibilitet poklopi sa autorovim. :)

@Exxxe, ovo mi je prvi put da intervjuišem samu sebe. Fora je što sam zaista uspela da sredim misli tako. :) Možda si u pravu, voditi razgovore sa samim sobom, hm, da pokušamo? :) Lady Gagi, a? :D

@Viljo, morala sam napomenu. Zapravo, čitav ovaj post bio je samo da bih plasirala moj umetnički pokušaj parodije "Crnog kvadrata" u javnost. :P Ipak sam ti odgovorila, iako si ti to očekivala ;)
Tražim WIilde, koja WIlde, i proradi mi čuka, eee, Vajld, pa ženo, ostala sam bez reči :D Da, Vajld, how no :D

@Miloshe, prvo, hvala ti za zaista opširan komentar. Volim kad se piskara. :) Nisi smorio, ajde da vidimo redom.
Vidim da se baviš time i mnogo toga znaš. Takođe si sve lepo argumentovao. :)Tema mog post je bila da pojasnim sebi, zašto na umetnost, koja je potpuno iracionalna, gledam racionalno? I zbog toga je bilo moje pitanje o njenoj svrsi. Pa sam zaključila da ima neku svoju individualnu svrhu u momentu stvaranja.
Što se tiče predznanja, tu si u pravu. Međutim, jedna reč mi štrči, a upotrebio si je: "Nije slučaj kao sa npr. realizmom kada je svaka baba mogla da uživa u "Ani Karenjini" podjednako kao i neki profesor književnosti." U umetnosti se, definitivno, uživa, i ona ne mora da se razume. Takođe sam primetila da si upotreio pojam umetnosti kao opšti i sveobuhvatan. Ja sam ga nekako sažela iz autorovog ugla. I dalje smatram da je ona, individualna stvar, upravo zato, jer je iracionalna i ne spada u kategoriju nauka.
Jedno pitanje tebi. ZAšto i zbog čega ljudi imaju potrebu da pridaju pažnju (u smislu izučavanja) nečemu što je iracionalno i produkt autorove mašte? :)

Džunglica је рекао...

@SlavenH, ubacio si mi se u pisanje komentara :) Da, umetnici su nekad bili vizionari. Upravo tako, to su dva pojma: Umetnost i "umetnost": Umetnost u neku ruku i treba da izaziva divljenje, a ne čuđenje i zgražavanje. Ko što rekoh, ne može svako da razume šta se dešava u autorovoj glavi, zato sam i rekla da je individualna stvar, u čemu se Miloš nije složio sa mnom. :) Verovatno, postoji više načina gledanja na to.

Miloš Jocić је рекао...

Jeste, i meni je prvo i osnovno da se u umetnosti uživa - recimo, u Dučiću sam uživao i pre nego što sam znao šta je moderna i šta su soneti i šta je lapurlartizam, dakle: uživao sam u njemu pre neg sam ga razumeo :P
Ali uživanje i razumevanje često nije ista stvar: u nekom delu se može uživati a da se ono ne razume, i to je delo koje ima podjednako "jak" površinski i dubinski sloj. Na primer, ona baba uživa u "Ani K." prosto jer u tom romanu ima milion i jedna ljubavna zavrzlama i što ona ne može da dočeka kraj i ono "razrešenje španske serije" - da li će da se uzmu (nebitno ko, važno da je svadba na kraju) :) Neki dubinski poznavalac književnosti će pak uživati u psihološkom profajlingu, kompoziciji, strukturi, stilskim inovacijama i biblijskim referencama. Dakle, on isto uživa u delu, ali njegovo uživanje proizilazi iz tumačenja, odnosno razumevanja.
Moderna književnost nije tako fina prema običnom čitaocu. Prvo, tu je totalna destrukcija fabule, na šta se teško može navići na prvu loptu. Potom tu je obialta upotreba intertekstualnosti, ili povezanosti sa drugim delima i piscima, što zahteva pogolemo predznanje. Zatim tu su inovacije u samom stilu, gde je i ono malo fabule izmrvljeno, raštrkano i generalno liči na odvratan nered. Zato moderna književnosti izlgeda kao nešto ružno što je i dete moglo napisati (kao oni kvadrati iz posta) i zato je generalno odbojno čitaocu koji inače čita popularnu, žanrovsku književnost (koja nije manje vredna, naravno, samo je malko manje moderna :P). Neko ko se razume u sve to, naravno da će uživati. Ukratko - u modernoj književnosti nema više uživanja (u većini slučajeva) na čisto površinskom sloju, nego je potrebno i izvesno dubinsko razumevanje.
Zašto izučavanje? Pod broj jedan, u ljudskoj prirodi je da izučava sve i svja. Zašto gramatičari cele svoje karijere posvete, recimo, temporalnom značenju genitiva? Realno, genitiv će biti tu nezavisno od njihovih istraživanja. Ljudi će i dalje koristiti temporalni genitiv a da neće imati pojma da ga neko izučava. Ali prosto, to je u krvi čoveka - da izučava stvari :)
Što se tiče književnosti, tu je stvar laka. Prvo imamo teoriju književnosti - bez nje nema izučavanja. Sa osnovnim postulatima teorije književnosti upoznat je svako ko je uzeo knjigu u ruke: da postoji podela na rodove (lirika, epik, drama), da postoje razne epohe u kojima se pisalo, da postoje razni stilovi, razni žanrovi, razne vrste pesama, razna stilska sredstva... Naravno, naučnici koji se posvete ovome idu u mnogo veće dubine izučavanja, ali je osnovna poenta jasna - bez osnova, nema ni čitanja ni pisanja.
Književna istorija: isto sasvim očigledno zašto postoji - jednostavno, mora postojati svest o delima već napisanim. Da nema književne istorije opet ne bi bilo književnosti: kako da se bavite knjigom kada ne znate ni velike pisce, ni velika dela, ni velike epohe? Opet, naučnici koji se posvete ovome idu u MNOGO veće detalje (komparativna izučavanja, uporedbe sa modernim postulatima književnosti, itd.), ali je osnovna poenta jasna.
Knj. kritika: isto jasno kao dan - moraju se na neki način "dokumentovati" sadašnja, savremena književna dela, ne može se jednostavno čekati da odu u književnu istoriju pa se onda baviti njima. After all, želja svih pisaca jeste da odu iz književne kritike u književnu istoriju :P

Miloš Jocić је рекао...

Jednostavno, ma koliko nešto bilo iracionalno, ljudi i dalje žele da ga izučavaju - opet uporediti sa Frojdom koji je STRUKTURALNIM pristupom, dakle, najracionalnijim mogućim, pokušao dešifrovati ljudsku podsvest koju je sam nazvao iracionalnom. Nauka umetnosti (lajk nauka o književnosti) najlakše se može zamisliti kao mehanizam ispod kože nekog mehaničkog zmaja - spolja zmaj izgleda ogromno i masivno i čarobno i neverovatno, ali da bi se on uopšte kretao, leteo i bljuvao vatru, ispod njegove kože radi milion zupčanika i poluga koji to omogućavaju. Te poluge jesu malo "dosadnije" od ideje samog letećeg zmaja, i svakako moraju raditi preciznije i u okviru određenih sistema i pravila da bi zmaj imao koristi od njih, ali one su ipak neophodne da bi leteo i bljuvao vatru :D

Miloš Jocić је рекао...

@ ToMCaa

Hvala! Štono kažu, trudim se :D

ТоМЦаа је рекао...

@milosh!

И ја се трудим, али ми нешто слабије иде...

@Jungle queen

Ту си у праву, свако има право на моје мишљење, и врло успешно га пласирам... Размисли о томе :)

Letnja Oluja је рекао...

Свиђа ми се форма поста. Сјајно као и увек!

D. је рекао...

Ni meni poenta tog "Crnog kvadrata" nije jasna. Dete kad mu je dosadno boji kvadratice po svojoj svesci, pa to nije obelezilo nijedan umetnicki pravac. Zato me i nerviraju ta dela iz opste kulture - KO je rekao da su bas ona bitna?

Džunglica је рекао...

@Miloše, baš si se koncentrisao samo na književnost. :D Vidi se šta je profesionalna deformacija ;)Da mi nisi ovo ilustrovao na primeru zmaja, ne znam šta bih :D Lep je komentar, hvala ti što nam širiš vidike :) Btw, volela bih da imam neku umetničku podlogu - verovatno bih gledala na nju drugim nekim očima. Ali uvek bih se pitala, gde joj je svrha i šta joj je značaj :)

@Tomcaa, da, šta ti je ambivalentna rečenica. Dakle, korigujem: Dobro, to je tvoje mišljenje. Svako ima pravo na svoje. :))

@OLujo, hvala. Nego, pusti ti to, sviđa ti se forma :P Šta misliš ti o umetnosti?

@Di, pa, eto, šta znam ja. Vidiš, i ti posmatraš to realno :)

Ako neko slučajno zaluta na ovaj blog ko se razume u slikarstvo i umetnost, ja ga molim da nam objasni famu oko "Crnog, crvenog i belog kvadrata". Ne zna ni Google sve. :))

Retka Zverka је рекао...

Zanimljiva spika sa sobom. Pa, dobro, ionako je evidentno na širem planu odsustvo kreativnosti, ali, ali, ali... kao da se spremaš da uroniš u svoje stvaralaštvo. :)

Džunglica је рекао...

@Zverko retka, učestaj se :) Misliš da uronim u smislu pisanja ili u smislu fotografisanja? :) Ili nje neki treći smisao u pitanju? :))

Retka Zverka је рекао...

@Jungle, draga, tu sam ja, malo čitam iz Readera, ređe svrnem na sam blog i uopšte uzev blogove, a još ređe komentarišem, ali tu sam. :) Ne mislim ništa, ali imam utisak da ti prija ta spika sa sobom i da se tu nešto pomalja. :)

Džunglica је рекао...

@Zverče, drago mi je da si tu. :) A sve ređe, ređe.. poput nadimka ti. Pomalja se, možda, podvojena ličnost :D Šala :)Samo lepo sredim misli tako. :)

Анониман је рекао...

Nema sta lepo napisano :) Evo prvi put citam tvoj blog i za sad iz keca u keca :)

Džunglica је рекао...

@buki81, uđi, uđi, raskomoti se ;) Hvala, drago mi je da ti se dopada i da ćeš da navrćeš. :)

Lodestar је рекао...

Krejzi Alpafakincino! :)

Džunglica је рекао...

@Lode, misliš na Al Paćina? Kakve veze on ima s ovim postom? Prosvetli me :)

Lodestar је рекао...

Kako to mislis - kakve? Pa, nikakve, kakve bi imao :) Mada, opet...:)
Da ne zbunjujem. Konkretno zaista nema nikakve veze. E sad, u mojoj glavi cuda trista.... A nisu bas sva objasnjiva... Tako da, zalim slucaj, ali danas nista od prosvecenja (jel' se tako kaze?), dodjite nam ponovo. Hocemo, hvala ni za sta. Nema na cemu, i drugi put :)

Džunglica је рекао...

@Lode, hehe, vidim ja tebi haos u glavi ko i meni :D Drugi put, onda :D Hvala. Molim, ima na čemu ;)

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger