9.6.12

Od muke do odluke

Na početku da se malo pravdam jer nisam pisala od kraja aprila. Evo, idem u ćošak! Nije da nisam imala vremena, ali neke stvari su bile prioritet. Prvo da se pohvalim, završila sam fakultet. Hell yeah! Bila je to mukotrpna borba, posledica jedne odluke u životu kad si mlad i zelen, pa ne znaš šta i kako, ali to srce... Izgurala sam i to uspešno. Što se kaže: Nikad ne odustaj! Ali, šta sad, odustajala sam milijardu puta nešto i onda shvatiš - ma, nema odustajanja, stao si tu i tu se stalno vraćaš dok ne naučiš lekciju. Hardkor, znam, i koštalo me je mnogo živaca i eto, sad sam mnogo mudra postala, pod lupu da me staviš.

Dobro, na neke odluke u životu ne možemo da utičemo. Neke odluke nam ukenja i izjalovi spoljašnji faktor, npr. oružani konflikt velikih razmera - tri slova vodoravno. A klinac si. I tek treba život da ti počne. Igraš se u pesku, s lutkama, s autićima, lopte, prve ljubavi - prva cigara - prvi poljubac. Krećeš u nekom pravcu, razvijaš se relativno normalno, stičeš afinitete prema npr. matematici, fizici, jezicima, dizajnu, i već si na pragu da doneseš prvu najvažniju odluku u u tvom životu: ŠTA UPISATI POSLE OSNOVNE? Roditelji treba da posmatraju decu u tom periodu, šta vole i šta žele, ali, pre svega, ti moraš da odlučiš šta ćeš da upišeš - jer od toga ti zavisi sledeća najvažnija odluka.

Druga najvažnija odluka, pod pretpostavkom da nećeš da radiš u trafici i vraćaš žvaku za kusur: ŠTA UPISATI POSLE SREDNJE? Ako ti je život tekao nekim tokom i nije izdžunglašen spoljašnjim faktorima, trebalo bi da već znaš otprilike u kojem pravcu sve to ide. Pratiš jednu finu liniju, raduješ se da ćeš da radiš to što sad studiraš i sve teče fino. Mlad si čovek pun optimizma i entuzijazma. Još nedovoljno iskusan, indeed.

Završavaš fakultet. Stojiš na pragu treće najvažnije odluke: POSAO. Šta? Gde? Kako? Kuda? U veći grad? Ostati gde jesi, zadovoljiti se prosekom? Ali tu su i Iva i Tamara i Majko Majković i kul ti je sa njima, probaš tu da nađeš posao. Neki krš, ali svake subote možeš da ideš na pivo sa dobrim drugarima. Stagniraš. Udobno ti je da gledaš život kako prolazi i drugi prave iskustva, a ti pišeš o njima i kao učiš. Ali nema šanse. Kad tad, stići će te, ili što bi rekli: "ako ne platiš na mostu - platiš na ćupriji." Ili završiš kao klošar na adresi: Ispod mosta bb. Ovde važi: "learning by doing".

Četvrta odluka: SA KIM? Specifičnost ove odluke je što ne zavisi ni od jedne prethodno donešene. Znači: upisaću to, da bih posle mogao ovo, da bih mogao da radim ovo, da bih našao nekog s kim ću da zasnujem familiju jer on ima dobre gene i ja hoću da mi dete bude doktor nauka. Ne! Ova odluka nije moranje. Nije dužnost. Nije obaveza. Ova odluka je nagon, čist, iskonski. I njega ne možeš da zaustaviš, da kontrolišeš ili da ga zauzdaš. Ili što reče onaj patetik iz Panonije: "To ne bira pamet, nego srce."

Šta smo naučili iz ovih isprosipanih reči po monitoru?

-Sve odluke koje smo samostalno doneli su prave - jer bez njih ne bismo bili ono što smo sad. Da je deda baba - imao bi sise. Nećemo nikad znati šta bi bilo kad bi bilo, da sam ovo, da sam ono.
-Nijedna odluka ne mora da bude konačna, ali što da se vraćamo tamo gde smo već platili? "Panta rhei" što reče Heraklit - sve teče, sve se menja.
-"Kajanje je najgluplja stvar na svetu. To zbog čega se sad kaješ si u jednom trenutku stvarno želeo, i to je to." by @ZlicaSa100Lica.
-Nikad ne odustaj!  -"Gde se jedna vrata zatvore, druga se otvore."
-A, evo i da pomenem skype status jednog dečkića što me je entuzijastično muvao, a mlađi od mene 11 godina: "Ne ostvaruju se snovi - ostvaruju se ciljevi." Ako si mi rekao.

I sad? Treba kročiti u život, surovu džunglu, pripremljen potpuno, opasan i naoružan. Ali čime? Pa, i ja ga tupim ovde već redovima i redovima, a ništa ne činim. Na posao!


3 comments:

Zondra Art је рекао...

Čestitam ti sto si završila jedno tako važno poglavlje u svom životu, a dobro si napisala na kraju: "Treba kročiti u život, surovu džunglu, pripremljen potpuno, opasan i naoružan".

"Gde se jedna vrata zatvore, druga se otvore."

Želim ti sve najbolje, kiss! :)

marko burazor је рекао...

E moja Dzunglice posle meseci cekanja ti nam ovo remek delo sve vreme cuvala u frizideru :)

Džunglica је рекао...

@Zondra, hvala ti! Jeste, ja uvek tu nešto seruckam, slabe vajde od teorije - ništa dok ne preduzmeš nešto i iskoristiš stečeno znanje :) Hvala, takođe, i veliki KISS u Rijeku :*

@Marko, eeee moj kolega, znaš kako se kaže: šljiva ne otpadne dok ne sazri :D Ovo sam izmislila, ali eto, nije vreme dok nije vreme :)

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger