25.12.12

Random staf o poenti

Četiri meseca nisam pisala na blogu. Za to vreme mogla sam da preživim jedan smak sveta, uspon i pad svetskog šita "Gangnam style", četiri poplave, dva zemljotresa, jedno zaljubljivanje i jedno odljubljivanje. Istina je da sam popustila sa koncentracijom. Istina je da su se desile neke stvari koje su me pomerile iz koloseka, jer ipak ovaj blog čitaju akteri, kako komedija, tako i drama u mom životu. U suštini, kao poptuni anonimus piskarala sam svoje subjektivne doživljaje, ovoga ili onoga, i sad odjednom, što više ljudi koje znaš, zna za tvoj blog, nije više to - to. Proradile su kočnice.

Blog mi je uvek služio kao jedna vrsta filtera. Jednostavno, previše se toga nagomilalo, nakotilo, učaurilo, mnogo se pisalo, prežvakano je milijardu tema, jedino, ne mogu da pišem o nečemu prema čemu sam ravnodušna. Svet je prezasićen, mediji su postali jedan ogroman ambis raznoraznih govana koja te navode da klikćeš, da bi im doneo posetu. Danas je najbitnije, čvrsto stojim iza ovoga, kako da filtriraš sve informacije.

Teška je ovo era. Mislim, jedna od najtežih. Rođena sam kad nije bilo interneta, ali danas si prinuđen da koristiš, da se nosiš sa svim tim, da provodiš život ispred monitora, oglasi za posao, fejsbuk, tviter, skajp, u kompjuteru žive mali ljudi, milion mogućnosti kako da se snađeš u životu, i još toliko nepotrebnih informacija koje ti otežavaju taj put, do granice bola.

Upoznala sam mnogo finih ljudi, neki su realni, neki treba da postanu. Istina je da nema nazad u doba kaseta,  dobre muzike, nekih drugačijih moralnih vrednosti, koje nisu pare i slava. Možda sam previše old school ili emo, ali sve to me boli. Vaspitavan si da budeš pošten i iskren u ovom novom svetu u kojem je sisa imperativ za klik, novac za sreću, ljudi se gnušaju bliskosti, svaka emocija je okarakterisana kao nepotrebna. 

Sita sam ljudi, koji, nezadovoljni svojim malim, bednim, napaćenim životima, prave spletke i intrige. Mali ste ljudi, i beznačajni u mom životu. Sita zavidnih, ljubomornih, zlobnih i sujetnih duša.

Iskuliraj ovde, iskuliraj onde, nosi se razumom i nosi se sa razumom i onda idi, jedi govna sa nekom poluatomatskom puškom i razvali pola škole.

Poenta priče je naći svoj komadić autentičnog sebe u moru novopečenih vrednosti, bluda, razvrata, nepoštenja, odvratnog i pohlepnog sveta. To je poenta. 

6 comments:

lodestar је рекао...

Pa, sta ja pricam godinama vec. Into the wild, prijatelju moj...;)

Анониман је рекао...

Nedostajala si nam...

Iva је рекао...

Iako tvrdim da tekst baš i nema poentu, presrećna sam što te opet čitam. I čekam još. :)

anonimna kupoholičarka је рекао...

Slažem se u svemu! Vraćaj se da pišeš, a ako za ovaj ovde svi znaju, napravi novi blog i ostavi nam link! ;))

Анониман је рекао...

Tako je sestro! Ulepšala si mi dan !!!!

Marjan Paradoksija је рекао...

Welcome back! Blogovi nam valjda i služe da pronadjemo kutak svemira koji nije zaražen tim opakim virusom modernizma, pomodarstva, ispraznog, jalovog i licimernog...

Pišemo da se negativne emocije ne bi gomilale u nama, da istresemo svoj revolt, bes, ali i da pokažemo emocije i širimo pozitivne vibracije...

Zar, ne?

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger