14.4.14

Dvotočkaš moj dragi


 Dogovorim se ja sa sobom, a posle i sa drugaricom da idemo da vozimo naše dvotočkaše, al' da ta tura bude oko 60 km. Ima cilj, ima ruta, ima ženske, ima sve. Mom jedino ne rade prednje kočnice, odnosno, skinula sam ih sa opruge, jer grebu gumu, a to usporava. Previsoka sam za njega, nema svetla, izlizane mu gume, ali inače je sve O.K. 

Kupila sam ga polovnog od nekog Albanjerosa i dobar mi je za grad. Duže ture od 10 km u jednom pravcu nisam vozila. I sve do juče sam bila zadovoljna njime, jer po gradu nema potrebe da jurcaš, laganica, pratiš propise i tako dalje.

Krenule u 10:00 na tu našu turicu. Njen ganc novi, dere, debele gume, pod kompletnom opremom, korpom, svetlima, novi ram, kočnice. Moj jadni ćelo, em je spor, em mu fali sve. Osećam se kao da vrtim pedale u mestu. Drugarica me prešibala za minimum 200 m. Tugica.

Na nekom trećem kilometru, pita ona mene: "'Oće li izdržati tvoj bicikl ovoliki put?" Odgovaram da hoće, ne zavisi samo od bicikla, zavisi i od vozača. Ipak je ambicija najbitnija.

Svi su me preticali, drugarica je stajala i čekala na mene, čitala knjigu, sedela na klupi, ja sam pedalala kao hrčak u onom mlinu što se okreće. Ali uspesmo. Došle do cilja, pojele ručak, popile kafu i natrag.

Sutradan, odlučim ja da bacim ovog u staro gvožđe, ali pre ću da kupim novi. Izmerim visinu od međunožja do poda, pa pomnožim sa nekih 0,66 da izračunam koliko ram treba da ima cola.

Dođem u prodavnicu, svi modeli preko 500 eura, pa jebemu mater, ne kupujem golfa, nego bajs. Ajde, probaj jedan, probaj drugi, probaj treći. I pređem sa treka na kros model, više mi se dopada. Trek je tipičan za grad, udoban, ima svetla, blatobrane i pak treger. Kros je onako za divljanje po prirodi, ne baš kao mont, ali je dobar za svakakve puteve.

U drugoj prodavnici naiđem na kros za 400 evra, na sniženju. Sve odgovara, visina, dužina, brzina, lepota, sve sem cene. Vlasnik ne da na rate, a meni mnogo keša. Onda sam sebe ubedila da mi se ne isplati da kupujem tu lepotu od bajka, jer će mi ga ukrasti, ako ne kupim sajle od 300 evra. Tri komada - 300 evra.

Čitavo poslepodne sam provela čitajući o sigurnosnim sistemima i sajlama za privezivanje bicikala i na kraju došla do zaključka da mi se isplati imati dva dvotočkaša. Jedan za udobnu vožnju po gradu, i drugi, s kojim ću ići u krevet.

2 comments:

Pepeljuga s' juga је рекао...

Ja cekala pricu o usputnom razmnotiravanju bicikla :)) Kad se samo setim..:))

Ivan Arsić је рекао...

I koliko ti ram ima cola? :)
Treba mi za neku računicu :)
Reverse engineering...

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger