31.5.14

Malo nas je, al' smo anonimni i serendamo okolo


Dragi čitaoci Džunglice i ostali koji ovde povremeno svratite,

zarekla sam se da neću nikad da se bavim politikom, nekim analizama i pričama. Čak sam bojkotovala glasanja do jednog perioda života. Moja dobra prijateljica je jednom rekla da je to neodgovorno i da svaki čovek u državi treba da zna stanje u politici, ko su mu ministri i predsednik, ko sedi u Vladi.

Meni se ta njena kritika toliko zgadila i pokušala sam da okrivim sve oko sebe, najviše jebeni rat koji je besneo devedesetih. Dok su u drugim normalnim državama moji vršnjaci izlazili u bioskope, u kafiće i parkove, moja generacija je izlazila pre policijskog časa, a onda po sobama.

Zašto, o zašto je odjednom počelo da me interesuje političko stanje u zemlji? Možda sam se pronašla, možda nam niko jebeno nije bio kriv? Možda su tadašnji državnici, iako je to uvreda za one prave humane državnike, bili nacionalisti, a gledali samo sopstvene interese? Možda su tražeći neprijatelja izvan okvira tadašnje države - tako držali naciju na okupu? Možda smo tada svi slepo gledali u Slobu kao Boga? Mi, krajiški Srbi, koji smo se sami evakuisali u presudnom momentu, kad je Knin već pao, a naši na radiju javljali kako je sve ok? Da li je to bila cenzura? Nisu se čule sirene. Čule su se granate. Da, i hvala im. Možda da nisam tu noć izašla napolje iz podruma i ugledala kako nebo gori, možda bismo se kasno samoevakuisali?

Dragi moj narode Obrenovca, poplavljena državo, poplavljene komšije, osećam se prozvano da govorim preko ovog bloga, iako ovaj mojblogggg nije toliko čitan, nije mainstream, nije ni zamišljen takav da bude. Izuzetno cenim svoju publiku, mrvica kvalitetnih čitalaca, ali meni značajnih. Pobunili su se neki debilčići, kako nas anonimne blogere, ne doslovno, ali sa nipodaštavanjem, predstavljaju u medijima, neki ljudi željni pažnje? Pa, iskreno, jebem ti ovakvu pažnju.

Ovo je ona rana kojoj se svi vraćamo. Očajna potraga za istinom. Očajna želja da vladajući političari jednom, barem jednom, u svojim doživotnim karijerama, pogledaju narodu u oči i kažu - pogrešili smo. Da se manu proklete demagogije, dramskih pauza, šou nastupa i zamena teza. Jednom, odgovorite narodu šta je i kako se dogodilo. Ljudi smo, grešimo svi.

Zaista, manite nas sranja oko toga, nismo reagovali na vreme. Prirodna je katastrofa, desilo se. Rat je bio katastrofa jednog društva, desio se. Preuzmite odgovornost, ispadnite mudonje. Jednom u vašim jadnim karijerama. Nemojte da se perete i prebacujete odgovornost, preuzmite je, ispašćete pred narodom fer, ako već sebe ne možete da pogledate u ogledalo.

 #uLiceCenzuri 


1 comments:

Ivan Arsić је рекао...

U nekom paralelnom univerzumu se to mozda i desi.

Ja sam dosao u stadijum da od svake vlasti ocekujem samo da ne pravi stetu, kad vec ocigledno niti jedna tokom mog zivota nije bila u stanju nista dobro i korisno da stvori.

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger