11.7.10

Bleda plava tačka

Od svog postanka, ljudi pokušavaju da odgonetnu, kakve sve tajne se kriju u svemiru. Ko smo? Odakle smo došli? Da li smo sami? Postoje raznorazne teorije, ali one ostaju teorije, jer se ne mogu dokazati. Sve što god danas znamo i sigurni smo u to, jeste ono što smo uspeli da vidimo, da snimimo i uvećamo. Šta nam govori ova činjenica? Da se u svemu, oslanjamo na naš vid, iako imamo dokazanih četiri drugih čula. Ali vidu nekako najradije verujemo, iako taj naš vid, ljudsko oko može da nas zavara, jer nije uvek tako kako nam se čini da jeste.

Sve jeste relativno, vreme, prostor. Sve zavisi iz kojeg ugla i kako se posmatra. Setimo se samo, najbanalnijeg primera, kad sedimo u vozu na stanici, drugi voz koji se kreće pored nas, daje nam osećaj, naravno poduprt našim čulom vida, da se i mi krećemo, iako stojimo. U tom slučaju, to bi bila jedna optička varka. Koliko smo u stvari zanemarili naša ostala čula?

Čovek jeste navikao, da sve što se događa mora da vidi da bi verovao. U tom nastojanju, uspeo je da izumi ogromne teleskope, koji samo povećavaju jednu želju da sazna sve više i više. S druge strane elektronski mikroskopi ulaze u najmanji, najskriveniji deo svakog živog i neživog predmeta na ovoj zemaljskoj kugli. Kakve se tajne kriju u tom malom mikrokosmosu? Kakve sile vladaju u njemu? Dokle može da se ide?

Setimo se, da se donedavno mislilo, kako je atom najmanja čestica. S razvojem tehnologije, samim tim i ljudske nezadovoljene potrebe, da tu mora da postoji još nešto sitnije i sitnije i sitnije, uvećavali smo i mikroskopske lupe, sve više i više. Gde je kraj? Neki kažu nasitnija čestica jest kvark koji bi se nalazio u protonima koji se opet nalaze u atomskom jezgru, neki veruju u string teoriju, gde vlada potpuni haos, da postoji jedanaest dimenzija, neki veruju u postojanje paralelnih svetova. Sve te teorije, ne daju se dokazati. Da li će se ikada dokazati? Da li će ikada biti zadovoljena ljudska potreba da otkrije tajnu postojanja, tajnu njegovog zadatka na zemlji?

Zemlja je samo jedno malo nebesko telo u ogromnom i beskonačnom? svemiru. Pored zemlje postoje još osam planeta u našem sunčevom sistemu. Sunce je naša zvezda, ono je izvor života na zemlji. Sunce je svetlost, energija, toplota. Naša Galaksija, Mlečni put je samo jedna od milijardu galaksija u svemiru, a naše sunce, samo jedno od milijardu sunaca, zvezda, na kojima se dešavaju eksplozije emitujući toplotu tj. svetlo. Koliko je egoistično tvrditi da smo sami u svemiru? Isto koliko je neverovatno tvrditi da postoji neko osim nas.

Život živog bića jeste fenomen, a pitanje o postanku sveta ograničeno samo na ljude. Na ljude koji svojim čulima ne mogu da shvate svet, ali mogu da ga kreiraju u svojoj mašti, koja jeste beskonačna. Možda je svemir jedno veliko ništa. Da li "ništa" zaista postoji? Kako iz "ništa" može da postane "nešto", nešto tako savršeno, kao što je život na zemlji?

Ljudska znatiželja neće biti nikada u potpunosti zadovoljena, jer je ljudska mašta neograničena.

"Sa ovog udaljenog i privilegovanog mjesta, Zemlja možda izgleda beznačajna. Ali za nas je drugačije. Pogledajte ponovo tu tačku. To je ovdje. To je dom. To smo mi. Na njoj svi koje volite, svi koje poznajete, svi za koje ste ikada čuli, svako ljudsko biće koje je ikad postojalo - živjeli su tu. Skup svih naših radosti i patnji, hiljade samouvjerenih religija, ideologija i ekonomskih doktrina, svaki lovac i svaki plijen, svaki heroj i svaki plašljivac, svaki stvaralac i razarač civilizacije, svaki kralj i seljak, svaki mladi zaljubljeni par, svaka majka i svaki otac, dijete puno nade, pronalazač i istraživač, svaki učitelj morala, svaki korumpirani političar, svaka superzvijezda, svaki "vrhunski vođa", svaki svetac i grešnik u istoriji naše vrste - su živjeli tamo: na čestici prašine zaklonjenoj Sunčevom zrakom."

Carl Sagan


3 comments:

Kajzer Soze је рекао...

Volim te tvoje filozofske postove, samo što često nemam šta da dodam, jer se radi o pitanjima na koja ako neko i ima odgovor, to nisam ja. Kao klinac sam čitao mnogo više i bavio se kosmosom, dimenzijama, paralelnim svetovima, a onda sam odustao i počeo da upoznajem sebe što je, čini mi se, mnogo komplikovaniji i teži proces.

jungle queen је рекао...

Volim i ja da voliš :) Kad te u'vati teorija, onda si ugasio, nikad kraja, a euforija uvek iznova. Ko klinka nisam se bavila kosmosom, ali uvati me iznova klinačka znatiželja :)Možda, ko zna, nekad nešto svoje doneseš na svet... Upoznati sebe je rekurzivan proces, uvek i iznova, iznova, iznova, nikad ne možeš sa sigurnošću da kažeš, sad sam se upoznao/la. Kažu ljudi, roditelji, prijatelji i partner poznaju te bolje od samog sebe.

daso је рекао...

Ona ( Saska ) prvo pita,pa da iscrpan odgovor,na kraju te zbuni da nemas sta dodati ni oduzeti. Odlicno Savrseno. Obozavam te

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger