Kako ubediti jednog veganera da počne da jede ko čovek

Ne, nikada neću moći da shvatim tu logiku. Ni taj poriv. Ni tu potrebu. Zapisano je u zvezdama. Nekima je suđeno da jedu prasetinu, nekima da jedu lišće i trave. Ili to sami biramo?

- Svratih malo na kaficu da popričamo. Ako ti nije problem, pijem s mlekom.

- Nije problem, ali imam samo sojinog mleka. Oćeš da ti sipam il' ćeš sama?

(Da se razumemo, mleko od soje, ko nije probao, ne zna šta propušta)

- Ma sipaj ti, ali nemoj mnogo. (Nisam probala kreč, ali verujem da ima ukus ko ovo sranje, a izgled ko masna bež boja za zidove)

Iznela je neke kolačiće na sto, sve bih da je pitam, šta ima u njima, ali se ne usuđujem. Ipak, znatiželja mi ne da mira.

- Je li, a ovi kolačići, od čega su?

- Oni su pravljeni od krompirovog skroba, kokosovog brašna, sojinog mleka, i nabrala sam tu neko jagodičasto voće.

- O, pa lepo zvuči. (Da l' da probam majko moja? U meni se nešto bori, opet pobeđuje radoznalost, uzimam jedan)

- Ljam, ljam (Nekako su suvoparni, fali im "ono nešto", u stvari, odvratni su. Ko slamu da jedem. Nemam ni neko mišljenje o njima. Nit' smrde, nit' mirišu, što bi rek'o naš narod, a nisu ni ukusni, dodajem ja)

- Biljana bre, aj' da se ne lažemo? Kako ti možeš ovo da jedeš? Otkad si prešla na taj novi način ishrane, spasila si možda jedno svinjče. Ionako će ga neka krmača opet osvinjiti. O čemu se radi? Je l' ti to u imenu zapisano? (smeh)

- Pa zdravije je. Ne kažem da je ukusnije, ali nekako mi je baš feeling da jedem malo zdravu hranu.

- Čekaj, ti kažeš da se hraniš zdravo? Izgledaš ko senka bre. Podočnjaci su ti do skočnih zglobova, koga ti zavaravaš? Ajde, da si rekla, biću mesec dana vegetarijanka, da vidim kako to izgleda. Ali da kreneš odmah sa biljojedstvom, nisam očekivala. Šta, ti se sad tu nešto kontaš u te makrobiotičke kulture?

- Da, vidi, pa zrnevlje je zdravo. I trave. I uopšte to sve bez životinja.

(Sad već pizdim. Probudio se u meni onaj inat, onaj instinkt)

- Ok, ali ajde ti meni reci i objasni, kako to veganeri mogu da jedu sve te trave, veganeri su ljudi, ljudi su svežderi, ljudi nemaju preživarski želudac. Nismo stoka, ne idemo na pašu.

- Vidiš, sve je to u tvojoj glavi. To je neka vrsta religije. Nešto kao, uverenje da radiš pravu stvar.

- Isposnički život je prava stvar? (Isposnik joj isprao mozak)

- Ali, kad malo bolje razmisliš, da. Zar ti nije žao svih tih jadnih životinja? One pate, zatvorene su po kavezima, žive u groznim uslovima, masovno se kolju.

- Sve to stoji, masovno se kolju, ali masovno se i uzgajaju. Kljukaju ih koncentratom, rastu brže od brzine svetlosti, ali Biljana, bre, zašto jaja? Za jaje ne treba da otfikariš glavu kokama, ni za mleko da ubiješ kravu.

- Jaje nije zdravo. Uopšte svi ti životinjski proizvodi.

- Ali, kako, zašto? Nije mi jasno. Sir, buter, mleko, jogurt, margarin, jaja. Kako to sad odjednom nije zdravo? Mislim, izrasla si u odraslu, lepu devojku, zdravu fizički, sa psihom malo u poslednje vreme šetaš, u kom si ti fazonu bre? (Branim prasojedstvo svim silama) Misliš da bi narasla tolika, da si jela maslačkov list i proso?

(Tu se ona malo zbunila.)

- Da, u neku ruku si ti u pravu, ali...

- Nema ali, nije normalno to što radiš. Sad mi dođe da ti skinem negde sa gugl pikčrs onaj lanac ishrane. Tamo stoji lepo, čovek svejed, svinja svejed. Divlje mačke, grabljivice, mesojedi. Krave, i sve one vunene lopte, biljojedi. Never majnd. Pogledaj istini u oči. Kako trošiš energiju? Učiš, baviš se sportom, internet, seks. Šta radi krava, ovca? Ide na pašu. Pase. Muče, bekeće. Za šta će njoj energija? Ima vunu, ima krzno, neće da se smrzne. Kako dobijaš energiju? Putem mesa. Jeste. Putem jake hrane. Ne putem hrane, koja ne baca senku. Pogledaj leoparda. Jeste, baš će on da jede trave i lišće. Treba mu snaga, nije za džaba jedna od najbržih životinja na svetu. Smota onu antilopu fljakavu dok si rek'o keks. Ima ona duge noge, ali nema mišiće.

(Biljana se smeška. Poljuljana joj je biljožderska religija.)

- Ali masti, holesterol? Jaja su puna holesterola. Mleko ima laktozu. Meso, da se ne govori, svinja, masnoće, sve je to nezdravo.

(Pomalo me dovodi do ludila. Moja religija nije poljuljana)

- Ja ne znam kako da te ubedim. Jesi li išla skoro da vadiš krvnu sliku?

- Ne.

- Pa idi, naći će ti hemoglobin na nuli i poodmaklu anemiju.

- Zašto bi?

- Pa zato jer ne jedeš meso, ne hraniš se zdravo, ne uživaš u životu, ne osetiš ukus, ne osetiš miris. Nemaš ravnotežu. Uostalom, treba ti energija. A nju nećeš dobiti jedući krompirov skrob i kurac od heljde. Plus mleko. Šta misliš, da si pila majčino mleko sa nula procenata masti?

- Još malo pa si me ubedila. (Predaje se polako)

- Vidi, neću da se ljutim na tebe, prijateljica si mi. Ali ja ti želim najbolje i zaista mislim, da si se pretvorila u hodajućeg duha otkad ti je neko uterao tu trsku u mozak. Zajebi isposnički život, nećeš postati svetica od toga. Mera je u svemu. I za sve treba imati meru. Onda se može. I to je onda prava stvar.

- Evo, zakazaću termin kod lekara. I ako je zaista tako, ko što kažeš, razmisliću o tome. Hvala ti, ipak moram ja to sama da odlučim.

- Ništa, možeš i do obližnje livade, da se posavetuješ s kravama i ovcama i pitaš ih šta uzimaju za krvnu sliku. (smeh)

Smeje se i Biljana. (pomalo)

- Umorila sam se od diskusije, hvala ti drugarice na kafi i na kolačićima. Odoh kući, ogladneh. Spremala sam juče kiseli kupus sa dimljenim rebarcima, ostalo još pola šerpe, pa mi se baš to jede nešto. Nije masno, zdravo je i daje ti energiju. Kuvani krompir uz to. Radi ravnoteže.