Predsednik Mozambika juče posetio Teheran

- Znaš, pravo da ti kažem, jebe mi se.

- Mislim da bi morala da poradiš malo na svojoj kulturi.

- Je l' ti misliš stvarno da mene interesuje ko je predsednik a ko premijer, ko sekretar a ko predsednik vlade? Ja ni te pojmove ne razdvajam. Evo, npr, možda sam sad baš rekla neku budalaštinu.

- Ženo, kako možeš da te ne interesuje politika?

- Mogu, namerno, ne mogu da utičem ovde u ovoj zemlji, a kad bih mogla, verujem da bih osnovala svoju stranku. Ne volim nikome ni da se priklanjam.

- Mislim, ja ne bih mogla tako, moram da znam šta se dešava na političkoj sceni i smatram da to spada pod osnovnu kulturu.

- Znaš, da ti kažem nešto, mozak filtrira informacije i preradi ono što je njemu bitno, evo, npr. ministar za zdravstvo u Južnoafričkoj republici naredio da se svi slonovi vakcinišu protiv teranja. I šta ti misliš da je meni tu bitno? Je l' meni zavisi život od toga? Je' l Južnoafrička republika meni pod nosom? Filtriraj.

- Kako ti razmišljaš! Iz jednog u drugi ekstrem. Hoću da kažem da je sramota ne znati ko je predsednik, ko premijer a ko ministri u skupštini. I da bi trebala da radiš na sebi što se tiče toga.

- Vidi, ako ćemo tako, ok, evo ja sam repa bez korena, ponavljam i jebe mi se, opet i opet. Shvati, znam šta je dobro za mene i moj džep i interesujem se. Ne čitam redovno! Ali se interesujem s vremena na vreme.

- Stvarno me začuđuješ, ti kao obrazovana i odrasla osoba, da možeš tako da razmišljaš.

- Pusti ti mene i moj mozak na miru. Isuviše dobro znam kako me neke stvari bole a neke ne dotiču. Zašto da se podvrgavam bespotrebnom seciranju? Opterećuju me te stvari i nemaju dubinu.

- Ali, znaš da kao građanin, državljanin neke zemlje, možeš da utičeš da se neke stvari promene?

- Znam i gledam svoja posla. Imam svoj zdrav razum i znam ko je kakav, ne treba mi tona informacija svaki dan. Ne tražim ih namerno, ionako se nametnu same. Ono što je bitno uvek procuri nekako. Evo npr. ona naftna katastrofa u Meksičkom zalivu je mnogo bitna stvar. Znaš li ti koliko ribe, koliko planktona i koliko biljnog sveta je zagađeno?

- Ali to nema veze sa politikom. Ne skreći sa teme i ne menjaj teze.

- Kako nema? Sve ti je politika. Prvo, ko će da plati te troškove zapušavanja rupe, pa onda troškove čišćenja, pa onda turizam. E, vidiš a onda će da poskupi dizel i onda će ponegde biti nestašica a onda će biti potrebno dognati još par hiljada cisterni sa Bliskog istoka, a da bi se to dognalo, e onda moraju da bombarduju nešto što nije njihovo i da "kradu" i da ruše vladu.

- O čemu ti pričaš? Spomenula sam kako je nezamislivo da ne znaš ko je predsednik sopstvene zemlje a ko ministar za spoljašnje poslove.

- Dobro, a jesi li ti uzela u obzir ovu činjenicu što sam ti upravo izložila? Kakve to sad veze ima ko je ko? Znaš da smo svi u opasnosti, životna sredina nam je ugrožena, prirodni resursi nam polako nestaju, ljudi se bore za opstanak, u Africi gladuju, ovamo ratuju, onamo otvaraju flaše šampanjca, još jedna zemlja je pala.

- Sad si stvarno preterala.

- Ne, nego razmišljam onako logično, a vidiš da imam informacije, i vidiš da imam svoj mozak koji misli i bez tih nepotrebnih informacija. E sad zamisli da imam svaki dan dozu informacija, na šta bi to ličilo? Jednostavno, razmišljam i previše i zato me te informacije dodatno opterećuju.

- Ajde da prekinemo, ionako te neću ubediti. Žao mi je, ali razmišljaš pogrešno.

- Ti ćeš da mi kažeš da razmišljam pogrešno? Ostavi mene i moj mozak na miru. I ne ceni, molim te, ljude na osnovu toga, koliko se kontaju u politiku. Ja sam politiku izbacila svesno i uzimam u obzir samo meni potrebne informacije. I nikad me nećeš ubediti u suprotno, jer vrlo dobro znam šta je za mene dobro. Uostalom, vidiš, ni ne pričam o tim stvarima. I ne mogu da zamislim društvo u kojem bi povod za razgovor bila politika, i da ja učestvujem u njemu. Nauka je već nešto drugo. E sad sorry, ali poštuj moje mišljenje. I mi možemo ovako do prekosutra, ali ja svoje mišljenje ne menjam. A tebe nek bude sramota, što mi prebacuješ da nemam kulture i da sam neobrazovana.

- O čemu ti pričaš u nekom društvu?

- O svemu ostalom.