18.2.11

Paradoks života

Odavno nisam pisala nešto naučno. Ako pratite ovaj blog, znaćete da se vrlo rado informišem iz stranog internet časopisa http://www.spiegel.de.

Ovaj put sam otkrila fantastičan tekst o smrti čovekovoj i da li će u budućnosti postojati opcija za besmrtnost, što me je inspirisalo da napišem ovaj post.

Smrt je ono čega se čovek, bez daljnjeg, najviše plaši. A strah je uvek ono što nas u datom momentu sprečava da činimo mnogo stvari koje bismo činili da nema tog straha, istovremeno ta opreznost nam spašava život.

Zašto nas plaši smrt? Jer sa njom nestaje sećanje na nas same. Mi gubimo naš identitet, isparavamo u prostoru i vremenu, kao da nikad nismo ni postojali. Mnoge svetske religije iskorištavaju ovaj podatak i time manipulišu mase: "Ako budeš dobar - ići ćeš u raj, ako budeš činio grehe - ići ćeš u pakao". Međutim, šta ako se mi samo tešimo da postoji nešto nakon smrti? Kako to da čitavo naše biće, život, sve što smo mi, naše okruženje, naša bol, patnja, sreća, radost, sve, jednog dana pređe u to jedno ' ništa'?

Upravo iz tog stremljenja ka besmrtnosti, čovek iznova i iznova pokušava da stvori taj eliksir života. On ide tako daleko da ulaže ogromna sredstva u klon-tehnologije, koje su, priznaćete, sve samo ne ljudske. Jer šta smo mi ako nas za nekih pedesetak godina kloniraju? Šta smo bez sećanja, bez iskustava, bez svog identiteta - onog što ispunjava tu ljusku zvanu- ljudsko telo?

Proces života je i istovremeno i proces umiranja. I to je paradoks. Unošenjem hrane mi rastemo i starimo. Naučnici su otkrili da one ćelije koje ne dobijaju potrebnu hranu, stare sporije i izolovali su protein Sirtuin koji bi mogao da bude koristan pri stvaranju tog eliksira života ili barem za njegovo produženje. Tehnologija je napredovala toliko da je otkrila gen koji je odgovoran za proces starenja u živih bića i njegovom manipulacijom, zasada na miševima, može da se uspori taj proces.

Da li ćemo u bliskoj budućnosti biti u stanju da doživimo duboku starost? I to ne onu prosečnu od 75 godina, već natprosečnu za sadašnje prilike - onu od 125 godina? Ko želi da živi toliko? Svi? Da li će svet postati jedno odvratno mesto za život? Jer, ruku na srce, imaćemo problem prenaseljenosti planete, koji, doduše, i sada postoji.

Zamislimo sada, da klon-tehnologije dozvole kloniranje ljudi u budućnosti? Ta osoba nikad ne može da bude ja, ta osoba je možda likom - ja, ali da bi ona stvarno postala to što ja jesam, moraće u njen mozak da ubace sva sećanja iz mog prošlog života. Jednog dana će možda biti moguće usaditi nekoj novoj ljusci moj duševni život. Da li me plaši ta pomisao? Plaši.

Svaki čovek je unikat sam po sebi. Čovečanstvo stalno napreduje. Strah od smrti nas tera da živimo i razvijamo sve te nove mogućnosti produženja ljudske vrste. Želimo da se uhvatimo u koštac sa prirodom pomoću moderne cyber-tehnologije. Zašto? Životinje, biljke, sva živa bića imaju tu sposobnost da žive, a da bi živeli moraju da umiru. Jer, to je jednostavno tako. I ne može drugačije...

29 comments:

ТоМЦаа је рекао...

Ипак да нема тог парадокса живота, да живимо да бисмо живели вечно, ништа не би имало смисла. Оно, јесте да је то филозофија више него биохемија или не знам шта већ... Али реално, шта би људи радили да живе вечно? Чему такав живот? Тек то би довело до самоуништења људске врсте.

Некако ми је занимљивије да покушавам да нађем одговор на питање чему живот кад се на крају свеједно умире, него на питање чему живот кад траје вечно... У вечном трагању изгубио бих вечност, у овом садашњем могу изгубити само живот. :)

Dženita је рекао...

Reče Andrić mnogo lepo u ,,Znakovima pored puta" da je ova planeta samo velika soba za umiranje i da je to što se množimo samo privid, da smo svi, zapravo došli na svet da umremo i ja se ne bih mogla više složiti s njim. A i ovaj tvoj tekst je odličan. Toplo preporučujem ovu knjigu za čitanje ako te zanimaju ovakve i slične teme.

Dženita је рекао...

Sad sam ostavila komentar i pojavio se u listi predhodnih komentara i više ga nema :(. A baš je bio dugačak...pih!

jungle queen је рекао...

@Dženita, dobro došla ođe :) Kad se prijaviš e poštom PRE nego pošalješ koment, stigne ti u real time na mail. Imam kopiju ako oćeš da ga objaviš ;) Mislim, jako je odličan, sviđa mi se :)

Dženita је рекао...

E, vidiš, to nisam znala. Ma, nema veze za komentar, važno je da si ga primila. A knjiga je odlična, ako ti dođe ruku...

jungle queen је рекао...

@Tomcaa, Kud bismo mi bez filozofije? Sve je postalo iz filozofije...Slažem se sa tvojim stanovištem, možda ipak ništa ne bi imalo smisla. Ko želi da živi večno? Šta bi bilo kad bi ljudi zaista mogi da žive večno? Strašno mi je i da pomislim na to :)Traženje za smislom može da traje večno, prema tome, smisao je živeti život. :) Uh, ponesena sam :))

jungle queen је рекао...

@Dženita, nije poenta da ga samo ja vidim. Već i moja publika :)Citiram ga i nećeš imati ništa protiv :) "Reče Andrić mnogo lepo u "Znakovima pored puta" da je ova planeta samo velika soba za umiranje i da je to što se množimo samo privid, da smo svi, zapravo došli na svet da umremo i ja se ne bih mogla više složiti s njim. Toplo preporučujem ovu knjigu za čitanje ako te zanimaju ovakve i slične teme.

Dženita је рекао...

E, zaboravila si ono da ti je odličan tekst ;), nemoj da si skromna.

jungle queen је рекао...

@Dženita, hvala :) Moram malo da budem i skromna :))

Lilly... је рекао...

Odličan tekst! Nego... dok smo živi trebamo i učit pa ne mogu a da ne pitam: kad je sljedeći sat njemačkog? :DD Hehehehe...Pusa!

jungle queen је рекао...

@Lilly, hvala!! Nešto me zeza blogger i layout, a dok to ne sredim ništa... Strpite se, đaci. Biće :)

Zondra Art је рекао...

Tekst je kao i uvijek do sada jako zanimljiv i pametno napisan, svaka tvoja riječ je na mjestu.
Pusa i lijep vikend.

Gospodar Nevremena је рекао...

"I znam kad bih živeo 1000 godina
Ceo bi mi život stao u jedan dan"

I tako ljudi obično najviše žele ono što i ne mogu dobiti, ono čega su svesni da nema. Taj večni život. Da neko od nas, nekim čudom, ima 500, 600 godina, svakako bi želeo da što pre umre. Opet bi nečim bili nezadovoljni. Neko će reći da preterujem: pa zar nije malo tih bednih 60, 70, 80 godina? Pa, to je taj problem. Što opet reče Andrić: bačen u okean postojanja, morati plivati...(tako nekako). Kako ja to tumačim? Pa, pronaći jedinstveni mehanizam da taj svoj kratki vek ispune maksimalno moguće. Baviti se onim stvarima koje ćoveka duhovno ispunjavaju, a ne telesno, izgleda kao fraza ali jeste tako. Smatram da malo ljudi pronađe mehanizam, a da ima takvih dokaz su pojedini filozofi. To traganje za večnim istinama nije svakome dostupno, zato je onome ko prepozna to, dovoljno i 10 godina života. Jednostavno, takvi ljudi nemaju taj strah od smrti o kome govoriš. To je prosto neverovatno, čak iako filozofi uvek tvrde da ne poznaju ni deo onoga oko nas, tj. uvek tragaju za nečim i ne poznaju do kraja taj smisao življenja, izgleda da je baš suprotno: oni neprestanim traganjem pronalaze lični smisao življenja. Dakle, uspeli su, nikada im neće pasti na pamet da požele večni život. Po teoriji mnogih, postoji samo jedno apsolutno bivstvo, večno, beskrajno. To svakako nije čovek, zato je njegov vek ograničen...i kao da ga ta planirana smrt sprečava da do kraja istraži kosmos oko sebe...Jer čovek postane rob nekih telesnih zadovoljstava, pa se preplaši da nakon smrti neće imati prilike da podmiruje te divne potrebe...baš sam se namlatio?

ТоМЦаа је рекао...

Брате, објаснио си, алал ти вера :)

jungle queen је рекао...

@Zondra, hvala puno, i tebi veliki pozdrav i lep vikend!

@Gospodaru, u sitne sate baš si inspirisan ;)Zapalimo nas dvoje na Tibet i odatle blogujemo o životnim istinama, šta misliš? :D
Postoje ovi i postoje oni ljudi. Ovi ljudi su skloniji materijalnom bogatstvu, a oni tom nekom duhovnom ispunjenju. Vidiš, u jednom si u pravu, a to je taj intenzitet života, gde smo se složili i dole oko klupica i punk-a :)) Dodala bih da je individualno iskustvo presudno, kojim će čovek putem ići...Razmišljala sam o tome da podelim ljude na one koji traže i oni koji ne traže. Može i tako. Jedno pitanje: Da li će tragači znati da su pronašli to što traže? Ili su već pronašli smisao u traženju? :)

"...i kao da ga ta planirana smrt sprečava da do kraja istraži kosmos oko sebe.."

Tu nam se mišljenja malo razilaze, ne znam o kakvom kosmosu pričaš, ali činjenica jeste da se čovek stalno razvija, i usavršava, sa ciljem da dostigne besmrtnost, tj. večnost. Ili se varam? Ovde se može ići do kraja i filozofirati o tome. A preživljavanje? Da li je to potreba da nastaviš svoje gene? Svoju vrstu? Da li je i to jedan vid besmrtnosti? Šta je život? :) Otkači se dizna ;)

Летња олуја је рекао...

Живот и има смисла јер се завршава кад тад. Зато и уживамо у животу, трудимо се да будемо срећни, да направимо нешто од себе да нас памте...
Да нема смрти, тек тад би све било бесмислено...
Сјајан текст!

jungle queen је рекао...

@Olujo, super si sastavila poentu - u malo reči, što se tiče te filozofske strane :) Hvala na komplimentu :))

Dragana Amarilis је рекао...

Kao filozofska kategorija, Ok. Kad se suočiš u životu, zaboraviš na sve priče, nauke objašnjenja.
Ne bih da te bacim u bedaka, post je super, draga Queen.

Retka Zverka је рекао...

A vidiš, baš danas sam razmišljala da bi ovaj svet bio bolji kada bi ljudi razmišljali kao da im je svaki dan u životu zadnji dan. Ali ne u smislu kako pojebati što više, naždrati se, napiti i u tom stilu, nego upravo šta sve dobro mogu da urade za jedan dan, kako se ponašaju prema sebi, bližnjima i svima ostalima. Jer, šta je život? Može da se okonča u trenu i ćao. Kada bi smrt svakome visila iznad glave, mnogi bi korigovali svoja (megalomanska) htenja i ponašanja i shvatili da su niko i ništa. Ljudi misle da su njihovi životi nešto posebno, ali većina samo prdi, smrdi i zagađuje ovu planetu.

jungle queen је рекао...

@Mamarilis, hvala! Nisam sigurna, da sam razumela tvoj komentar. Kako da me baciš u bedak?

@Zverko, znaš, mislim da je svakom njegov život nešto posebno. A i svakom smrt visi iznad glave, samo svesno ne. Ali da tako razmišljamo, sigurno bismo svi živeli kvalitetnije i intenzivnije, mada, i to je individualno, šta je za koga kvalitet.

SMiliCa је рекао...

Život će verovatno vremenom postajati sve duži. I to je više loše nego dobro (po meni). E sad... kako se izboriti sa tolikom množinom ljudi, nemam pojma. Ipak, imam neki osećaj da će uskoro doći do neke promene što se univerzuma tiče, kao i da će novo otkriće sve promeniti. Ostaje da se vidi.

A filozofija...Smisao života? Po meni hedonizam XD

jungle queen је рекао...

@SMilice, da, nekad je prosečan životni vek bio oko 50 godina, možda i manje...Misliš otkrićemo neku novu planetu Zemlju, tja, ima ih već sličnih, no su daleeeeko, mnogoooo, da bismo ih mogli istražiti sadašnjom tehnikom.
Hedonizam, nije ni to loše. Hm, da. :))

Gospodar Nevremena је рекао...

Jungle, može se i ovde razglabati o večnim istinama, daleko je Tibet. Pa ja kažem kosmos za ono što je oko nas, parče neba koje vidimo (naš mikrokosmos) ili ceo prostor, etar ili šta već koji ne možemo da zamislimo i koji nema kraja!? Kako to bre? Kako može nešto da postoji, a da nigde ne počne i da se nigde ne završi? A mi smo počeli, moramo se i završiti, nema sredine, nema večnog života, nema besmrtnosti. Telo ima rok trajanja, za ono ostalo (duh) nemam pojma. Ne mogu sada da znam, mogu samo da slepo verujem ili ne verujem u to.

jungle queen је рекао...

@Nevreme, može, može, ali gore je lepše i mirnije :)Zanimljiva ti teza - ako nešto nije konačno ne može ni da postoji...Vau, dopada mi se :) Da bi nešto moglo da počne, mora negde nešto i da se završi. Moj post je o materijalnoj smrti, mnogo smo se udaljili od teme i ušli u filozofiju. Hihi :))

zmajeva је рекао...

Fizicko, emocionalno i mentalno telo nikad nece biti besmrtni. Oni nestaju s razlogom. Drugo, i sad bukvalno svako ima potencijal da zivi 120 godina, cak vrlo vitalno, ali za to su potrebni idealni uslovi- posto kao sto kazu nova istazivanja, gene aktiviraju ili neaktiviraju signali iz okruzenja. Manje mentalnih, ali i drugih toksina i svi bi premasili stotku. :)

jungle queen је рекао...

Zmajeva, topla dobrodošlica :) Naravno, da neće biti besmrtni, kao što i naše stremljenje ka tome nikad neće prestati :) Pre, kad su ljudi živeli, kol'ko tol'ko zdravije i prirodnije, bez hemije i ostalih dodataka, ipak nisu živeli duže - već naprotiv kraće. Idealni uslovi ne postoje, ali možda medicina može toliko da napreduje pa da nas preparira i napuni hemijom za održavanje života ;) Ili, da, jednostavno, jedemo više sirove ribe ;)

Marjan Paradoksija је рекао...

Queen, zaista sjajan post! Jako ozbiljna tema, a tako lako prezentovana i napisana. Zaista nije lako odgovoriti na takva pitanja. Svi želimo da živimo duže, ali koliko dugo? Jedno je živeti i biti mlad, drugo je živeti onemoćao, pogrbljen i jedva pokretan! Da li živeti do 125 znači samo produžiti starost, ili produžiti sve etape života? Biti tinejdžer do 30-te, radno sposoban do 90-te?
često je mnogo dilema na jednostavna pitanja! A ko smo i šta smo, pitanja su na koja teško da ćemo ikada dobiti odgovor!

jungle queen је рекао...

@Marjane, hvala! Svojim komentarom izneo si veoma sveža i interesantna pitanja, na koja nisam uopšte obratila pažnju...Zaista, zamisli biti tinejdžer do 30 - do jaja :D Ups, moram da budem fina na ovom postu ;))
Hvala ti na svežim idejama!

daso је рекао...

umirati da...ali samo neka ide nekim redom. Smrt kao smrt po meni mora doci,nije me strah..Licno ja se moram nekako "ocistiti" smrt kada dodje je odlican nacin za to. Kao i svako naneo sam nekome zlo. Svesno ili nesvesno,zar je to bitno ? Mora doci vreme da se rode prirodnim putem bolji,ili barem ljudi istih vrednosti kao ja (ako ih imam) Kloniranje = bljaks ...

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger