23.5.10

Priroda i njene računice











Da li ste se ikada pitali zašto je matematika prirodna nauka? Pa, prosto jer se bazira na prirodnim zakonima. Ne, nisu stari matematičari bili toliki genijalci, priroda je genijalna sama po sebi. Čovek je svemu dao neku vrstu formalnog iskaza za sve što se dešava u prirodi. On je od toga stvorio nauku koja formulama objašnjava zakone u prirodi.

Upoznaću vas sa jednom specifičnom vrstom povrća, koja predstavlja zagonetku biolozima koji uvek iznova pokušavaju da objasne zašto neke biljke rastu na neki određeni način, kao da su u sebi memorisale jedan algoritam koji prate i ne sme da se desi da zaborave deo, jer bi onda čitav sklad bio poremećen i završio u nekom haosu.

Ova biljka je samo jedna od onih, kod kojih na prvi pogled vidimo savršenstvo. To je jedna vrsta karfiola. Nazvana je Romanesco jer je uzgajana u blizini Rima. Zašto je ova biljka specifična? Koliko smo puta možda prošli pored neke biljke, ne znajući da ona predstavlja zagonetku, čudo prirode, čistu matematiku i logiku?

Gledajući je, možete da pomislite da se nalazite na nekoj drugoj planeti ili da ste na morskom dnu, prekrivenom nekim čudnim raslinjem. Zar bi mogli takvu biljku da skuvate i pojedete za ručak? Naravno, ova biljka nalazi se na trpezama i veoma je bogata vitaminom C, čak bogatija od svog brata po vrsti, običnog karfiola.

Šta je sada to, što ovoj biljci daruje epitet neobjašnjivog? Naime, ona tokom svog cvetanja memoriše svaki prethodni stepen svog postojanja i njega kopira na svaki sledeći. Zbunili ste se? Matematički pojednostavljeno: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89... Svaki sledeći broj je zbir prethodna dva. Ako bi to pokušali grafički predstaviti, dobili bismo spiralu, a u 3D dimenziji bio bi to puž, kaktus, suncokret, neke vrste školjki...

Takođe, ova čudesna biljka, u fazi svoga cvetanja, klonira samu sebe do konačnog proizvoda. Hm, opet ste se zbunili? Ona cvetanjem gradi prelepe piramidalne oblike i na kraju cela biljka je slika i prilika tog malog oblika. Ovakav način kloniranja, tj. gradnje ili razmonožavanja nije redak u prirodi. Nalazimo ga kod snežnih pahuljica, drveća, paprati, kaktusa, DNK i krvnih sudova i još mnoštvo drugih prirodnih pojava i oblika.

Romanesco je dvojako divan, jer sadrži Fibonačijev niz i fraktalnu strukturu. Opet se javlja pitanje: Zbog čega je biljka izabrala ove dve prirodne pojave, kao osnovu njenog postojanja? Mnogi naučnici su bubali glavu, da bi došli do tog odgovora. Najlogičniji odgovor od svega bi bio: nagon za samoodržanjem. Odgovor kojeg treba da tražimo samo u prirodi i kojeg možemo da nađemo samo tamo. To je borba za život. Opstanak.



6 comments:

Kajzer Soze је рекао...

Fantastična biljka i veomo zanimljiva priča.
Uvek sam bežao kada se spomene reč na M (zato sam i studirao pravo - što dalje,to bolje),ali kroz tvoju priču deluje totalno bezbolno.

jungle queen је рекао...

Hvala Kajzeru, takođe sam bežala od M, a onda sam shvatila da me interesuju stvari koje ne kopčam... biljčica je vrh, ima je ovde u Hermaniji, sve da je samo gledaš i ne probaš :)

Kreativna dušica је рекао...

Vrlo zanimljivo! Nikada nisam videla ovu biljku, a toliko toga o njoj čula iz ovog posta. Što se tiče matematike, umakla sam joj odavno, ali smatram da je priroda prava stvar!

Pozdrav

Džiadžojka је рекао...

Fantastično jbt. Nisam ovo videla do sad, ali je priroda stvarno čudo.

Matematiku VOLEM! Pa nek' ispadnem štreber...

ТоМЦаа је рекао...

Ништа лепше од математике :) Нисам чуо за ову биљку. Колико се сећам, Фибоначијев низ се ради на примеру размножавања кунића или неке сличне животиње. Ако икада будем некоме то објашњавао, сетићу се овог романеско карфиола :)

Фрактали су посебна прича... Дивна прича.

Хвала за ново сазнање ¦D

jungle queen је рекао...

Pa sad, matišku nisam volela ali fraktali su posebna priča i zaslužuju poseban blog a ne jedan post :D

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger