Opet mi odlaziš u ovoj kišnoj noći,
nebo plače zbog tebe i mene,
znam da ne bih smela, ali ipak ću moći
da izrazim topla osećanja žene.
Najlepše pesme nastaju s tugom,
tom pratiljom vernom svake moje veze,
pozdravljam se s tobom kao s drugom,
al' znamo da to je tako bezveze.
Zato bolje da pozdrava nema,
manje boli, lepše ostaje sve,
u čemu je tajna, kad tajne nema
i zašto reči ostaju prazne?
Ne pišem pesme samo zbog rime,
u njima samo pronalazim spas,
želim zvati sve što ima ime
želim zvati tebe, želim zvati nas.
Sad već ona reč, što već glupo zvuči;
ljubav, šta je, kad je gluva, drema?
Zašto me baš ona uvek muči,
kad i kad je ima, kao da je nema?
Svi rastanci s tobom uvek pesme pišu,
u svake već dodam gorke kapi suze,
zašto najlepše reči ne mogu da dišu
da dišem za tebe od života duže?
6 comments:
Možda si iz džungle,ali imaš osećaj za stih :).
Mmm...divna pesma!
"Najlepše pesme nastaju s tugom,
tom pratiljom vernom svake moje veze"
Živa istina! Bez tuge i sete, ni pesme ne bi bile tako lepe.
A ova strofa je moj favorit:
"Sad već ona reč, što već glupo zvuči;
ljubav, šta je, kad je gluva, drema?
Zašto me baš ona uvek muči,
kad i kad je ima, kao da je nema?"
Mnogo dobrih sažetih pitanja u malo reči. :)
Hvala, Zverilo. Takođe, ta strofa...ah!
Pravo da ti kazem ovo nije ni najmanje obicna ljubavna pesma, ovo je jedna od lepsih pesama koje sam procitao. Jako mi se svidja, jako je lepa i bas me je uvukla u pricu. Prosto sam je osetio. Svaka cast.
@sopran87, hvala i, jeste, obična je mnogo :)
Постави коментар