Ko si?

Želim da s tobom berem trešnje,

i da se budim u svetloj sobi obasjanoj suncem,

u beloj posteljini,

bez budilnika,

želim da jedemo džem i kuvana jaja za doručak,

da izađemo napolje u baštu i sednemo na bele stolice

ukrašene najfinijom rezbarijom,

a onda da pijemo kafu i jedemo lubenice,

želim da prošetamo do obližnjeg gaja,

da sakupljamo pečurke,

i da ti pobegnem i sakrijem se, a ti da me hvataš i nađeš,

želim da obiđemo naš vinograd i da se tražimo između loze,

a zemlja da puca od vrućine i sunce da prži mokra, znojava lica

haljina da leprša na vetru i ti da se smešiš u smešnim pantalonama,

želim da ti skliznem iz naručja, namignem i poljubim maslačke što izviruju iz trave,

kad sunce zađe, da pijemo vino i jedemo masline,

i vreme da stane,

na momenat,

samo na kratko,

pa krene polako da teče,

da ne sanjam više kako s tobom berem trešnje...