15.10.10

Revitaliziram se i kenjam opet nešto

Osmaram se. Nedelja je bila naporna, statistika mi je jebala sve keve. Navikla sam telo i dušu na haj level i sad je trenutno osmor. Ne znam šta je gore, slušati Bajagu petkom uveče ili otkazati sve izlaske? Telo mora da se revitalizira a mozak napase. Napolju je hladno i verovatno ću da uživam još samo naredna dva sata u toplini doma, posle toga se gasi dovod tople vode u cevi. Ju nou vo aj min. Ustvari, ja i ne znam šta sam htela da napišem. O čemu beše? Ako pogledam naslov, opet mi nije jasno, možda su to simptomi burn outa, ko bi znao. Petak je loš dan za blogovanje, ne očekujem ni da će ovaj imati mnogo komentara. Ljudi imaju pametnija posla, a komentarišu kad su na poslu ili na faksu, pa se smaraju uz kaficu i đevrek.

Tako je to, imala sam barem dvadesetak tema danas, i sve su se utopile nekako. Valjda variraju skupa s mojim raspoloženjem, pa onda se i one promene. Sigurno je tako.

Sad se setih. Htela sam da pišem o tome koliko neki ljudi mogu da budu konsekventni u životu, a neki ni pod tačkom razno. Treniram već tri meseca svaki dan svoju konsekventnost ili na srpskom, doslednost. Ne upadam u krize što se tiče fejsa, ne nedostaje mi uopšte, volim da nemam kontrolu nad tuđim životima, zašto bih uopšte to morala? Fakultet je ok, skoncentrisala sam se na njega i na još sto drugih stvari. E, tu je tačka prekida. Zašto na sto stvari? Zašto ne samo na jednu? Pa kad se jedna završi onda na drugu. Tako i kad spremam stan. Perem prozore, operem jedno krilo pa idem da bacim đubre, onda krenem da slažem stvari u orman, pa se prebacim na arhiviranje dokumenata i spama iz sandučeta. I tako bezbroj primera. Nedovršeno dovršavanje, ne znam kako da opišem.

Tu su splendid momenti kad je sve čisto i sređeno i onda se tripujem da će tako i da ostane, i prvih para dana ide to, nekako. A onda se gomila i ne razumem, otkud sad toliko sitnica na stolu, razmišljam da kupim one ukrasne kutije za čuvanje sitnica. Ili neki kontejner. Sitnice me ubijaju. Otkud sad ova šnala na stolu, i kabel od ipoda? Minđuše? Krema za ruke, izvodi iz banaka i nesnosan broj papirnih štosova. Hemijska, usb, telefon, minđuše, još jedan par. Definitvno je sto prevelik. Uvek mislim da gubim vreme ako redovno pospremam nered i kao da će mi nešto pobeći, ne znam, prva nagrada Lamborgini ili tako nešto, mislim ako stavim te jebene minđuše na svoje mesto. Mislim da je to već domen patologije. Vreme je definitivno protiv mene, urotilo se. Treba mi, a ono namerno po svome. Da li se to naša planeta vrti u nekakvoj centrifugi? Pišem i možda gubim vreme, ali to pisanje ne traje ni celih deset minuta.

Dan ima 24 časa. Čovek je produktivan danju. Noću spava. Recimo:
7:00 ustajanje
7:30 spremanje
8:00 kafica
8:30 doručak
9:00 wc
I recimo da čovek još ide na faks:
9:30 predavanja
14:00 ručak u menzi
15:00 predavanja
16:00 predavanja
i onda dođe s faksa kući mrtav:
16:30 mogao bi nešto da jede
17:00 sad može i kafica
17:30 da čekira mejlove, blogove
18:00 u idealnom slučaju sport
19:00 tuširanje
19:30 sređivanje
20:00 pročita nešto
20:30 pogleda nešto
21:00 već se smrklo
21:30 kupatilo
22:00 u idealnom slučaju krevet

E, sad: treba da se hranimo zdravo, da spavamo dovoljno, da vežbamo, da uzgajamo biljke, da imamo seks, da posećujemo redovno lekare, da se družimo s prijateljima, da izvršavamo svakodnevne obaveze, da pišemo, da odgovaramo na mejlove, da peremo prozore, da usisavamo, da pospremamo sobu, peremo veš, promenimo posteljinu, odvojimo vremena za hobi, muziku, šetnju, izlaske, zarađujemo pare, plaćamo račune, popravljamo stvari po kući, peremo sudove, slažemo sudove u vitrinu, plus plus plus plus. I sve to, KAD?

Ali to je život, nešto što se mora, kao i sve te silne obaveze. Ipak tu nema mnogo mesta uživanju, kad se stvari bolje osmotre. I valjda mu je smisao to stremljenje ka ispunjenosti, da ne bih mislila kako uvek gubim vreme, ako stavljam minđuše na svoje mesto. Mesto? Koje mesto?

12 comments:

Cure For Pain је рекао...

A vidiš ti to, nikad nemamo dovoljno vremena, a onda kad dođe petak ostanemo u kućama zato što smo tokom nedelje umrli pokušavajući sve da stignemo. Vicious circle...

ТоМЦаа је рекао...

Треба имати челичне живце да бисмо се изборили са свим тим "плусевима" које морамо да испунимо. Кључ добре организације је у дефинисању приоритета и њиховом испуњавању, али и у слагању обавеза тако да оне буду у неком логичном следу или у следу који би одговарао тим истим челичним живцима (нпр. између свака два радна задатка нека кратка пауза коју бисмо искористили за нешто друго). Можда и ја сад мало кењам, јбг, нема се времена за све и што смо савременији, времена је све мање из простог разлога што смо претрпани неким обавезама које смо можда и сами себи наметнули...

После петка - викенд. Одмори се мало ако имаш кад, добро ће ти доћи ;)

Gospodar Nevremena је рекао...

Pišeš bre brže od Dostojevskog, ne mogu da pohvatam! Ali što si zauzetija učenjem, više te vuče da piskaraš ovakve gluposti...jesam li rekao gluposti? Ovaj, šalim se...videćeš kad budeš dokona, otupećeš i nećeš moći da sklopiš 2 rečenice. Tako ja, sad sam predokon...i ništa. E, da, a šta to fali BajaZi?

Kajzer Soze је рекао...

Vidiš i ja se to isto pitam KAD bre i kako oni ljudi koji rade postižu sve da završe. Mislio sam često da je u meni problem,ali vidim da nisam usamljen.

Džunglica је рекао...

@Cure, e, baš tako je vidiš...znaš kako, što se više umaraš, više ti epotrebno vremena za relaksaciju, pogotovo psihički.
@Tmc, u pravu si, nametnuli smo sebi dodatne obaveze uglavnom, čovek uvek misli, da će da mu nešto donese više zadovoljstva, a ono samo budee prebukiran. Ma užas, nemam dicipline, jbg.
@Gospodaru, haha, samo što je on pisao pametne stvari, ja pišem ovakve gluposti. Može biti, kad je čovek u muvu, onda se bavi svačim. Hm, sviđa mi se ta teorija, ne želim da otupim :)Ma, Bajaga je super, samo ne smem da kažem :)
@Kajzerče, nisi sam, slažemo se u mnogo čemu, ja se pitam kako oni ljudi s decom i poslom, hm, verovatno onda zaborave na sebe i potpuno se posvete njima.

SMiliCa је рекао...

Један човек (немам појма како се звао, али у питању је жива истина) је одлучио да израчуна колико пута у просечном животу мора да опере зубе, обрише ципеле, усисава итд.(све те операције које су неопходне, али ми јако мрзимо да их радимо). Углавно, кад је коначно добио билионску цифру, престравио се, а потом извршио самоубиство.

Наравученије: Треба бити одговоран, али постоје границе:) и није лоше бити хедониста...

SMiliCa је рекао...

Заборавило сам оно што сам требала одмах да прокоментаришем, односно пре него што сам се упистила у филозофију.

Много ми се свиђа твој дизајн сада :)

SMiliCa је рекао...

*упустила (извини због 3 коментара одједном)

Džunglica је рекао...

@Smilice, ju, što mi napravi komentara :D Sve je to život, čak i pranje zuba i istresanje tepiha. Valjda jeste cilj taj neki hedonizam, što više lepih momenata koje sami sebi moramo da stvorimo. Hvala na komplimentu što se tiče dizajna, gubim se opet malo :)

Стефан Јањић је рекао...

На почетку поста као да си писала из моје главе :Р Тако и ја понекад лупим неки наслов и онда у току поста (у коме уопште не знам шта сам смислио да напишем) почнем да се присећам због чега је наслов управо такав... И мени ових дана недостаје времена, пре свега да се наспавам. Свака част што се тиче Фејса, одлука је више него јуначка!

Džunglica је рекао...

Stefane, ja redovno lupim neki naslov odmah na početku, a onda ga promenim u sredini teksta, jer se i tekst promeni. Pišem spontano, nema tu nekakvog reda, ali se desi da se puzzle opet solidno poklope. Što se tiče vremena, da nije u srednjem rodu, bilo bi "kurva stara" ili "matori drkadžija", a ovako je samo nevino i nije krivo :)

Džunglica је рекао...

Vidi, zaboravih fejs. :O, vidiš izlečena :)

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger