Kreneš i ideš. Ne znaš kuda. Ne znaš zašto. Ali ideš. I nešto ti ne da da staneš. A nanovo krećeš i nanovo se osvrćeš. Pitaš se: Kuda i zašto? Stalno postavljaš pitanja, ali ideš. Ne staješ. Samo se osvrćeš i dalje.Gledaš napred. Vidiš put. I vidiš stranputice. Skrećeš na jednu. Pitaš se da li si skrenuo na pravi put ili si krenuo stranputicom. Kako god. Krenuo si. Ne staješ. Osvrćeš se i vidiš put sa kojeg si skrenuo. Sad je prošlost. Sad se čini stranputica.
Ideš dalje. Vidiš raskrsnicu. Istok, zapad, sever. Nema jug. Sa juga si došao i na jug ne možeš da se vratiš. Ostalo je da probaš da kreneš jednim putem nasumično. Izabireš pravi put koji se nastavlja na prvu stranputicu. Nastavljaš. Osvrćeš se. Nema vraćanja.
Gledaš unapred. Ispred tebe isprepletani putevi. Gledaš unazad. Iza tebe isprepletani putevi. Nema nazad. Tvoj put se opet završava. Raskrsnica. Još jedna u nizu. Skrećeš s puta na stranputicu. Nastavljaš. Ideš. Vidiš mnoštvo petlji.
Ne vidiš cilj. Ali vidiš put. I vidiš stranputice. Biraš i skrećeš. Bez logike. I ideš.
Bole te noge. Ne kapiraš celu tu zavrzlamu sa putevima i stranputicama. Čemu stremim? Kuda idem? Kuda sam pošao? Ali ideš. Zašto ideš? Čist automatizam.
14 comments:
Сви на север :)
Ово ме подсетило на "лево или десно" испред Споменика захвалности Француској. Свака једноставна животна ситуација може произвести тешку филозофију. Питам се шта ли је тебе подстакло на ово.
Eh, da... nema nazad, to je čini mi se najgore od svega nekad...
Ja ne znam jesam li posla, ili sam dosla i tako nije losO da znas:)
Iskljcuti mozak i ici..
@Tomcaa, hehe, vidiš sad si i mene podsetio na to sa spomenikom :) Obično sam u vozu inspirisana za sve pare. Zapravo, mogla bih da se samo vozim i ne stajem uopšte :)
@Lilly, i nije, jer kad bismo mogli nazad, ne bismo mogli napred. Tako nekako.. Stalno bi mislili da smo nešto propustili, i pokušavali da ispravimo nešto, a, realno, ne bismo bili tu gde smo sada :)
@Zelena, e, taj rad. :)
Stvarno mi treba da nekad stanem malo.
@Di, predahneš, pa nastaviš ;)
Како си почела, подсетила си ме на неку песму Мике Антића, не знам на коју.
У сваком случају, сви ми идемо и лутамо али пут се сам разврзе кад тад ;) Само граби напред и не осврћи се :*
Mene ovo (nekako) podseti na onu ideju da ljudi, zapravo, ne idu negde da bi videli šta ima iza ćoška, nego da bi videli da li nešto bolje ima iza ćoška... Što je logično, je l', dok ne dođeš do momenta kad boljeg nema, a nazad ne može.
A, kakve to, u stvari, veze ima sa pričom?! Beats me! :)
@Letnja, ne znam ni ja. Znam možda 2,3 pesme njegove, sramota znam, ali smara me da čitam tuđe pesme, makar bile i njegove, jbg :)
@Maro, ko što rekoh, mislim da je u pitanju čist automatizam. Nema tu mnogo filozofije :)
О чему причамо док лутамо у предвечерје градом :D
@Tomcee, ne znam u kojem kontekstu je tvoj komentar? Na šta se odnosi?
Ништа, паде ми та песма Микина на памет. Лепа је. :)
Bas ovako ja funkcionisem i onda me otuzuju da lebdim u zivotu, cekajuci da mi se nesto desi... mozda jeste tako, ali moj smisao je traziti smisao...tako ga ja trazim
@Kaća, dobro došla na moj blog! Pa to je ono, a onda shvatiš, možda i nema tog smisla što ga tražimo.. Mislim, neki uopšte nemaju tu potrebu da tragaju za njim. :)
Постави коментар