Je li, druže, kako bi ti spremio ovo meso?

Novo vreme, nosi novo breme. Dakle, po samoj logici, nove probleme morali bismo da rešavamo savremenim, a ne metodama "bjež', puška te ub'la".

Da ne biste pomislili, da je mene majka pametnu rodila, kao što i jeste, otkriću vam, da sam inspiraciju za ovaj tekst, po ko zna koji put, dobila iz jednog članka mog omiljenog online časopisa www. spiegel.de.

Ovih dana se bakćemo stalno nekakvim političkim temama. Politika je u osnovi svega, osim što sam ja malo apolitičnija od drugih, ali držim se.

U pomenutom članku se kaže da konzervativni i religiozni ljudi imaju niži koeficijent inteligencije, nego što ga imaju liberalno orjentisani i manje religiozni. To je, naravno, potkrepljeno različitim eksperimentima u kojima su ljudi morali da se izjasne da li su i koliko religiozni, kao i da navedu svoje političko opredeljenje.

I sad počinje čapri.

U momentu kada je grom udario u drvo i stvorio prvi plamen, inteligentan (pra-) čovek je pokušao da napravi nešto od njega u svoju korist. Plamen je, naravno, bio jedna inovacija u prirodi i naš predak je, koristeći svoju inteligenciju, napredovao tako što je uvideo da može taj plamen da koristi kao osvetljenje, npr. u pećini. Drugi korak je, verovatno, bio taj, da je ubacio parče sirovog mesa, čisto da vidi šta će da se desi i kakvog je ukusa, a posle, nije hteo više ni da jede živo. Nakon što se dobro nažbokao zečetine spremane na žaru, naš junak napravio je baklju i vitlao njome nadaleko i naširoko, palio i žario po komšiluku i prenosio svoje novostečeno znanje drugima.

Mogli smo da stvari postavimo i drugačije.

Dakle, grom je pukao u drvo i stvorio je vatru. U tom momentu, naš predak, da kažemo - malo manje smeon, šećkao se po livadi i ugledao plamen. Strah ga je omeo da pokuša da izvuče najbolje iz novonastale situacije, iskulirao je i otišao dalje. On, sigurno, dugo vremena nije jeo pečeno meso, dok je njegov rođa već davnih dana otkrio čari pečenja.

Znamo da su konzervativci okrenuti tradiciji i familiji, što je u neku ruku dobro, jer je čovek malo zaštićeniji i sigurniji. S druge, tamne strane, on se nalazi u konzervi i zatvoren je prema spoljašnjem svetu, pa prema tome, trpi i njegova inteligencija. Kako ostaje konzervisan do daljnjeg, znači da će taj stalno da kida komade sirovog mesa, dok god ne dođe neko i kaže mu da to može i drugačije i da se usudi da proba, jer neće mu niko zbog toga glavu spljeskati.

Ovi drugi, imaju širok horizont ispred sebe, ali i veća muda, jer, u biti, mnogo velika muda moraš da imaš da bi ubacio drvo u vatru i gledao da li će da ti osmudi obrve ili osakati neki ekstremitet. Saznanje koje se dobija time je neprocenjivo i ključno za napredak civilizacije.

Godine su prolazile, i inteligentni predak je došao u goste kod primitivca. Ovaj mu je spremio sirovo meso, a naš rođa ga je uljudno odbio i rekao mu kako je zaostao i da on to više ne jede. Domaćin se uvredio i pokušao da ubije boga u svom komši, govoreći mu da je đubre izdajničko i poguzija, ali mu na pamet nije palo da pita svog gosta: "Je li, druže, a kako bi ti spremio ovo meso?"