Jebote, kakva si, nisi normalna! Otkad si otišla na onaj svet postala si asocijalna veštica!
Nisam džabe u paklu, kao ne znaš da tamo ne idu vile? Mada bolje kad razmislim...
Uaa, al' si se naoštrila, koji ti je kurac bre? Nego, svi pitaju za tebe, otkad si umrla, svi se pitaju, otkud tako naglo? Nedostaješ klincima, tvoje drugarice pitaju za tebe, tajni obožavaoci, tvoji mnogobrojni ortaci, poznanici...
A on? Pita li on za mene?
Čini se da je srećan, našao je devojku, na putu je da postane svoj čovek i da se stabilizuje.
Ah, pa lepo je to znati, a kako misliš čini se srećan, po čemu to zaključuješ?
Znaš onu pesmu od R.E.M.-a "Shiny happy people"?
Znam, naravno! Čekaj nije mi jasno, po tome zaključuješ da je on srećan? A, otkud znaš da ima devojku?
Stalno mu neka cica visi bre, čini se da se dobro slažu, šta ja znam, i na slikama su zajedno...
Aaa i slike? Pa da, jeste, veoma pouzdan podatak. Dobro je da sam umrla, takve stvari bi me samo potresle...
A kako je to kad umreš?
Znaš, pa pakao, ali u neku ruku i raj. Nema žene da ti sere, nema dece da se deru! Šalu na stranu, grozno je. Sama sam, užasno! I užasno sam slobodna, i ne osećaš da si živ, kako i bi kad si mrtav. Pozitivno je da me ništa ne boli, ne dotiče me, isključena sam. Negativno, ne osećaš da postojiš, paradoks, ljudi kad umru, ne osećaju ništa. Fuck! Baš ništa! Jer ih nema, nema ih!!!!
Ufff, kontam da je gadno...ipak, ponekad poželim da me nema jer ne osećaš bol i užasno si slobodan.
Šta se desilo? Je l' Biljana? A nek' ide u lepi, šta okuplja stalno ortake, svako veče muzika kod nje, sedeljke, žurke. Znam da te to pogađa, jebiga, čovek treba da se nosi s tim. Inače ne ide.
Ma, da znam, ali ipak, teško se kontrolišem, ponekad i ja pozovem neke ribe i tako ubijamo se do jutra, euforišemo, brod prepun ludaka, tako zaboravim lakše. Manipulišemo se međusobno, nisam ni ja anđeo, jebiga.
Šta se buniš onda? Dokle god osećaš nešto, znaš da si živ. Problem nastane kad te ljudi izmanipulišu, da bi nešto osećao. Znam to, i ja sam manipulisala, letela sam i padala. Kad se samo setim, ne želim to da radim više. I da, ljudi žele da vide samo pozitivne aspekte tebe, boli ih kurac kakav si kad ti nije ni do čega, kad nisi među živima, ionako te zaborave.
U pravu si, a šta je onda sa pravim istinskim osećanjima? Kako da znam da nisu izmanipulisana?
Vidi, dete kad se opeče na ringlu, oseća bol. To osećanje nije izmanipulisano, ono sada zna, kad vidi ringlu da može da opeče, ali i ne mora. U principu izbegavaće ih. Ti kad vidiš Biljanu i s njom provedeš neko vreme, znaćeš da li si se opekao. Ne možeš da sudiš o njoj samo na osnovu onoga što ti misliš da je ona. Moraš da razlikuješ te dve stvari. Jedno je stvarno i realno, drugo je fikcija.
Koliko čovek postane mudriji i pametniji kad umre! Mnogo si se promenila, skoro si postala nedostižna.
Može se reći da meditiram ovde u paklu. Jedino, sama sam, da. Ali ne osećam bol. Uopšte. Ako poželiš, možeš u svako doba da me pozoveš. Prenesi i ostalima, ako me se još sećaju. I možeš da navratiš na kafu. Možemo i da vozimo rolere u subotu, ako bude lepo vreme....
E, dobra je stvar ova "Shiny happy people"! ;-) Deset puta sam je dosad odslušao.
I mene fejsbuk iritira, jer viđam nečija lica koja me podsećaju na sve gluposti što sam napravio pred kraj četvrte godine. :-P Ali, ima i onih ljudi koji me shvataju u neku ruku, pa zbog njih neću da ga gasim. Treba skupiti oko sebe takav jedan prijatan krug i osećaćeš se mnogo lepše u tom virtuelnom svetu. :-)
Puno mojih prijatelja se odselilo u neki drugi grad, neki poslom, neki zbog ljubavi, iz drugih razloga. Fb je zaista bio način komunikacije s njima. Ali, nekako, ipak shvatiš da je tu više malo od komunikacije, ima puno kontrole, manipulacije, svi su nešto happy i shiny...Uradio me taj sajt, sad odvikavanje na suvo :) I ja kad nešto počnem, repeat dok ne svisnem.
Свиђа ми се на твом блогу то што користиш различите форме да би се изразила. А ово је само још једна потврда тог мог размишљања! Увек је занимљиво читати нешто што личи на чет или дописивање јер изгледа као да ти неко део своје интиме ставља на тацну. Занимљиво!
Ajde cheer up malo! Teško je, znam po vrlo svežem iskustvu kako peče ringla u koju dugo imaš poverenja. Al život ide dalje, planeta se vrti. Ponekd koračamo naperd, ponekad je dovoljno da samo stojimo u mestu, a planeta nas vodi dalje. Ne treba samo da koračamo nazad i da stojimo zamrznuti u vremenu/paklu dok svet ide dalje. Neke stvari i ljudi nisu vredni toga!
@Stefane, zahvaljujem, nadam se da ne davim sa menjanjem formi, volim da eksperimentišem :B. Kontala sam za takve forme da imam više blogova ali, ipak je to previše posla. Hvala, biće recepata još ;) @Paradoksijo, apsolutno se slažem s tobom, uglavnom :) Ovde sam predočila jedan deo, malo za razmišljanje, kako to izgleda kad izađeš napolje iz tog nekog virtualnog života gde su svi happy i shiny. Ljudi stavljaju sve više maske, real thing se polako gubi. A ringlica, eh ringlica, pa i ja sam ringlica ;)
5 comments:
E, dobra je stvar ova "Shiny happy people"! ;-) Deset puta sam je dosad odslušao.
I mene fejsbuk iritira, jer viđam nečija lica koja me podsećaju na sve gluposti što sam napravio pred kraj četvrte godine. :-P Ali, ima i onih ljudi koji me shvataju u neku ruku, pa zbog njih neću da ga gasim. Treba skupiti oko sebe takav jedan prijatan krug i osećaćeš se mnogo lepše u tom virtuelnom svetu. :-)
Puno mojih prijatelja se odselilo u neki drugi grad, neki poslom, neki zbog ljubavi, iz drugih razloga. Fb je zaista bio način komunikacije s njima. Ali, nekako, ipak shvatiš da je tu više malo od komunikacije, ima puno kontrole, manipulacije, svi su nešto happy i shiny...Uradio me taj sajt, sad odvikavanje na suvo :) I ja kad nešto počnem, repeat dok ne svisnem.
Свиђа ми се на твом блогу то што користиш различите форме да би се изразила. А ово је само још једна потврда тог мог размишљања! Увек је занимљиво читати нешто што личи на чет или дописивање јер изгледа као да ти неко део своје интиме ставља на тацну. Занимљиво!
Ajde cheer up malo! Teško je, znam po vrlo svežem iskustvu kako peče ringla u koju dugo imaš poverenja. Al život ide dalje, planeta se vrti. Ponekd koračamo naperd, ponekad je dovoljno da samo stojimo u mestu, a planeta nas vodi dalje. Ne treba samo da koračamo nazad i da stojimo zamrznuti u vremenu/paklu dok svet ide dalje. Neke stvari i ljudi nisu vredni toga!
@Stefane, zahvaljujem, nadam se da ne davim sa menjanjem formi, volim da eksperimentišem :B. Kontala sam za takve forme da imam više blogova ali, ipak je to previše posla. Hvala, biće recepata još ;)
@Paradoksijo, apsolutno se slažem s tobom, uglavnom :) Ovde sam predočila jedan deo, malo za razmišljanje, kako to izgleda kad izađeš napolje iz tog nekog virtualnog života gde su svi happy i shiny. Ljudi stavljaju sve više maske, real thing se polako gubi. A ringlica, eh ringlica, pa i ja sam ringlica ;)
Постави коментар