Pornićari, debilizam i Edvard Makazić

Ispričaću vam nešto apsolutno netipično za mene. Pre par godina beše mojoj drugarici rođendan i ja odlučim da se ekstra doteram i skockam. No, to ne bi bilo nimalo neobično, već beše neobično što sam, eto, htela da probam nešto novo i uludila se da stavim veštačke nokte. Ali prvo da ih kupim. Otišla sam zajedno sa drugaricom u neku drogeriju da izaberemo parčad plastike. Bilo ih je svakakvih tamo. Devičanskih, onih za svadbu, lepih belih sa naslikanim mustrama, srebrnkastih, crnih odvratnih, emo, gothik sa paukovim mrežama, rozih, kurvanjskih, crvenih. I ja odlučim da uzmem neke od 2 cm frenč, sa nekim mustrama. Nije da nisu podobni za češanje nepristupačnih delova leđa, ipak odvažih se. Platih neku sumicu za njih.

Došla kući, moja drugarica će da mi stavi. Ja sam invalid što se tiče toga. Nokti, frizure, ma degenerik. I uzela ona meni da stavlja ta čudesa. Palac, sjajno zalepljen. Divno izgleda. Može da paše uz svaku scenografiju. Uradila ona meni i preostalih devet, ja oduševljena. Niko lepše nokte, nikad lepši nokti, savršenstvo izgleda. Šuting noktiju, ruku, east coast, west coast. Loženje i paljevina. Dabl dabl.

Ljudi moji. Strašno. Gledam šta ću da obučem i kako da prezentiram te nokte, koji ću prsten. Itd. A, znam, uzeću ovaj deo i mini suknju. Majica je imala dugmiće, a minić je zahtevao hulahop čarape. I sad vi možete da zamislite. Sa grabuljama, zaista sam se ponašala kao degenerik. Uzela da oblačim najlon čarape, naravno ode jedna žica. Krećem da se spremam, grabim onu odeću kao Edvard Makazić. Došlo mi da plačem. Da stavim make up, nema šanse. Srećom, moja drugarica je bila tu i pomogla mi da se očešljam i obučem. Strahota. Mislila sam, ako mi sad pukne veštački nokat, puknuće mi moj ispod njega, odlomiće se skroz. Odvratan osećaj.

Došla na žurku. Svi gledaju u nokte. A ja ko debil držim onu čašu šampanjca, bitno da lepo izgleda. Smeškam se kiselo kroz zube. A, šta ako? A, šta ako? Jao. Izvini drugarice, moram časkom do toaleta. Proklinjem zvezde, i veštačke nokte i sebe i najlonke i, i.... Popizdela sam. Očajna. Nekako ću, šta sad. I upraksiram se. Izađem konačno, odlučivši da do kraja večeri ne pijem ništa više. Sijala sam s noktićima, seckala sve oko sebe i sebe. Ali bili su za fotografisanje i za pornićarenje.

Došla kući, nakon duge večeri. E, nećeš mami svojoj, sad ću vas skinuti, nema teorije da spavam obučena u nokte, i neprijatni su i bole me i bojim se da će da se izrvnu. Fuj! Smeće! Odvrnula sam toplu vodu da probam malko da ih odmočim ne bi li se onaj lepak smekšao da skinem đubrad. Neće. Nije hteo ni za deset minuta da popusti. Već sam počela da cvilim i na kraju sam ih lepo sama čupala i strugala. Užas, nikad više. Duboko u sebi osećala sam se ko kreten. Kretenski kreten i invalid.