Word

Nikad me nećeš razumeti,

a ja ću večno da patim,

dok se iznova pomeram s mesta,

osuđena na stalno iste greške,

dok ne poludim.

Koliko puta sam te pratila,

od početka do kraja,

klizala sa jedne na drugu ispisanu stranicu,

i opet nije dovoljno,

i opet očekuješ od mene da dešifrujem tvoje misli.

Ponekad mislim da me ubijaš,

polagano i mučki,

a onda se pitam,

možda nisam dovoljno dobra za tebe,

možda ne razumem sve te tajne poruke koje mi šalješ,

i sadržaj tih stranica koje uvek iznova i iznova osvežavam,

pitam se da li su vredne toga,

da li one zaslužuju tu patnju?

Ja samo želim da zaspim,

i da te nekad uhvatim i shvatim,

i priđem ti raširenih ruku i otvorenog uma,

u bespuću tajni koje kriješ od mene,

i poželim da mi kažeš samo jednu reč,

i ta reč neka bude dovoljna. Reč.