2.11.10

Prozna igra: Predvorje želja












(Ovo je nastavak treće od tri započete priče na Valentininom blogu koje je ona ponudila u okviru ciklusa "Prozna igra"...
  • Makarov: Ovde, u knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš - kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.
  • Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.
  • Makarov: Ova knjiga je takva - da o njoj treba i govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.
  • Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu?
(...)
  • Makarov: Ta, svašta, s tobom! Zašto bih prao ruke?
  • Petersen: Zar ne vidiš da je ta knjiga stajala godinama neupotrebljena i prašnjava u potkrovlju?
  • Makarov: Zaista ne vidim razlog za takvu jednu opasku. Mislim da je ova knjiga čistija nego što će ijedna ljudska duša ikada biti.
  • Petersen: Svašta zboriš! Tu knjigu je pisala jedna ljudska ruka. I ta ruka je uprljana čistotom svih zala ovog sveta.
  • Makarov: Ovakav odgovor može da ponudi samo vrhunski neznalica i nepoznavalac ljudske duše.
  • Petersen: Ah, baš sam se uvredio! Ti ne znaš šta su bespuća i tišine i kakve sve muke nosi ovaj svet u kojem živimo.
  • Makarov: Ne znam šta hoćeš da kažeš. Mi smo ovde da uživamo i da ostvarimo svoje želje.
  • Petersen: Ipak zavisi kuda nas vode naše misli i kakve sve puteve moramo da pređemo.
  • Makarov: Nisam siguran da sam te razumeo. Kakve veze imaju sve te stvari o kojima zboriš s uživanjem?
  • Petersen: Iskren da budem, nisam ni mislio da ćeš me razumeti. Zato je ta knjiga napisana za takve kao što si ti.
  • Makarov: A kakav sam to ja? Molim lepo da mi odgovoriš na pitanje.
  • Petersen: Ti si neko ko bi platio zlatom tu knjigu, iako ona ne vredi ni pišljiva boba.
  • Makarov: Opet sam ostao uskraćen za tvoj odgovor na moje pitanje.
  • Petersen: Možda bi trebalo da sam potražiš odgovor na to pitanje.
  • Makarov: Kako to misliš? Radoznao sam.
  • Petersen: Jednom kad nađeš odgovor, nećeš ni znati da si ga našao. Shvatićeš da su sitnice katkad bitnije od svih tih stvari koje se tiču ovog materijalnog sveta.
  • Makarov: Ti kao da si se napio mudračeve krvi. Mnogo si se uzneo.
  • Petersen: Može biti. U ovom svetu je bitno posedovati, a sloboda je nešto što ne možeš da kupiš. Iako dozvoliš sebi da se olako prodaš, dozvolićeš i drugima da te gaze.
  • Makarov: Ne razumem te. Odlutao si.
  • Petersen: Odlutao sam. Jer sam čovek koji traži. Traži odgovore na svoja pitanja. Traži odgovore, koje nijedna knjiga ne može da mu pruži.
  • Makarov: Ali ovde piše...
  • Petersen: Pssst, zar ne čuješ?
  • Makarov: Šta?
  • Petersen: Kako peva moja duša.
  • Makarov: Zaista mislim da si poludeo.
  • Petersen: Ona i dalje peva i ti je ne čuješ.
  • Makarov: Skrenuo si s uma.
  • Petersen: Vidiš, u tome je razlika. Ti nikada nećeš čuti moju dušu kako peva, a ja nikada neću moći da skupim dovoljno zlata da kupim nešto što već imam.
  • Makarov: Zaista, a šta to imaš?
  • Petersen: Imam sve što nema cenu. I pevam. A, ti, ti nemaš jedino sluha, a imaš sve ostalo.
  • Makarov: Sluha? O čemu govoriš?
  • Petersen: Sluha da čuješ dušu kako peva. I nikada nećeš moći da komponuješ simfoniju od onih stvari koje se ne daju opipati...

10 comments:

Valentina Đorđević је рекао...

Osećam da bi ovaj dijalog mogao da traje još stotinak strana :) i ja bih čitala.
Molim te, svrati opet do Filoblogije, i meni treba neko da zada temu.

ТоМЦаа је рекао...

Узвишено, готово античко!

Даклем, шта да кажем... Не знам толико пуно о књизи, али знам да некима ни упутство за живот не би помогло. Морам да приметим, онако стручно (:D), да су ликови постали карактери у мојој глави за врло кратко време, колико се развијао овај дијалог. Макаров је лако разоткривен, али се Петерсен добро држи и чини ми се да све време колико овај дијалог траје, он на интелигентан начин разоткрива једноставност Макаровљевог погледа на живот - живим да бих уживао и испуњавао своје жеље. А његове жеље се своде, опет, на уживање, и тако редом. Лисац је Петерсен, али у самоодбрани.

Свиђа ми се како размишљаш, мислим да сам те препознао у драми ;)

Retka Zverka је рекао...

Vrlo zanimljiv preokret u dijalogu. Perfidan, štaviše. Sviđa mi se.

Стефан Јањић је рекао...

Слажем се са Томцом, има неки антички дух. Помало ме подсећа и на "Чекајући Годоа".

jungle queen је рекао...

@Vale, hvala, divna igra zaista. Nisam nikad pre igrala :)
@Tmc, hehe, sve si pogodio skoro...htela sam da bude uzvišeno, smetalo mi je sve vreme što ga nije oslovljavao sa "vi" :D
@Zvernje, hvala :)
@Stefane, namerno, zbog ugođaja ;)

amarilis.online је рекао...

Queen, dear, kavak je to dijalog, kakvi likovi, super!

Milja Lukic. Tu i tamo је рекао...

Super!

jungle queen је рекао...

@Mamarilis, hvala, hehe malo su uvrnuti likovi :)
@Miljo, hvala!

Milena Ilić је рекао...

Sviđa mi se dijalog, Jungle :))

jungle queen је рекао...

Hvala Milena! :)

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger