24.11.10

Ma, da si poslednji na svetu, ne bih s tobom...

Verujem da smo svi jednom izgovorili ovu rečenicu. Možda ne naglas, ali u sebi sigurno. Koliko god nekoga možemo da ne podnosimo, kad gori - gori. Mi, ljudi, imamo tu sreću da biramo s kim ćemo poći ili osnovati gnezdo svoje, a nekom uskraćujemo to pravo. Naravno, sad se vi pitate ko kome uskraćuje to pravo? Mi, ljudi, uskraćujemo životinjama pravo na odabir partnera!

Priča počinje ovako:

U jednom zoološkom vrtu na Tajvanu, u svojoj luksuznoj gajbi od nekoliko kvadratnih metara živela je ona - tigrica, kraljica brzih pruga, odgajana na betonu ljudske civilizacije. Sa njom je životni prostor delio jedan lav u punoj snazi, alfa mužjak - nesuđeni zavodnik svoje vrste. Ona je bila u životnoj dobi spremna za parenje. On takođe. Dugo godina živeli su kao prijatelji, sve do jednog momenta kad je đavo odneo šalu i svako morao da se pobrine za svoju budućnost: "Ili s njim/njom ili kraj vrste." Tako to obično biva. Pošto na vidiku nije bilo tigra koji bi njoj, ženki na vrhuncu plodnosti, podario svoje seme, bivala je osuđena na lava, njenog prijatelja, koji je, verovatno, sanjao kako nekoj lavici češka leđa pod krošnjom eukaliptusa. Sudbina je htela da se zabavi njihovim telima, a instinkti su učinili svoje. Da li je to bila drugarska ljubav, gde je svako gledao da ispuni svoju "svrhu" ili je to bila ljubav koja se izrodila iz nužde i nesebično predala čeljustima betonske civilizacije, ne može se sa sigurnošću reći.

Na svet su došla tri mladunčeta, od kojih je jedno odmah uginulo, sa karakteristikama lava i tigra. Ljudi ih nazvaše - ligar. Divno! Dobili smo novu životinjsku vrstu, tigrica i lav u ljubavi, svet je lep, priroda je tako nepredvidiva. A, sad- začepite gubice! Ološu ljudski! Divno bi bilo da je tigrica mogla da izabere s kim hoće da se pari, a i njen nesuđeni ljubavnik lav. Divno bi bilo i kad te jadne životinjke ne bi bile bogalji, već normalne jedinke sposobne za parenje. Ne, ligar kao pripadnik muškog pola je sterilan i sigurno neće dočekati da ima sinove a kamoli unuke. Ligrice opet može da opajdari neki lav ili tigar, što može da se desi ako budu, kao i njihova majka, osuđene na poslednjeg.

Tekst je namerno napisan u prošlom vremenu, iako i dan danas ova čudna familija deli isti životni prostor o čijem životu odlučuje čovek.

Ovakve i slične ljubavi dešavaju se u zatočeništvu. Tad svako sebi uzme onog kojeg mora. Sapatnika, mučenika, jadnog stvora, biće osuđeno na istu sudbinu. Na rešetke, na šarene snove o pustinjskom suncu, mesecu u obliku činije iz koje se žedni napajaju i travama koje miluju životinjsko krzno, dok u zaletu hitaju da obezbede hranu svojim sinovima i kćerima.

I da se vratimo na naslov ovog posta...Ili je poenta ipak shvaćena?

Pročitajte i sjajan Zverkin tekst o propasti ljudskog društva.

(Informacija o tigrici i lavu sa www. spiegel.de)

24 comments:

ТоМЦаа је рекао...

А ја видео негде да су лигрови чудовишта, у смислу величине и снаге... Али схватам поенту.

Lilly... је рекао...

Jadne te zatočene životinje, ja bih ih sve pustila tamo gdje im je i mjesto... :(

Retka Zverka је рекао...

Prvo Jungle, ti da se zahvalim na komplimentu i upućivanju na tekst koji sam napisala.

Tuga je pregolema za životinje koje služe da bi ih voajeri i njihovi voajerčići posmatrali i divili bi im se. Ja bih samo to okrenula naopako, pa da životinje malo šetaju i gledaju ljude po kavezima. Ne verujem da bi se ljudima to svidelo.

E, sada malo o poenti. Situaciono parenje je, najgora solucija, ali nagon vlada. Tako se i ljudi sve češće pare, situaciono i daj-šta-daš. Jer, i ovaj svet, čini mi se, postaje kazamat. Da li ja mogu da tvrdim da se ne bih jebala sa bilo kim, kada ne bih imala nikakvog drugog izbora? Naravno, da ne bih - mogla da tvrdim.

Gospodar Nevremena је рекао...

Ja to nikad nisam izgovorio! Kad se mora, mora se...
Vepar mog dede je oplodio sve krmače u selu (za kintu), baš kao i krmačine ženske potomke, sve svinje u selu su iste, liče na tog vepra jer imaju njegovu krv. Možda je to incest, ali koga boli uvo za to? Zdrave gude, lepo meso, lepi čvarci...
Zamisli da nas neko primorava na tako nešto?
Mi smo na vrhu hijerarhije, pa nismo ničiji robovi. Za sada...a možda i jesmo robovi. I možda je glup i banalan primer. I baš me briga, na kraju krajeva...:)

Стефан Јањић је рекао...

Наставиш ли са овим научно-популарним постовима, мораћу да покренем акцију финансирања твоје књиге :) Копирам ове твоје постове у сопствену архиву :)

Што се тиче саме теме, мислим да увек постоје особе које иритирају својом појавом. Чак и оне које нас иритирају а ни сами не знамо зашто. Међутим, све је ОК док не приметимо да је неко почео да нас иритира! Од тог момента "просветљења", почиње да нас нервира СВЕ, али СВЕ код те особе. Само чекамо било какав њен гест на који ћемо преврнути очима или нешто што ће нам покренути дијафрагму.

Džunglica је рекао...

@Tomcaa, pa jesu kao, samo su sterilni. Ma tuga.
@Lilly, takođe, sve napolje, greota je :(
@Zverinje, nema na čemu :) mislim da niko to ne može sa sigurnošću reći, da li bi ili ne bi, ipak kad je opstanak vrste u pitanju...
@Gospodaru, ko zna i on jadan šta je morao ;) Bio je prisiljen :)
@Stefane, ne znam šta da kažem na ovo. Jako mi je drago! Možda nekad u budućnosti sastavim neke tekstove. Ali, znaš kako je...
Postoje osobe koje nas prvo najstrašnije iritiraju a onda nam se iznenada svide, a sad šta je u pitanju...ko ga zna :)

ТоМЦаа је рекао...

Нисам знао тај детаљ. Изгледају моћно. Треба пустити једно десетак комада да мало похарају светом, међу ове политичаре, банкаре и тако тај народ...

Džunglica је рекао...

Treba pustiti ligre da pojebu vlasnike zooloških vrtova, sve do jednog i našeg Vuka. Kako neko ko voli životinje može da ih drži na betonu? Ne ide mi u glavu.

ТоМЦаа је рекао...

Појма немам. Све то треба у кавезе стрпати, и дати животињама да раде с њима шта мисле да треба.

Džunglica је рекао...

Kako je onaj pametan delfin usmrtio svoju "gazdaricu" i onaj tigar svoga "gazdu"? Životinje dobro znaju šta žele, kad bi se pustile, dobro bi znale koga bi rastrgale.

ТоМЦаа је рекао...

Наравно. Је л', ајд' ово "рак/стрелац", али шта му дође овај јеж? Тек сада извалих то, пошто ми је у линији поља за коментар... :))

Džunglica је рекао...

Znači da moš' da se nabodeš ako pokušaš da ga pogladiš ili pokušaš da ga povrediš :)

ТоМЦаа је рекао...

А, тако. Теби човек, дакле, не може да приступи... Паметан потез ¦D

Džunglica је рекао...

Može, može, ima kod ;)

Da, i da se vratimo na topik, postoji pored ligra takođe u tigon (tigar lavicu) Isto taka neka mešavina tužna...

Milja Lukić је рекао...

Jungle, tigrova nema u Africi ("... tigrica, lepotica afričkih savana..."), samo u Aziji.
Inače, odlična ti je priča, shvatila sam je kao basnu, sa sve naravoučenijem.
Oko mene je toliko devojaka koje ne samo što nisu udate i nemaju momka već nikog i ne upoznaju. Rade sa ženama, izlaze sa ženama... Posle 35. pristaju na sve, pa tigrica često bude i s magarcem. Tuga!

Džunglica је рекао...

Da, hvala Miljo, potpuno sam smetnula s uma.

Letnja Oluja је рекао...

Ово је први пут да чујем за ово. Како ли сам остала неупућена, не знам ни сама. Тужно.
Што се тиче људи, ако ми падне на памет 'да си последњи на свету не бих с тобом', тога бих се држала сигурно. Колико само пута сам одстранила особу из свог живота па је та иста била једина која је могла да ми помогне у нечему. Мој понос би превладао и спремна сам да доживим неуспех, али да не затражим помоћ.
Леп текст, поучан ;)

Džunglica је рекао...

@Letnja Olujo, hvala i dobro došla! Što se tiče ovog poslednjeg...da je poslednji muškarac na svetu, verovatno ne bismo bile ambivalentne. Zapravo, sigurna sam u to :) Ipak mislim da bi proradili nagoni za očuvanje vrste...

amarilis.online је рекао...

Priča je sjajna i ima više nivoa, ali ja želim da kažem samo da sam ogorčeni protivnik svake vrste oduzimanja slobode, odnosi se i na životinje. Tužno, šta sve ljudi nisu smislili. Ima jedna sjajna SF priča (ne mogu da se setim tenutno, ko je napisao), radi se o nekom tipu, kosmonautu, koga je ulovila neka mnogo naprednija rasa i strpala u neki međuplaneterani zoo-vrt, mislili su da je životinja. Kako su prepoznali da spada u "bića sa inteligencijom". Tako što je naš baja napravio kavez za neko buboliko stvorenje, da bi ga zabavljalo!

Džunglica је рекао...

Mamarilis, hvala. Ti si mnogo fan tog SF-a :) Shvatam poentu priče, sjajno.

Анониман је рекао...

nuzda,nagon,zivotni uslovi nepisani zakon menjaju. Isti slucaj sa ljudima. Koliko prostora za intelektualni,emotivni,drustveni bilo koji razvoj imamo toliko i dajemo. Tako se ponasamo,tako zivimo. Zasluzujemo li bolje,vise..zavisi od mnogo toga. Negde sam cuo ,,ko uci znace,ko jede srace" ...

Анониман је рекао...

"... bivala je osuđena na lava, njenog prijatelja, koji je, verovatno, sanjao kako nekoj lavici češka leđa pod krošnjom eukaliptusa. "

Eukaliptus je sve do 19 veka bilo moguće naći samo u njegovoj originalnoj postojbini Australiji, sa dodatkom par ostrva u Jugo-istočnoj Aziji. A u toj regiji nikada nije bilo lavova.

Malo ti je ovo zvučalo kontradiktorno, obzirom da se eukaliptusi nisu nalazili u originalnom prirodnom staništu lavova, do pre 200 godina. A danas inače narušavaju autohtone ekosisteme na terenima gde ih čovek masovno "uvozi".


Inače tekst ti je dobar, slažem se sa njim.

Džunglica је рекао...

@smallwhitecloud,
hehe, ovaj tekst ima dakle 3 greške. Sledeći put ću pažljivije sa Afrikom, lavovima, tigrovima i Eukaliptusom :D Hvala, u svakom slučaju za opasku i za komentar o tekstu.

Анониман је рекао...

Ma super ti je tekst.
Ipak sam cepidlačio, previše.
Pozdrav.

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger