6.1.11

Tišina











- Dobro jutro, gospođice!
- Dobro jutro, doktore!
- Kako ste spavali?
- Dobro, ne žalim se.
- Kako se osećate danas?
- Dosta dobro, zaista. Muči me nešto. Recite mi da li sam luda ako ne mogu da podnesem tišinu?
- Hm, tišina. Dobro pitanje. Mnogi ljudi ne umeju da podnesu tišinu. Ne, vi niste ludi. Vi ste jednostavno takvi. Je l' postoji neki specijalan razlog da me to pitate?
- Pa, da i ne. Opisaću vam jedan dan i moju borbu protiv tišine.
- Samo, izvolite.
- Evo, na primer, kad ustanem ujutro, odmah moram da uključim muziku, zatim odem da spremim doručak u kuhinji, uključim radio, stalno nosim ajpod kad putujem. Vidite, ja zapravo mislim, da ne mogu da podnesem tišinu.
- Zašto razmišljate tako kao da ne možete da podnesete nešto? Možete, na primer, da to postavite na jedan sasvim drugačiji način, sviđa vam se muzika, daje vam energiju.
- Dobro, to stoji, u neku ruku da, a opet ne. Ne znam kako da to objasnim. Smatram da u tišini ima nešto negativno. Crno i tužno. Opasno i neistraženo. Ili, možda se jednostavno plašim da u tišini mogu da čujem svoje misli.
- Opet ste se prebacili na negativno mišljenje. Tišina je divna, u tišini možete da čujete mnogo lepše stvari, samo razmišljajte pozitivno. Cvrkut ptica, plač malog deteta, sve to ima svoju lepotu. Mislim da je vaš problem što ne možete da se koncentrišete ni na na šta drugo osim na vaše misli. Postoje ljudi koji su zavisni od razmišljanja. I to nije ništa čudno, ali nije toliko produktivno, iako se vama čini da jeste.
- Zanimljiva postavka situacije. Često i imam taj osećaj da ne mogu da pobegnem od svojih misli. Tu su uvek. Imam problem sa isključivanjem iz tog toka. Da li me razumete?
- Naravno da vas razumem. Nije loše misliti i razmišljati, ali, zaboga, loše je negativno razmišljati, a vi upravo imate taj problem, inače ne biste bili ovde.
- Možda sam izgubila taj šalter za prebacivanje na pozitivnost. A možda ga nikada nisam ni imala.
- Moraćete da učite ponovo. Morate da izbacite tu negativnost. Ona vas nagriza iznutra. Zbog nje ne možete da se koncentrišete na važne stvari koje imaju veze sa vašim stvarnim životom, a ne sa unutarnjim stanjem.
- Sve mi je jasno, ali, čupajte me odavde! Ne želim da ostanem sama sa svojim mislima. Plaše me. Plaše me moje misli, doktore!
- Smirite se, gospođice. Znate, misli su vam kao mala deca. Najpre su mala, a onda ih hranite, posvećujete pažnju, i ona rastu. Da li ste shvatili mataforu?
- Jesam. Trebala bih da prestanem da toliko hranim tu svoju "decu"?
- Upravo tako. Nemojte da im dajete da "jedu" i da im posvećujete previše pažnje.
- Jasno. Ali ja moram da im posvetim pažnju ako želim da izađem iz problema.
- Da, razumem šta hoćete da kažete. Vaš problem je upravo suprotan. Vi se ne koncentrišete na problem, vi se koncentrišete na misli. Vi uporno i uporno "hranite" tu vašu "decu". A onda ona narastu do neslućenih razmera i vi više ne možete da kontrolišete njihov rast. A onda imate problem sa veličinom i negativnošću vaših misli a ne sa problemom u stvarnom životu. Vidite, gospođice, zbog toga ste zavisni od razmišljanja. Jer vi uporno "hranite" tu vašu "decu".
- Shvatam. Konačno. Samo da smislim način kako da im dajem "hrane" upravo onoliko koliko im je potrebno. Ne previše.
- Morate da im dozirate "hranu". Pokušajte da im ne posvećujete toliku pažnju, pokušajte da ih i ne zapostavite. Nađite sredinu. Probajte da se bavite nekom fizičkom aktivnošću, sportom, plesom, šetajte, sređujte kuću, vama treba kretanje i druženje. Ali, stavite prioritet na kretanje, ne na druženje. Druženje takođe može da izazove zavisnost. Vi ne zavisite od drugih. Kretanje je već samo vaš čin, time činite nešto dobro za telo i za dušu.
- Doktore, hvala vam. Ja ne umem da shvatim neke stvari, ako nisu metaforički objašnjene.
- Gospođice, svaki čovek ima svoj način shvatanja i racionalizacije. Vi razmišljate ali neproduktivno, jer iz razmišljanja dobijate samo razmišljanje. Zato vam je potrebna metafora. Da imate jasne linije i znate kako dalje da postupate. A tišina? Šta ćemo s njom?
- Tišinu ćemo da iskoristimo da čujemo misli. Ali ništa više od toga. I možda fizički da odmorimo uši.
- Tišinu iskoristite za relaksaciju, tako što ćete da odmorite vaše misli. I setite se kako je govorio Buda: "Našim mislima kreiramo svet." Kakav želite da vaš bude?

23 comments:

Анониман је рекао...

Još jedan fantastičan post!!!
Moj svijet je moja obitelj, moj pas i nekoliko "pravih prijatelja" i to je to.
Pusa i hvala na još jednom fantastičnom postu!

Valentina је рекао...

Ma gde spoji tišinu i pozitivno razmišljanje? Sva si paradoksalna :)
Srećna ti Nova :D

Retka Zverka је рекао...

Da je ovo razgovor sa šamanom, možda bih se i složila u nekim njegovim delovima. ;)

Letnja Oluja је рекао...

Вау. Текст је сјајан. Тера ме на размишљање, чак се и поистовећујем са госпођицом. Још само да почнем да примењујем ову теорију ;)
''Vi se ne koncentrišete na problem, vi se koncentrišete na misli.''
Ух. Управо тако. Хм.

Lilly... је рекао...

Odlično, nastojat ću poput poslušnog pacijenta primjenjivat ove savjete liječnika! :))))

amarilis.online је рекао...

Sve je u vaspitanju, bilo da su deca ili misli u pitanju, kako seješ tako ćeš i da žanješ :-).
Ma sigurna sam da je tvoj svet kraljevski, zar ne.

Džunglica је рекао...

@Zondra, hvala! Uživaj i dalje u svom svetu s puno ljubavi, to je dovoljno, zar ne? :) Pozdrav U Rijeku.

@Valentina, verovala ili ne, postoje ljudi koji umeju da se "napune" i relaksiraju u tišini. A to, da, paradoksalna sam obično, ali život je često pun paradoksa, samo mi je pardoksalno da mi to ne želimo da kapiramo :)Srećna i tebi! :*

@Zverinje, šaman ili psihijatar, ako izvučeš neku mudrost od toga, svejedno je :)

@Lujo, hvala ti. Veoma je bitno naći odskočnu dasku i početni pogon za realizovanje te teorije u praksu ;)

@Lilly, samo napred. Držim ti fige, je l', ili kako se kod nas kaže, palčeve ;)

@Mamarilis, u pravu si, moramo da vaspitavamo našu "decu" da ne izdžikljaju u korov kako bi pronašli pravi put ;)

Valentina је рекао...

Znam, ta sam, tišina me inspiriše, al' "pozitivno razmišljanje" je jedan krajnje sumnjiv koncept na koji ne padam, baš kao ni ti. :)

Tea de Merso је рекао...

Odličan post! Sa blagim humorom, ali u pravom svetlu prikazan psihološki problem "razmišljanja" :)

Džunglica је рекао...

@Valentina, ne znam, mene tišina inspiriše da je prekidam, a pozitivno razmišljanje je prekidač, koji nekad radi nekad ne :)

@Tea, hvala! Ja ne primetih humor ovde ;)

sretno dijete је рекао...

"...you are, after all what you think. Your emotions are the slaves to your thoughts , and you are the slave to your emotions..."
Elizabeth Gilbert

Kod mene kisa ne prestaje...

Slaven H је рекао...

"and in my last hour I'm a slave to the power of death."
- Iron Maiden

Pozitivno razmišljanje je ok - donekle. Ali imam problem s ljudima koji se drže pozitivnog razmišljanja k'o pijan plota. Kažem nešto crno, a oni odmah "pazi što šalješ u svemir". Sve to sa zaleđenim osmjehom i u stalnom bijegu od neuroze koja vreba ispod površine vode.

Queen, you write like a motherfucker. :)

Valentina је рекао...

Jeste li gledali ovaj video? :)

Džunglica је рекао...

@dijete sretno, lep citat, slažem se. Nadam se da je kiša kod tebe prestala, ovde se iza oblaka promalja sunce ;)

@Slaven H, svi smo robovi onog neminovnog, jebiga :)Da, takođe, kad mi neko kaže: Razmišljaj pozitivno! kao da je to lako. Ono što treba da se uči je ne prepuštati se negativnostima.

@Vale, po ovom klipu pozitivno razmišljanje je iluzija. Nigde se ne pominje da i negativno razmišljanje može da bude itekakva iluzija. Postoje osobe koje ne vide ništa lepo i svetlo, a to je takođe iluzija, jer je evidentno da postoji i lepo i svetlo. Dakle, cilj je imati perspektivu i ne prepuštati se jednom i ne insistirati samo na tom načinu razmišljanja.

Valentina је рекао...

Naravno, besmislemom optimizmu i besmislenom pesimizmu zajedničko je to što su besmisleni. Osim toga, ovaj klip ima i izvesnu političku pozadinu, ali zar nije super kao ilustracija? :)

Džunglica је рекао...

@Valentina Đorđević
Da, uživala sam gledajući njegovo crtanje :)

Gospodar Nevremena је рекао...

"Ja sam doktor, ja bolesne lečim"
Kao da sam ja bio na mestu doktora. Sjajno Džangl! Zaista!

Džunglica је рекао...

@Gospodar Nevremena
A nisam znala da si doktor ;) Hvala, zaista!

ТоМЦаа је рекао...

Прећутаћу, нећу да ти кварим тишину :)

Milja Lukić је рекао...

Što ti dobra ova pozadina! Sagledala sam je u tišini.

Džunglica је рекао...

@Tomcee i Miljo, nemojte da kvarite onda tišinu :) Miljo,i ja sam zaljubljena u ovu pozadinu :)

SMiliCa је рекао...

Свиђа ми се овај пост зато што си поставила себе кроз два лика - доктора и пацијента. Сагледала си аспекат проблема, а исто тако и потенцијална решења. Наравно да нашим мислима креирамо свет око себе - то је по мени једна од најпаметнијих изговорених реченица. Да ли ћу ја икада бити у ситуацији да кажем како неки твој текст није сјајан? Мислим да не. Свака част.

Džunglica је рекао...

@Smilice, hvala! Nisam ja postavila samo sebe, već tebe i nju i njega, vas, nas, njih itd... :)Citat je fantastičan i zaista istinit.

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger