Komšija, dođite na kaficu da razjasnimo neke stvari!

U mom komšiluku postoji jedan mačor Timi. Zapravo to je jedan utovljeni, stari mačorčina, halapljivo, proždrljivo stvorenje. Taj bi smazao i mrtvog četnika, samo kad bi imao prilike. No, kako stvari stoje, ta njegova XXL kilaža mu ne dozvoljava, da se prežderava do besvesti, pa mora da se pazi. Kako je zaista teško, kontrolisati mačku, koja pored stana ima pekaru, za kontrolu životinje zaduženi su njeni vlasnici.

Tako su jednom razdelili ceduljice po komšiluku, sa slikom Timija, kako sedi na nekoj fotelji "Luj kolekcija za mačke" i preliva se od debljine, sa molbom da ne hranimo mačora, jer ovaj ne ume da se kontroliše "ljudski", te da pati od probavnih smetnji i problema sa motorikom.

Kako to obično biva, našao se tu jedan fini, uglađeni, stariji čikonjer, koji se razume u životinje i dobro napuderisao guzice vlasnicima mačkera, napisavši im pismo, u kojem se veoma uzvišeno i književno izražava:

Poštovana gospođo Miler,

sve, zaista sve, što se Vašeg mačka tiče je mnogo više negoli jedna tužna priča. Pismo sa slikom Vašeg mačka Timija je ništa drugo do jedna obična farsa. Očito je, da Vam se javila Vaša savest. Mi, ne samo mi, i druge komšije su jednoglasnog mišljenja, da Vi ne brinete o ovoj jadnoj životinji.

Za nauk: Fino vaspitana i zbrinuta mačka reaguje na ljudsku blizinu, sasvim prirodno, tako što beži. Vaš mačor prilazi svakom čoveku, ne bi li od nekoga dobio nešto za jelo, takođe, jedan znak, da Vaš mačak gladan luta svaki božiji dan do kasno u noć.

Dokaz: Primetili smo, kako je Vaš mačak halapljivo progutao komad hleba s kobasicom, koji mu je neko bacio. Vi pišete zatim, da Vaša životinja ima zdravstvene probleme. Čudna li čuda, imajući u vidu kako se starate o njoj. Ako Vam je već stalo do zdravlja ove životinje, bilo bi više nego pravično odvesti je veterinaru, barem jedanput godišnje. Polazimo od toga, da čak ni to niste uradili.

Naposletku, mi brinemo za ovu lepu životinju, koja je jedno jadno stvorenje, imajući u vidu uslove u kojima živi.

Komšija koji i sam drži mačku

Nije prošlo dugo, javiše se vlasnici jadnog mačka, s pismom finog gospodina, pridenutog sa stražnje strane njihovog. Pismo se odnosilo na sve u komšiluku, naravno. Pošto je dugačko i zauzima ceo A4 format, skratiću vam i izvući neke pikantne detalje iz njega:

Drage komšije,

juče, (utorak 09.06.2009), poštom nam je dostavljeno ovo anonimno pismo.

Ovim putem želimo da razjasnimo neke stvari:

Timi je lutalica, koji je jednom prilikom pobegao nekim carinicima. Nakon njegove bezuspešne potrage za domom, odlučili smo da ga uzmemo iz azila za životinje. Kako smo se preselili u veći stan sa dvorištem, tako su Timi, kao i naša druga mačka Momo, konačno smeli napolje. Obe mačke su naravno pre toga vakcinisane protiv besnila i krpelja.

Svaka mačka, je kao i čovek, individua za sebe i ima svoj sopstveni karakter. Timi je slobodnjak, koji bi za hranom verovatno skočio u vatru. Momo, za razliku od Timija, više voli da bude u stanu, samo ponekad izlazi napolje i naprosto je stidljiv. To što se mačka ne plaši ljudi, pokazuje samo, da je ova životinja imala samo pozitivna iskustva s njima.

Zapostavljena i zlostavljana mačka je, naprotiv, veoma plašljiva i nema poverenja u ljude. I to, što Timi noću izlazi napolje je sasvim normalno. Mačke su životinje koje su noću aktivne. Momo i Timi imaju na vratima klapnu i smeju da izlaze kad god im se prohte. U slučaju kada se ne bi brinuli o svojim životinjama, bilo bi nam drago, kad bi našle neki drugi dom. Ali to definitivno nije slučaj.

Pre 2.5 nedelje vodili smo Timija kod veterinara (Gđa. Dr. Biking) i dijagnostifikovan mu je poremećaj varenja. Kako ne bi postalo hronično, veterinar je rekao, da moramo da pazimo na njegovu ishranu. Pošto nemamo uvid u to, šta on još jede, kad je izvan kuće, odlučili smo da razdelimo ceduljice kako ga ne bi dodatno hranili.

Žao nam je što smo naišli na jednu takvu reakciju, i to još anonimno i putem pošte, u ime celokupnog komšiluka. Mi smo ljudi, koji otvoreno komuniciraju sa svakim.

Nadamo se, da smo, na ovaj način, otklonili sve nesuglasice u vezi s ovim problemom. Ako iko još misli, da se naše životinje osećaju zapostavljeno, može drage volje da svrati na kaficu i uveri se u suprotno.

Broj telefona:

Adresa:

T. M. i S. L.

Kad sam pročitala pismo, umalo nisam pala sa stolice. Ulepšalo mi je dane, tako da sam odlučila, da ga zakačim jednim od onih smešnih, bezveznih magnetića za frižider. I svaki put, kad prođem pored njega, pomislim na jadnog mačka i njegove lude gazde i blesavog komšiju koji se tako uzvišeno i dramski izražava.

A naš mačor i dalje krade bogu dane i ko beskućnik luta, do kasno u noć...