Ovaj post nije o tajni koja je čuvana u Misteriozovom dvorcu, već ona koja se nalazi u svima nama, ključ koji je potrebno naći za veliku sreću i zadovoljstvo. I tu tajnu ne može da nam otkrije niko drugi nego mi sami.
I kao što se male životinjice iz šume bore protiv raznih prepreka da otključaju tu odaju, tako se i mi borimo, prolazeći kroz razna dobra i loša životna iskustva, da bi došli do nekih saznanja. Tražimo sebe, jednom rečju. Put ka samospoznaji je veoma mukotrpan, ali ako dovoljno dugo ostanemo na njemu, ukazaće nam se prelepa zelena livada, puna raznobojnog cveća, plavo nebo i sunce koje nas greje. San pretočen u stvarnost, ili nagrada na kraju puta. Sigurnost i zaštita majčinog krila.
Do samospoznaje nije lako doći, jer će mnoge sile pokušati da nam prepreče put. Da li ćemo, i kako preći taj put, zavisi samo od nas samih, od toga koliko smo spremni da verujemo u sebe. I sve te sile koje nas ometaju, moraju da budu tu, kako bismo sebi dokazali, da je jedino ta vera ključ od vrata sreće i samoostvarenja.
10 comments:
Obožavao sam Buflonce!!!!
Skoro sam ih gledao na Youtube-u, neka dobra duša je skinula sa vhs kaseta i upload-ovala, hvala joj.
Sad, što se samospoznaje tiče, ne znam baš za tu livadu i cveće, ali valjda svi težimo nekom unutrašnjem miru.
Уффф... Изгледа припадам некој млађој генерацији, па се не сећам тог цртаног... Заправо, сећам се некаквих бића из шуме, али то су били Евокси или тако нешто... Ипак, лепо размишљање ;)
Kajzeru - i ja sam ih obožavala. Kao i čudesnu šumu, ahaha, sve neka šuma. Što se tiče samospoznaje, ja je zamišljam malo metaforički, ali da, apsolutno si u pravu...unutrašnji mir.
Stefane - hvala, za tebe video :)
Definitivno tačno. Crtića se ne sećam, ali pretpostavljam da su mnogo bolji nego što su ovi danas.
Što se tiče naše spoznaje, odnosno samospoznaje, smatram da je najbitnije vreme. Zapravo iskustvo. Prepreka po prepreka, poneko lepo i uzbudljivo osećanje i to je to. Iskustvo!
Tajna velike moći zvuči jako moćno. Nadam se da ćemo svi mi pronaćimo našu tajnu moć.
Veliki pozdrav
Dušice, hvala na komentaru, dobro došla nazad. I ja se iskreno nadam da ćemo svi pronaći tu slatku i dobro zaključanu tajnu :)
То је Ел Дорадо што си ти описала, бре! Земља коју су многи тражили, али никад је нису нашли, јер су мислили при том само на материјалне вредности. :-)
Hari, dobro došao na moj blog! Hehe, gde se seti El Dorada :))
Хвала! Или, ако ти се више свиђа, Фонтана младости?! :-)
Ма ватрени пехар (нисам читао ни гледао, али ми добро звучи) xD
Не сећам се да сам икада видео Буфлонце, можда нису били намењени мени (у то време сам гледао нешто друго, Витеза Коју или не знам ни ја шта). Могао бих једном да заседнем и одгледам, кад будем имао времена и начина (хвала за клип) :)
А што се тиче самоспознаје - неко своју суштину нађе у дрвету, неко у банци, неко у цркви, неко у породици, неко у клубу за који навија, али сви смо ми уствари само звезде које се рађају, старе и завршавају своје животе на неке предвиђене начине, у зависности од тога колико смо били сјајни. Треба се само борити да у гомили звездица искажемо себе на свој специфични начин и... одаљио сам се од теме. Свеједно, самоспознаја је врло чудна ствар и надам се да ћете сви успети у томе. Ја сам себе одавно препознао (јасно уочљиво) ¦D
Tomcaa, dobro došao na blog! U pravu si za suštinu. Svako sebe spoznaje na drugačiji način. I nađe se u različitim stvarima. Međutim, ja na to gledam na drugačiji način, sa emotivnije strane. Vera i ljubav prema samom sebi su ključ do samospoznaje i unutrašnjeg ispunjenja :)
Постави коментар