Počinje faks. Barem za brucoše. Ali pošto je danas petak, 1. oktobar pada u ponedeljak četvrtog. A da je danas sreda, opet bi 1. oktobar padao u ponedeljak. To je po nekoj studentskoj logici tako. Studenti vole da počinju sve prvog i sve u ponedeljak. Nikome ne pada na pamet da počne faks u sred srede. Nema veze za predavanja, i profesori vole da počinju stvari u ponedeljak. Jednostavno, ponedeljak je dan kad je i bog stvarao svet i to smo nasledili od njega.
Za razliku od nas sporadičnih, kampanjskih studenata, postoje oni štreberi, nerdovi koji po vasceli dan vise nad knjigama i na fakultetu. Jedan od pomenutih se čak preselio i živi u univerzitetskoj biblioteci. Služba za urbanizam i zavod za stambena pitanja, normalno ne dozvoljavaju da neki student može da se preseli u biblioteku i tamo noći, međutim ovaj zakon ne važi za pojedince.
On je otišao od kuće na fakultet, pa je njegov život postao "Faks, faks, faks, faks". Dotični studira i uči danonoćno, a ponekad zaspe nad knjigama, pa se probudi i nastavlja zatim da obilazi od jedne do druge police, tražeći verovatno literaturu za svoj rad. Pošto studira, evo, već skoro celih 7 godina, može se pretpostaviti da će da diplomira u skorijem roku. Neki su pričali da su ga viđali kako provodi noći i dane u odeljcima za svetsko, evropsko i rimsko pravo. Sve u svemu, čudak.
Sećam se, sedela sam jednom ispred menze u dvorištu fakulteta, jedući kroasan sa čokoladom i pijuckajući kafu, kad mi je prišao ovaj večiti student, koji je zamenio kuću za faks.
- Jel' smem da sednem pored tebe? (pitao je)
- Smeš, što ne bi smeo. Ovo je tvoja kuća, više nego moj fakultet (pokušala sam da se našalim)
- I nije ovo više neki život, da ti kažem. Svi misle kako je meni ovde cool i da sam ja neki freak, ali nije više ovaj studentski život za mene. Vreme je da zasnujem porodicu. (procedio je)
- Koliko ti je ostalo da diplomiraš? (upitnički ću ja)
- Ma, gotov sam ja već odavno. Nego, pomažem drugima, dajem im moralnu podršku. (pogledao me sjajnim zelenim očima)
- Kako? Daješ drugima moralnu podršku? (nije mi jasno)
- Pa da, evo na primer, ja osetim kad je neko nervozan pred ispit i onda dođem, sednem pored njega i prenesem mu svoju pozitivnu energiju. On me onda pogleda i u istom momentu se nekako smiri. Čitao sam nešto i o tome. Veoma je bitno da pred ispit budeš s nekim ko te ispunjava i ko te, može se reći, razume.
- Oh, pa nisam to znala. Ti si, znači, danas namerno seo pored mene, znajući, tj. osećaš, da ja sad imam za pola sata ispit? (upitala sam ne verujući ušima)
- Naravno, pokušavam da te smirim i pripremim. Neko ko je već 7 godina danonoćno na faksu može da oseti kad je neko uzrujan, kad neko ima ispit, kad je nekom potrebna pažnja. Sve ti je to psihologija. (samouvereno će on)
- Dobro, ajde da ti verujem. A, ako si završio fakultet, šta tražiš još ceo dan i celu noć u odeljku za pravo? (ljubopitljiva sam)
- Pravo da ti kažem, moram da ostanem u formi. U tom odeljku su najdeblje i najbuđavije knjige, pa je i najveća verovatnoća da ima neke vajde od njih. To mi dođe kao neka teretana.
- Možda, što ti kažeš, važno je da treniraš moždane vijuge svaki dan. (sad mi tek nije jasan)
- Ma kakve vijuge! Vatam miševe, a oni vole stare i buđave knjige. Pa tako, zadržavam se tamo. (nasmešio se)
- Hehe, ahaa, a mi svi mislili, ti poludeo od tolikog učenja! (nasmejah se od srca) Nego, moram za 10 minuta na ispit, drži mi "palčeve"!
- Oću, ne brini, sve će da prođe kako treba.
Seo mi je u krilo na momenat, pomazila sam mu mačeću glavicu, odsvirao je melodiju zadovoljstva, par puta se još vrzmao oko moje desne noge, zamahnuo repom i otišao.
Njegova misija je uspešno obavljena. Tog dana sam položila ispit. Hvala ti, moj dlakavi, pufnasti, crno-beli prijatelju!
17 comments:
Леп дијалог. Волим овај стил кад ми ништа није јасно до самог краја... У ствари деловало је јасно, до седења у крилу. А онда сам се сетио слике и наставио да читам :D
Hvala Tomcee, nije baš da nije ništa jasno ;)Ima nas svakakvih studenata :)
Mačeća posla...
Divna stvorenja...
Kako sam se iskezio u zadnjem pasusu! Super. Nego meni sad ništa nije jasno...pas, knjiga ili mačka, ko mu dođe čovekov najbolji prijatelj?
Па да, понешто, онако... Мада сам стварно замислио лика како јури мишеве ¦D Замишљам себе у таквој ситуацији :)
@Džoki, ja bih rekla, studentska posla ;)
@Gospodaru, hvalaa i znaš kako se kaže, opet je sve relativno, ono što ti u datom momentu najviše treba.
@Hehehe, znači da je maskarada uspela, što se tiče teksta ;)eh, da nije slike....
Јесам ли ја Хехехе? Пристаје ми ¦D
Zanimljivo. Sviđa mi se. ;))
@TMC, pecaš miševi! ;)
@Dorotii, hvala, samo real story, ništa više :)
И мени је почео факс у петак и засад сам одушевљен... :)) Срећно свим студентима, па и овом вечитом :D
@Stefane,hvala, takođe i tebi! A večitom ću da prenesem :)
Хахаха, диван пост, притом сам се заиста изненадила и насмејала. Уопште нисам наслућивала било шта све до седања у крило. Добро је што је "дотични" био тамо да те смири ;)
@SMilice, dobro došla na moj blog! Hvala, svakakvih anegdota ima o tom mačoru, superzvezda je i zaštitni znak biblioteke. Tako to nekom ide, a ne mora ni repom da mrdne :)
Мишови су кул, мада ја волим ватат муве :D
Ах, те маце... :р
"Волим овај стил кад ми ништа није јасно до самог краја... У ствари деловало је јасно, до седења у крилу."
Potpisujem!!!
:)))
Natasha, hvala i dobro došla u moj skromni dom! KAkvu kafu piješ? Gorču?..
Постави коментар