- Ali, ja želim da izađem!
- Zar nakon toliko godina?
- Ne osećam se više prijatno u tebi.
- Zašto? Slamaš mi srce. Ti si moje najmilije dete.
- Ja više nisam dete, iako sam u tebi.
- Ne želim da ikada izađeš. Ne bih to podnela, umrla bih.
- Mučiš me. Hteo sam da budem kao drugi, da narastem, da me voliš.
- Volim te, ti si mi sve što imam.
- Zašto me ne pustiš napolje?
- Napolju je strašno, napolju duva, napolju nije sigurno.
- Meni je ovde dosadno. Samo misliš na sebe. Hoću napolje, nisam više mali!
- Mali si, previše je rizično!
- Biće uvek rizično, baš si kučka!
- To mi kažeš nakon toliko godina?
- Da, kažem ti i da nisam više dete iako me stalno držiš zaključanim.
- Izgubila sam ključ, sve i kad bih htela da te pustim, ne bih mogla.
- Ali, znaš, ako me ne pustiš da ćeš večno da budeš neshvaćena?
- Znam, ipak volim da si tu, na sigurnom.
- Kako da te ubedim da je ono što ti osećaš samo lažna sigurnost?
- I ta lažna sigurnost me štiti od straha.
- I to čega se bojiš je samo tvoja fantazija, nijedan strah nije tako strašan kao onaj kojeg sami zamislimo.
- Znam, ipak ne znam kako da izađem iz tog začaranog kruga. Zato mi trebaš, treba mi nešto da imam da držim na sigurnom.
- Držati na sigurnom nije isto što i držati zaključano. Sigurnost je ono što osećaš kad si u realnoj opasnosti, pa nađeš način da se skloniš ili izbaviš iz nje. Biti zaključan znači biti nesposoban suočiti se sa realnim strahom.
- Plašim se da ti se nešto ne dogodi ako te pustim, shvati to, ne mogu da živim bez tebe!
- Ono bez čega ti ne možeš da živiš jeste ta lažna sigurnost koja te štiti od imaginarnog straha.
- Jednostavno, ne vidim drugo rešenje.
- Rešenje je u tebi i u tvojoj glavi. Treba samo da me pustiš da izađem odavde da živim u realnom svetu i suočavam se sa realnim strahom.
- Možda si u pravu. Možda možemo da se dogovorimo. Pustiću te napolje, ali mi obećaj da ćeš da se vraćaš kad te budem trebala.
- Hoću, samo me pusti da budem slobodan.
- Obećavaš?
- Imaš moju reč. Znaš da će ti tvoje dete uvek biti verno.
- Nekad me začuđuješ koliko zrelo razmišljaš.
- Izgleda da si na putu da se setiš gde si zaturila ključ.
- Izgleda...
Beskrajna mladost
Пре недељу дана
22 comments:
Jako zanimljiv post, sviđa mi se!
Veliki pozdrav, Zondra Art
Zbilja si upala u potpunu filozofiju :P
But, I like it :D
@Zondra Art, hvala lepo! Takođe, veliki pozdrav na more! :)
@Milko, ne znaš koliko mi je drago da se tebi sviđa neki moj post :P, Hvala!
Odlično jungle! Baš sam u nekom lošem raspoloženju danas i preispitivanju same sebe (bit će da je do punog mjeseca :))) tako da mi je ovaj tekst izvrsno sjeo! PUSA
Hvala Lilly, nikako da to guzato čudovište na nebu prestane da nas zeza sve kolektivno ovde :)
Феноменално. Не могу само да се сетим на шта ме подсећа. Али је супер :)
Tmc, hvala! Ne podseća te ni našta, copyright i prava zadržava autor :) Prokontaj naslov a onda će ti se kasti samo :)
Ама мислио сам на неку реалну ситуацију, но добро. Теби не оспоравам ауторска права. :)
Побогу, Радоване, ћерка већ шест година не сме да се породи због тебе! -Док се не удаш, нема дете. Глупачо :))
Свестан сам да није реч о правом детету, али, ето... Инспирисало ме је :) Један од оних постова које вероватно само аутор може у потпуности да разуме, на осталима остаје да наслућују.
Neki hinduistički uticaji možda? :)
@Tmca, ma znam ja, nego se malko šalim. Hm, realna situacija, svi je imamo...
@Stefane, zato ti uvek nađeš neke paralele to je neverovatno :)
@Zverčice, ne.
@Svi, ako vam nije jasno, pročitajte ovaj post, kojeg opet ne znam kako da linkujem, možda će vam biti jasnije, just open: http://mojblogggg.blogspot.com/2010/08/ljubav-pocinje-tamo-gde-sam-ja.html
Зар опет, Џу? :)
Tomcaa, mora to dobro da sedne ;)
Pa svidjaju se meni tvoji postovi, papak jedan :P
Milko, koliko treba da isplazim jezik da vidiš da se šalim? ;)
Sa obe strane ključa postoje razlozi. Mogu li se prepoznati.
pozdrav
Jeij, superiška! I ja sam pustio jednog!
@Mandrače, dobro došao na blog! Naravno da postoje razlozi...ne znam da li mogu da ih prepoznam :)
@Gospodaru, vidiš kako smo se razumeli ovaj put ;)Mada, nekad treba i da se vraćaju, čisto da ovaj svet ne bude previše siv i previše realan :)
Šta ja mogu kad sam intelektualno malko hendikepiran, pa ne kapiram svaku šalu, k`o druga djeca..šmrc..
Miko, oftopiČarimo :)
Hmmmm....razgovor koji smo svi mi vodili sa...samim sobom...valjda!
Marjane, pretpostavljam i dan danas vodimo. :)
Постави коментар