9.11.10

Majstore, kad polazimo?

Nemoguće je u jednom postu opisati sve dogodovštine iz naših autobusa, ali pokušaću da vam dočaram slikovito jedno putovanje iz Ekstrauterine u maticu Srbiju. Barem, što se ovih privatnih tiče. Mada ni državni nisu mnogo bolji. Ali ovi su, pa za post.

Na peronu "Napuštena industrijska zona" prilazi nešto crvenkasto kao iz filma "Ko to tamo peva". Staje. Izlazi Brka sa stomačinom i belom providnom košuljom ispod koje se nazire potkošulja, a i njihovo veličanstvo - dlake. Raja na "peronu" čeka taj svečani momenat kad će Brka da počne da trpa ramove za prozore, veš mašine i ogromne šarene cigansko-kineske- all-over-planetarne- sirotinjske tašne u gepek. Ali prvo će da zapali cigaru, povuče nekoliko dimova i zakašlje se, a onda da pita svakog ponaosob za zdravlje i bračni život. Uglavnom se znaju putnici i šoferi. Ljudi putuju u zavičaj, a vozači ih voze. I taj krug ne prestaje.

"Majstore, kad polazimo?" Ljudi su nestrpljivi. "Dosta razglabanja, bre, Brko, pocrkasmo." Ulazi majstorče u autobušče, na retrovizoru neka izlizana maskota pevaljke, plišani međedi i neke značke iz doba SFRJ. Krenuli smo. Uskoro nas pozdravlja i Milanče Radosavljević sa Brkinog plejera. Opaaaa! "Još pamtim svoje detinjstvo raaaaano..."Idemo. Onaj ko troši cigare, tj, puši, sme da puši samo napred, pozadi i u sredini. Sedim negde napred, volim da posmatram put i slušam razgovore. Mada, ne sedim u VIP sedištu, to je rezervisano za ženu konduktera. Ili nekog jarana. Ona je zadužena za hranjenje Brke tokom puta, uglavnom neko mesište, od svih vrsta domaćih životinja. Mora čovek da vozi.

Autobusić vozi, pevaljka se drmusa na retrovizoru, društvo nam sada pravi Savo Radusinović, ima Brkajlija ukusa. Nemoj da neko nešto kaže. A i ja, šta se trudim sa ipodom, muzika udara, a ovo moje je ionako sranje. Sedim sa nekom bakicom, koja negde kod Salzburga već vadi svoj sudžuk i paradajz, nudi me. "Hvala, gospođo, možda kasnije." Krka li krka bakica...Ako, ako.

Iza mene raspravljaju ljudi, ko na kakav način kiseli kupus i suši meso. I naravno, koji način je bolji. Ne sećam se, iako, nemoj da neko nešto kaže za kiseli kupus. Pije se, nije da ne. Izvadi se neka prepečenica, poneko pivo, cirkaju ljudi. Pričaju i o tome kako se žena nekog Dragutina iz Donje Male prokurvala, a on čovek puko, a pošten bio, pa se prokocko, raskućio i kako to sve ide. Jadan Dragutin, kurva prokleta!

Ima tu svakakvih putnika. Neke "dame" ko Ružica Sokić iz "Žikine dinastije", pokondirene, nose se po poslednjoj modi, Duči, Gabani itd. I bitno je da šljašte. Baš juče su uradile nokte, naravno pornićare. Pisala sam o njima.

Zatim deka koji radi u železari na visokim pećima gde je temperatura 60 stepeni. I svi su tako veseli, opušteni, valjda im je to jedina relaksacija, skočiti do rodne grude. Upadam polako u taj film. Dopada mi se i muzika, ko zna šta sad peva, ali uskočila sam u taj trip. Naši smo. Cenim te ljude. Odu na par meseci da zarade pare, a onda unište zdravlje i život i sve tako, žele da se vrate. A ovo, ovđe, a ono, onđe. Ne može i jare i pare. Kuću grade i žive u želji da se vrate. Jebiga. Prokleta je Amerika, to je ono što najbolje opisuje situaciju 20 sati i više krckanja do Srbije zemlje najmilije, kačamaka, sarme i proje.

"Majstore, stani, upišasmo se!" Viče neka naroljana gospođa. "Ka'će' da popraviš wc?" Brka odgovara: " A, jebiga, Milenka, znaš kol'ko to košta, ajd pišAj tamo, ne cvokOĆI." I to sve na južnjačkom naglasku. Smešno mi. Neko dobacuje "Što ne piješ vode?" A Milenka će: " E, da je voda dobra, žaba bi porasla ko konj!" Lukava je Milenka. Zapisujem tu mudrost. Eto, da je nisam zapisala..., ma bi, ipak bih je zapamtila.

Granica. Mađarosag. Treba da se skupe pare da se podmite Mađari, a onda neće da vade stvari napolje, a bila bi to katastrofa, veš mašine, prozori, vrata i u medžik kesama, pitaj boga šta. Skupismo ne znam ni ja koliko evra, prođosmo. U matici smo....

Nastaviće se...


22 comments:

ТоМЦаа је рекао...

Лепо звучи... И познато. И мој нагласак, и деде и бабе и ти силни разговори. И наравно Миланче, мој скоро-имењак маестро, и Сава Радусиновић... Могла би да се навикнеш на ту музику ;)

Шта ћу ја у иноземству кад сам овде међу својима xD

ТоМЦаа је рекао...

А да, чекам наставак, наравно :)

Džunglica је рекао...

Dobila sam ideju čitajući tvoj post, pa rešila da dodam mojih dogodovština, od dvadeset i više časova vožnje :)

ТоМЦаа је рекао...

С фирмом "Крстић" :D Ако, ако... И није ваљда да за тих двадесет и више часова вожње ниједном ниси узимала парацетамол? Или бар клометол, који ја онако повремено прогутам кад кренем на пут јер обично доживим нервни слом пре тога, па ми припадне мука...

- је рекао...

То је то :)
Наш јединствен менталитет описан у кратким цртама, уз Миланчета и Ружицу Сокић наравно :)) хахахаа.
Свиђа ми се пост, очекујемо наставак. :)

D. је рекао...

Imas nagradu kod mene na blogu :)

Valentina је рекао...

Autentično :) jedva čekam nastavak! :))

Retka Zverka је рекао...

Upišala sam se od smeha. :) Tako plastično, skoro da sam bila sa tobom u busu. :) A ti, niti jedeš, niti piješ, samo opserviraš. ;)

Gospodar Nevremena је рекао...

Jedan poznanik mi je rekao (bio gitarista u KUD-u, imao rok bend u srednjoj, svirao kod Saše Popovića u grandu...bogato iskustvo...) da Savo Radusinović ima takvu sinkopu da može pevati džez (šta god to značilo). Još me je posavetovao da slušam šta god dohvatim i da se muzički formiram, a još mi je rekao da su najgori oni koji su muzički ograničeni i drže se jednog pravca ko pijan plota. Od tada cenim Savu Radusinovića...a taj kolega verovatno i dan danas u svom mp3 plejeru ima Kraljevski Apartman, Jasmina Muharemovića, Smak, romska kola, Panteru, Safeta Isovića, Gobline...
Šta sam sad ovim hteo da kažem? A da, da sam ja bio u onom autobusu, u društvu onih faca, verovatno bih skakao od sreće da sam čuo glas Save Radusinovića!

Unknown је рекао...

Daj ne zajebavaj :) Pa valjda postoje neki standardi koje busevi koji voze na medjunarodnim linijama moraju da zadovoljavaju. Ne može svaki krš da ide od Njemačke do Srbije. Jebote, ja kad idem iz BL do Beograda u busu sam koji ispunjava neke standarde.

A što se same atmosfere tiče..ma ne`am pojma, više ne mogu ni da budem sarkastičan oko svega toga..nabijem više na onu stvar zemlju seljaka, naš domaći romantizam, i sve to..narodnjake treba zakonom zabraniti, uvesti engleski jezik kao obavezan, a kome se ne svidja i ko to sve ne skapira-deportovati u jebeni Azerbejdžan.

Ne volim to..

:)

ТоМЦаа је рекао...

Господара разумем. Милка не разумем. Вероватно би требало да скокнем до Азербејџана...

Džunglica је рекао...

@tmc, sve sam pogodila ha? Milanče i naglasak, a muziku tek! Ne trošim lekove, vožnji težim od lekova bežim ;), obožavam da putujem!

@NinđO, hvala, hvala, biće nastavak!

@D,hvala, hihi, baš je slatka!

@Vale, biće :)

@Zverinje, pa pijem i jedem, nego nisam ja centar zbivanja, znaš kako ;)

@Gospodaru, zvuci zavičaja, u principu nemam ništa protiv, sve mi je drago i milo ;)Shvatam totalno tvog kolegu, a skakao bi sigurno s Tmcoom :))

@Milko, sunce, ne veruješ šta se sve sreće na tim linijama, koliko purnjaju u busu da staviš meso da se odimi, za to vreme bi se odimilo, a i ja, kad dođem kući, budem dimljena šunka. Što se tiče buseva, ok su u principu, ali staju na svakoj čuki i na svakoj benzinskoj da pokupe putnike i robu, a wc retko kad radi, ništa nisam preterala, naprotiv :)

Gospodar Nevremena је рекао...

Tomca, onda idemo zajedno. Treba li viza za Baku?

Zli podstanar је рекао...

Još će ispasti da je bolje ići svojim autom nego tuđim autobusom, kad već nema depiliranih vozača koji nose karirane košulje bez potkošulje i slušaju Darkvud Dab i Štutgart Onlajn. Takozvani urbani vozači.
Ovo me podsjetilo na jedan tekst debelog kolumniste masne kose koji se žali kako u gradskom autobusu svi smrde, a on jedini mirišljav. :)

Džunglica је рекао...

@Zlićo, od realnosti se ne može pobeći. To su ljudi radnici, prosti. Zaista je takva situacija danas, bolje biti bogat neg' siromašan :) Darkvud Dab :)) Ne volim.

amarilis.online је рекао...

Da ti kažem prvo, živela zemlja Srbija, ja nisam imala nikakvih problema sa autorskim pravima, sve sam lepo mogla da slušam dok sam čitala tvoj post :-).

Nešto slabo putujem, virtualnei izleti se ne računaju, tako da stvarno ne mogu da verujem da je sve još uvek tako kako pišeš, verujem u stvari a ne dami se. Super si to opisala, čekam nastavak.

Lilly... је рекао...

Hahahaha, kako je ovo dobro! Jedva čekam nastavak! Pozdrav, Lilly :))

Džunglica је рекао...

@Mamarilis, hvala, biće nastavčić. Zavisi kako gde. ALi, veruj mi, sve je tako. Pred granicu pogase cigare. MA. šta se sve sreće tamo. Ludnica. Zato sam rekla biće opus, ali kad me povede inspiracija.
@Lilly, dobro došla na moj blog. Hvala! Naravno, biće nastavak.

Natasha Bee је рекао...

Opis Brke je vrhunski, pogotovo momenat kada kašlje... Mislim da sam mogla da mu pripišem onaj užasavajući miris loja kože sa notom Drine bez filtera pofajtane šljIvom (dugouzlazni na I). I, naravno, onaj kašalj što polazi iz dubina testisa (pardon my french).

:D

Džunglica је рекао...

@Natasha, hhaha, mogla si i da dodaš jedann "Oznojage" parfem u inventar :D

Natasha Bee је рекао...

"Oznojage" se valjda podrazumeva, ali DEFINITIVNO upotpunjava prizor... fujs! :)))

isabel kedem је рекао...

Bila sam povrijeđena i slomljena kada se prije 7 mjeseci dogodio veliki problem u mom braku, između mene i mog muža. toliko strašno da je iznio slučaj na sudu radi razvoda. rekao je da više nikada ne želi biti sa mnom i da me više ne voli. Pa se spakirao iz kuće i natjerao mene i moju djecu da prođemo kroz mnogo boli. Pokušao sam sve moguće načine da ga vratim, nakon mnogo moljakanja, ali sve bezuspješno. I potvrdio je da je donio odluku i da me više nikada ne želi vidjeti. I tako sam jedne večeri, vraćajući se s posla, srela svoju staru prijateljicu koja je tražila mog muža. Dakle, objasnila sam mu sve stvari, a on mi je rekao da je jedini način da vratim muža da odem kod čarobnjaka radi čarolije, jer je i njemu stvarno djelovala. Tako da nikad nisam vjerovao u magiju, ali nisam imao izbora nego poslušati njegov savjet. Zatim mi je dao adresu e-pošte čarača kojeg je posjetio. (drapata4@gmail.com) I tako sam sljedećeg jutra poslala mail na adresu koju mi je dao, a čarobnjak me uvjerio da ću za tri dana dobiti muža. Kakva nevjerojatna izjava!! Nikad nisam vjerovao, pa je on razgovarao sa mnom i rekao mi sve što trebam učiniti. Onda me dva dana, tako iznenađujuće, nazvao moj muž koji me nije nazvao zadnjih 7 mjeseci da mi javi da se vraća. Tako nevjerojatna!! Tako se vratio isti dan, s puno ljubavi i radosti, i ispričao se za svoju pogrešku i za bol koju je nanio meni i mojoj djeci. Tada je od tog dana naša veza postala jača nego prije, uz pomoć kotača. Stoga ću vam savjetovati, ako imate problema, obratite se DR APATI, možete ga dobiti i na gmail: (drapata4@gmail.com) ili putem whatsappa ili vibera na: (+447307347648).

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for Blogger